Ovako,moja prica je uzasno dugacka,ali ja cu pokusati da je ispricam-ispisem najkrace sto mogu...Pre 2 nedelje dosla sam sa letovanja iz Egipta...Na to putovanje isla sam sa deckom sa kojim sam vec imala poprilicno los odnos,putovanje je trebalo da nam pomogne u vezi,ali desilo se nesto zaista nepredvidjeno...Ja sam se zaljubila,i to bas zaljubila u jednog Egipcanina,da situacija bude jos gora i on je odlepio zamnom,skroz.Bar tako kaze...A ja stvarno mislim da jeste.Naravno,medju nama se nista nije desilo,osim jednog kratkog ali vise prijateljskog poljupca i dugog i snaznog zagrljaja pre mog odlaska... 
Svaku noc smo bili zajedno u drustvu jer smo se decko i ja upoznali u jednom klubu sa jednim od njegovih prijatelja,pa nas je taj njegov prijatelj upoznao sa celiom drustvom,a medju njima je bio i ON,svaku noc pogledi i uzdasi...Neverovatno je opisati osecaj kada odlazis od nekog koga stvarno volis,a pitanje je da li ces opet imati priliku da budes sa njim...Mozda je nekom smesno sto se cak nismo ni poljubili a ja govorim da ga volim,ali to je to. E sada ide druga strana price,on me preklinje da dodjem i udam se za njega...Posto se svaku noc cujemo na skajpu,jako je tesko odoleti svemu tome,ali problem je sto ja nemam para da se vozikam napred nazad,a nisam sigurna da zelim odmah da se udam,realno-ne poznajem ga dobro..A on naravno kao i velika vecina Egipcana,nije bas bogat,sa bratom drzi prodavnicu u Hurgadi,ali od toga bas i nema puno zarade,studira ali gotovo je siguran da nece imati posla kad zavrsi,i pored svega toga za mene tamo ne bi bilo nikakvog posla...Osim da trgujem sa njima....I jos,on je klinac...U oktobru puni 22 godine,a ja u septembru 26.Onda,ja imam psa za kojeg sam previse vezana,imam ga 6 godina,i nemam ovde kome da ga ostavim,a sve i da imam ne znam da li bih mogla da ga ostavim,a opet da ga povedem jako je komplikovano,i tamo je jako toplo za njega...Ima jos puno toga...Svog decka volim na specifican nacin,prosli smo mnogo toga zajedno i ne zelim da zivi sa tim da sam ga ostavila zbog nekog tamo "Muhameda",to je stvarno srovo...Ali opet,zelim da budem sa njim,zelim da budem sa nekim koga volim,ne zelim da provedem ostratak zivota sa nekim samo zato sto je to normalan splet oolnosti posle 6 godina veze,a vise ga ne volim,mislim da sam mlada da zivim bez ljubavi,i spavam sama u odvojenim sobama sa deckom,to nije normalno...Ali opet sve okolnosti ukazuju da bi moj odlazak tamo bio totalni neuspeh,a ovde vise ne bih imala nikog kad se vratim posto mislim da bi me se svi odrekli jer obozavaju mog sadasnjeg decka...Ljudi jako mi je tesko,prosto ne verujem da ovo pisem,ne znam sta da radim,razum govori jedno,ali ja gorim od zelje da budem sa njim,i zivim u toj zemlji,gde ljudi zive vrlo tesko,ali su ipak uvek vedri,veseli i nasmejani,ko je bio tamo,zna o cemu govorim...Tim ljudima je stvarno jako malo ptrebno za srecu,za razliku od nas....Sta da radim?Izvinite sto sam vas udavila,ali ja jednostavno nemam koga da pitam za savet,zato sto bi to bilo strasno,jer imam decka sa kojim sam 6 godina.Tesko je sve ovo... Jednostavno ne znam sta da radim... ps. Ako je neko ikad cuo za neki primer,devojka iz Srbije,i decko iz Egipta,bla,bla,bla...Neka napise,kako je sve bilo,i da li se pokajala...
Svaku noc smo bili zajedno u drustvu jer smo se decko i ja upoznali u jednom klubu sa jednim od njegovih prijatelja,pa nas je taj njegov prijatelj upoznao sa celiom drustvom,a medju njima je bio i ON,svaku noc pogledi i uzdasi...Neverovatno je opisati osecaj kada odlazis od nekog koga stvarno volis,a pitanje je da li ces opet imati priliku da budes sa njim...Mozda je nekom smesno sto se cak nismo ni poljubili a ja govorim da ga volim,ali to je to. E sada ide druga strana price,on me preklinje da dodjem i udam se za njega...Posto se svaku noc cujemo na skajpu,jako je tesko odoleti svemu tome,ali problem je sto ja nemam para da se vozikam napred nazad,a nisam sigurna da zelim odmah da se udam,realno-ne poznajem ga dobro..A on naravno kao i velika vecina Egipcana,nije bas bogat,sa bratom drzi prodavnicu u Hurgadi,ali od toga bas i nema puno zarade,studira ali gotovo je siguran da nece imati posla kad zavrsi,i pored svega toga za mene tamo ne bi bilo nikakvog posla...Osim da trgujem sa njima....I jos,on je klinac...U oktobru puni 22 godine,a ja u septembru 26.Onda,ja imam psa za kojeg sam previse vezana,imam ga 6 godina,i nemam ovde kome da ga ostavim,a sve i da imam ne znam da li bih mogla da ga ostavim,a opet da ga povedem jako je komplikovano,i tamo je jako toplo za njega...Ima jos puno toga...Svog decka volim na specifican nacin,prosli smo mnogo toga zajedno i ne zelim da zivi sa tim da sam ga ostavila zbog nekog tamo "Muhameda",to je stvarno srovo...Ali opet,zelim da budem sa njim,zelim da budem sa nekim koga volim,ne zelim da provedem ostratak zivota sa nekim samo zato sto je to normalan splet oolnosti posle 6 godina veze,a vise ga ne volim,mislim da sam mlada da zivim bez ljubavi,i spavam sama u odvojenim sobama sa deckom,to nije normalno...Ali opet sve okolnosti ukazuju da bi moj odlazak tamo bio totalni neuspeh,a ovde vise ne bih imala nikog kad se vratim posto mislim da bi me se svi odrekli jer obozavaju mog sadasnjeg decka...Ljudi jako mi je tesko,prosto ne verujem da ovo pisem,ne znam sta da radim,razum govori jedno,ali ja gorim od zelje da budem sa njim,i zivim u toj zemlji,gde ljudi zive vrlo tesko,ali su ipak uvek vedri,veseli i nasmejani,ko je bio tamo,zna o cemu govorim...Tim ljudima je stvarno jako malo ptrebno za srecu,za razliku od nas....Sta da radim?Izvinite sto sam vas udavila,ali ja jednostavno nemam koga da pitam za savet,zato sto bi to bilo strasno,jer imam decka sa kojim sam 6 godina.Tesko je sve ovo... Jednostavno ne znam sta da radim... ps. Ako je neko ikad cuo za neki primer,devojka iz Srbije,i decko iz Egipta,bla,bla,bla...Neka napise,kako je sve bilo,i da li se pokajala...
, a vi se volite svima iz inata. 
Još da ostaviš psa. Nikako.
, meni je SULUDO da na to pomišljaš zbog nekog koga znaš tako kratko
GLAVOM BEZ OBZIRA
