Srpski naučnici, pronalazači i istraživači
Strana 1 od 5 12345 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 111

Tema: Srpski naučnici, pronalazači i istraživači

  1. #1
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Najpoznatiji Srbi - hemicari

    Dakle, o srpskim naučnicima, pronalazačima i istraživačima.
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 10.05.2012. u 10:28
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.



  2. #2
    Zaslužan član
    Učlanjen
    15.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.677
    Reputaciona moć
    199

    Podrazumevano Re: Najpoznatiji Srbi - hemicari

    Poslednji put ažurirao/la Baraba na kvadrat : 24.04.2010. u 16:43

  3. #3
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najpoznatiji Srbi - hemicari

    Citat Original postavio Stevee Pogledaj poruku
    On ili mozda Marko T. Leko..

    http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0...B5%D0%BA%D0%BE
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  4. #4
    Zaslužan član
    Učlanjen
    15.05.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.677
    Reputaciona moć
    199

    Podrazumevano Re: Najpoznatiji Srbi - hemicari

    Aham

  5. #5
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Srpski naučnici, pronalazači i istraživači

    Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)


    Priredio:Akay


    Mihailo Petrović Alas
    (24. april 1868 — 8. jun 1943) je bio srpski matematičar, profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije i alas. Između ostalog,njegovi najznačajniji pronalasci su računar (jedan od prvih analognih),zatim hidrogenerator i mnogi drugi.
    Osnivač je mnogih grana matematike.


    Nikola Tesla
    Sedam stotina patenata i još xxx koji su izgubljeni u požaru... Da ne pričam previše - Teslino ime govori više nego mnogo redova... Manje je poznato da je on uz brojne izume,osmislio i preteču mobilnog telefona.


    Ognjeslav Kostović Stepanović
    - Pronalazač i konstruktor podmornice,cepelina (darižbal),mašine za izvlačenje potonulih brodova itd... Veliki broj patenata mu je ostao na papiru,a mnogih se i morao odreći u korist ruske vojske. Autor oko 100 patenata (bitnih).Slavio je Svetog Nikolu i svake godine mu je na slavu dolazio Mendeljejev.


    Mihajlo Pupin
    (4. oktobar 1854 — 12. mart 1935) bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka“ (engl. From immigrant to inventor).
    Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova.
    Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.


    Nikola Bizumić
    (1823 - 1906) pronalazač mašinice za šišanje - takodje engleski sir pod imenom „John Smith”.


    Mileva Marić-Ajnštajn
    (19. decembar 1875, Titel, Austro-Ugarska, danas Srbija - 4. avgust 1948, Cirih, Švajcarska), srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika.


    Ruđer Bošković
    (18. maj 1711—13. februar 1787.), najveći matematičar i astronom Dubrovnika, jedan od najznačajnijih naučnika svoga vremena, uvršćen među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Bio je profesor univerziteta, osnivač Milanske opservatorije i direktor Optičkog instituta Francuske mornarice.
    Bio je univerzalan stvaralac: filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, pedagog, geolog, arhitekta, arheolog, konstruktor, optičar, diplomata, putopisac, profesor, isusovac, najbolji pesnik na latinskom jeziku osamnaestog veka i prevodilac-poliglota.


    Ljubomir Klerić
    Julius Kleru) (Banatska Subotica, 29. jun 1844 - Beograd, 21. januar(po st.kal.)/3. februar 1910) je bio srpski matematičar, profesor mehanike na Velikoj školi, ministar prosvete i privrede Srbije, pronalazač i akademik Srpske kraljevske akademije od osnivanja 1887. Poreklom je bio Nemac.

    Radio je u Rudarskom odeljenju Ministarstva finansija Kneževine Srbije, na istraživanju gvožđa u Africi i rudišta na Rudniku i Kosmaju, a posle srpsko-turskog rata 1878. kao član ekipe rudara ratnika, predvođene R. Hofmanom, odlazi u oslobođene krajeve na geološka istraživanja terena. Na Avali (Šuplja stena) 1882. pronašao ležište žive i sa Đorđem Vajfertom i dr. akcionarima osnovao akcionarsko društvo za eksploataciju žive.
    Patentovao je više naprava sa primenom u rudarstvu (razmernik, bušilica za duboke bušotine, naprava za lomljenje kamena...). Izumeo je polarni pantograf (1875), traktoriograf (1892), aparat za crtanje krivih linija drugog reda (1899). Sa traktoriografom je mehaničkim putem konstrusao iracionalne, transcendantne brojeve π i e. Bavio se proučavanjem „telemetra“ i tom prilikom je konstruisao, ispitao i izradio novi tip telemetra i podesio ga „za merenje odstojanja na bojnom polju“.
    Baveći se teorijskom mehanikom, napisao više naučnih radova i univerzitetski udžbenik Teoriska mehanika I-III. Objavio je 48 knjiga i radova iz mehanike i matematke (potpuniji spisak u katalozima Narodne biblioteke Srbije, odn. Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu).


    Jovan Cvijić
    (1865—1927) je čuveni srpski naučnik, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije (sada SANU), profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Bavio se podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom. Smatra