Pritisak roditelja: NADJI POSAO!

I

IkaZem

Početnik
Poruka
8
Od kako sam zavrsio skolu,moji me stalno pritiskaju da nadjem posao.Vec godinu dana svakodnevno po nekoliko puta na dan ponavlja se rec posao.Stalno me teraju zovi ove,idi tamo,probaj ovde...sve je to neuspesno znam i unapred da to nece pomoci.Oni nemaju nikakvu vezu da me ubace,a jos i ulaze u godine pa su sve nervozniji,a kad naidjem na neki predlog ili ideju oni to nipodastavaju .Kad sam rekao da me vise opterecuju i dosta mi je njihovog pritiska,oni stalno govore da je to za moje dobro,pa ako je za moje dobro,zasto mi nabijaju toliki pritisak ako zele da se osecam dobro.Nastavio sam studiranje,ali zbog ove situacije stvarno ne mogu da se smirim da ucim,i uopste ne mogu vise da podnesem situaciju i osecam da krecem u razne krajnosti da radim bilo sta i da volontiram samo da ih vise ne slusam.Naravno da je meni stalo da imam posao u struci ili bilo koji drugi ok posao,ali zaista ne znam kako niti oni znaju.
Kako da ublazim njihov pritisak,i kako konacno da se smirim u svemu ovome?Hvala na predlogu
 
Unapred znas?

Pa, druze, ako nisi neki prorok i mozes da predvidjas onda mislim da imas ozbiljan problem.

Govorim, kao i tvoji roditelji, iz najbolje namere. Tesko je to shvatiti zar ne?

Ja bih ti rekao da ti odes da potrazis posao, bio siguran dal ces ga naci ili ne. Nikad ne znas sta ce ispasti, ali jedno je sigurno. Zadovoljices svoje roditelje i necete ti davati toliko stresa ako vide da se trudis.

I vukovi siti i ovce na broju.
 
Poslednja izmena:
i kad se zaposliš zahtevi neće utihnuti, tada će tražiti ženidbu i slično.... dakle, čak i kad bi rešio problem ništa se neće promeniti. ostaje ti da se nekako navikneš da živiš pod pritiskom.... kao trudnica čiju dijafragmu pritiska plod pa ona otežano diše...
 
jasan pokazatelj da si doterao cara do duvara i da vise nisi dobrodosao u toj kuci! Vidis u prirodi uzecemo za primer lavice i mladunaca, lavica gaji mladunce dok su mali,cuva ih dokle se igraju,a kada malo porastu nauci ih kako da love i onda mars u pm. otera ih! Oni hoce da se ti osamostalis i napustis gnezdo,misle da su te naucili kako da lovis i aj sad noga. Teska je to situacija u kojoj si zapeo! Mada ne razumem ako studiras,zasto te sabotiraju i salju na posao? Imaju li pare za skolovanje ili ne?
 
Meni je besmisleno raditi da bi se reklo da radiš a da si recimo u situaciji da te ispale za platu ili da radiš džabe....to naši roditelji ne kontaju....naravno da nije u redu da nas izdržavaju ali nisu svesni prilika u kojima se mi sad nalazimo ali ipak oni su nam to ostavili u amanet....pa neka ti sad oni nađu posao!:mrgreen:
 
IkaZem:
Od kako sam zavrsio skolu,moji me stalno pritiskaju da nadjem posao.Vec godinu dana svakodnevno po nekoliko puta na dan ponavlja se rec posao.Stalno me teraju zovi ove,idi tamo,probaj ovde...sve je to neuspesno znam i unapred da to nece pomoci.Oni nemaju nikakvu vezu da me ubace,a jos i ulaze u godine pa su sve nervozniji,a kad naidjem na neki predlog ili ideju oni to nipodastavaju .Kad sam rekao da me vise opterecuju i dosta mi je njihovog pritiska,oni stalno govore da je to za moje dobro,pa ako je za moje dobro,zasto mi nabijaju toliki pritisak ako zele da se osecam dobro.Nastavio sam studiranje,ali zbog ove situacije stvarno ne mogu da se smirim da ucim,i uopste ne mogu vise da podnesem situaciju i osecam da krecem u razne krajnosti da radim bilo sta i da volontiram samo da ih vise ne slusam.Naravno da je meni stalo da imam posao u struci ili bilo koji drugi ok posao,ali zaista ne znam kako niti oni znaju.
Kako da ublazim njihov pritisak,i kako konacno da se smirim u svemu ovome?Hvala na predlogu
Kliknite za proširenje...

Bitan je razlog sto te pozuruju..da li dzabalebaris i stvarno nista nikad nisi radio pa zele da steknes neko iskustvo..to je ok ako ne misle na pare i da te skinu s grbace..ako se igde pominju pare kao razlog onda nisu u pravu
 
Roditelji ko roditelji, misle svaka im je zlatna :think:. Ako je neko nekom roditelj ne znači da mora da bude slepo ispoštovan i slušan :dash: . Bitno je da ti znaš šta hoćeš i da u tome istraješ :D. Naravno, mnogo je lakše u životu imati podršku roditelja u svemu, nego nemati.
 
IkaZem:
Od kako sam zavrsio skolu,moji me stalno pritiskaju da nadjem posao.Vec godinu dana svakodnevno po nekoliko puta na dan ponavlja se rec posao.Stalno me teraju zovi ove,idi tamo,probaj ovde...sve je to neuspesno znam i unapred da to nece pomoci.Oni nemaju nikakvu vezu da me ubace,a jos i ulaze u godine pa su sve nervozniji,a kad naidjem na neki predlog ili ideju oni to nipodastavaju .Kad sam rekao da me vise opterecuju i dosta mi je njihovog pritiska,oni stalno govore da je to za moje dobro,pa ako je za moje dobro,zasto mi nabijaju toliki pritisak ako zele da se osecam dobro.Nastavio sam studiranje,ali zbog ove situacije stvarno ne mogu da se smirim da ucim,i uopste ne mogu vise da podnesem situaciju i osecam da krecem u razne krajnosti da radim bilo sta i da volontiram samo da ih vise ne slusam.Naravno da je meni stalo da imam posao u struci ili bilo koji drugi ok posao,ali zaista ne znam kako niti oni znaju.
Kako da ublazim njihov pritisak,i kako konacno da se smirim u svemu ovome?Hvala na predlogu
Kliknite za proširenje...

Razgovaraj sa njima i reci im da nije u redu da te tako pritiskaju...

To je uzasno sto ti rade... Nek budu malo realni... Nek postuju tvoje ideje...

Imas svoju slobodnu volju...

Uostalom trazi al na svoj nacin... i sam shvatas sta ti rade...
 
Poslednja izmena:
Posebno začudjujuća stvar je otimanje mladih ljudi od prihvatanja osnovnih životnih obaveza.

Preveliki broj ljudi izjavljuje kako su nam "roditelji ostavili nikakvu državu i nikakve uslove života..." i to koriste kaoizgovor izbegavanja suočenja sa vlastitom realnošću.

Život baš tu nosi najveću vrednost i najveću lekciju svakom ponaosob. Školsko-intelektualno znanje ne vredi ništa kao ni znanje o filozofiji, psihologiji ili o religijama i svetim knjigama koje sledimo ako ono osnovno što moramo znati i prihvatiti izbegavamo po svaku cenu.

O čpemu se radi?

Izbegavamo odgovornost pa zato i izbegavamo prihvatiti realnost reinkarnacije. Zašto? Zato što nam baš ona daje odgovor da svako od nas u ovom životu zatiče onakvu situaciju kakvom je sam ostavio iza sebe u svjom prethodnim životima. Tako sagledavamo da roditelji mogu reći svojoj deci kako su baš deca njima uprethodnim životima ostavili nikakvu situaciju.

Dakle, situacija u kojoj jesmo jeste delo naše pameti, naših odluka i naših ruku. Izgovora nema.
Zato je neophodno što pre prihvatiti punu odgovornost za svoju egzistenciju i svoj sveukupni život. Što pre to bolje.
Roditelj ima obavezu da sa odrastanjem detetu polako prenosi odgovarajući deo odgovornosti bez ikakvog izuzeća tako da sa punoletnošću svako mora shvatiti da je njegov dalji život njegov lični problem. (Prethodno ispričana priča o načinu odrastanja mladih životinja ima potpuno mesto i u ljudskoj vrsti.)
Najveća nevolja nastaje kada roditelji prebrzo daje odgovornost svojoj deci kao i onda ako im ne prenose odgovornost (ne steknu radne navike) ili zakasne sa prenošenjem te odgovornosti.
Slučajno ili znalački najveći broj zapadnih zemalja je shvatio tu suštinu i tamo deca moraju raditi i kao srednjoškolci i kao studenti da bi obezbedila sebi džeparac - i ne samo džeparac.
Sa završetkom škole u najvećem broju slučajeva odlaze od kuće.

Neko se mora prvi probuditi i u ovoj zemlji pa bilo da su to roditelji ili deca.

Otežana životna situacija ne može i nesme biti izugovor da se ne legne nad knjigom i uči. Završeni fakultet ili srednja škola možda neće doneti mnogo boljeg ali je osoba obavezna od sebe davati u svim situacijama. Bez procesa davanja nema nikome većeg stepena sreće i samopouzdanja. Može biti zadovoljstva uma i čulnih naslada ali ne i vlastite sigurnosti koja se gradi unutar čoveka kao ni odgovarajućeg stepena slobode.

Ovome bi pre svega religija trebala i morala naučiti svoje sledbenike budući da religija ima u zadatak da čoveka uči kako da odgovornije živi kako bi ostvario svoj najviši životni cilj.

To što ima nas lošijih i boljih jeste druga tema, zbog čega društvo ima institucije u kojima se daju rešavati takvi problemi. Jer niti roditelj treba da zlostavlja decu kao što ni deca nemaju prava zlostavljati svoje roditelje.
Taborisanje sa jedne ili druge strane je znak naše nedozrelosti za jedno uzvišenijke društvo i naše nemogućnosti da se bliže sučelimo sa vlastitim slabostima.

Otuda davanje saveta drugima iz pozicije iz koje ne znamo stvarnu sliku bilo bi nesuvislo. Zato svako sam mora sebe sučeliti sa problemom i dograbiti najbolje rešenje a ono po svoj prilici u datom trenutku i nije najlakše. Zašto? Zato što sigurno bas od nas samih traži najveći stepen odgovornosti. Zato treba ili zgrabiti knjigu i navaliti na nju bez ikakvih izgovora ili tražiti posao bez biranja. I loš posao je mnogo bolji od nikakvog. Jer, baš taj takav može otvoriti vrata za neki daleko bolji. Svako se mora dokazivati vlastitim vrednostima i kvalitetima. Kome se dokazujemo? Uvek sebi i nikom više.
 
Poslednja izmena:
Trinitty:
Ja imam posao, a keva mi jos uvek zvoca :mrgreen: Al' ja imam svoju muziku u glavi i zabole me.
Kliknite za proširenje...

Upravo tako. Kada sami sebe podupiremo onda imamo i svoju slobodu da donosimo odlukie o pravcu u kojem želimo ići. Ukoliko ležimo na tudjim plećima onda nam nema slobode. Jer, sasvim sigurno drugi žele da im se skinemo sa ledja - a u najvećem broju slučajeva mladji baš to ne žele - biti odgovorni.
 
I ja imam takav slucaj. Ne znam sta da ti kazem da radis po tom pitanju nego da konstanto trazis neki posao i da vide da se trudis. A kada vec vide da od toga nema 'leba, mozda se i smire (ili 'pak postanu jos gori).. Kod mene je uvek bila prica o novcu, kada ga ima malo je, a kada ga ima malo - nema ga.. Samim tim "smaraju" svaki dan - nadji neki posao. Imam jedan posao koji radim vec 4 godine, ali sezonski je i radi mozda 6-7 meseci u godini. Dok traje ta sezona i dok radim - cute, tu i tamo ponekad mi traze neki dinar, ne smem da odbijem da dam jer odmah ne valjam. Cim prestanem da radim (dodje kraj sezone) nisam vise toliko dobar i sam vidim da me gledaju kao da sam na grbaci. E sad da li je problem u njima ili u meni procenite sami, mada, ipak milslim da je u njima problem :)
 
juann:
I ja imam takav slucaj. Ne znam sta da ti kazem da radis po tom pitanju nego da konstanto trazis neki posao i da vide da se trudis. A kada vec vide da od toga nema 'leba, mozda se i smire (ili 'pak postanu jos gori).. Kod mene je uvek bila prica o novcu, kada ga ima malo je, a kada ga ima malo - nema ga.. Samim tim "smaraju" svaki dan - nadji neki posao. Imam jedan posao koji radim vec 4 godine, ali sezonski je i radi mozda 6-7 meseci u godini. Dok traje ta sezona i dok radim - cute, tu i tamo ponekad mi traze neki dinar, ne smem da odbijem da dam jer odmah ne valjam. Cim prestanem da radim (dodje kraj sezone) nisam vise toliko dobar i sam vidim da me gledaju kao da sam na grbaci. E sad da li je problem u njima ili u meni procenite sami, mada, ipak milslim da je u njima problem :)
Kliknite za proširenje...

Па што се не одселиш? Или можда у том зецу лежи грм?
Твоји родитељи су зашли у године, питање је колико ће дуго још моћи да издржавају себе а камоли и тебе, и сада врше притисак на тебе да себи обезбедиш финансијску сигурност. Ништа чудно, иако у 3ПЛМ напорно. Још ако су твоји благо параноични по том питању, ето весеља. Е сад, докле год си ти њима на грбачи, мораћеш да ћутиш.
 
georgejune:
To moze biti jos veci problem ako te razmaze i ne steknes radne navike..i najgore ako svesno znaju da ces sve to vreme zavisiti od njih i njihove kontrole i to zele
Kliknite za proširenje...

Ti to iz licnog iskustva??:hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::rotf::rotf::rotf:

Iskukao si im da ti kupe biciklicu sad samo vozikas niz svoju ulicu gore-dole neces da silazis sa nje neces nista da radis, dobices hemoroide od tolikog sedenja na biciklistickom sedistu a nemas one gace sa pampersima sto nose biciklisti :hahaha:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top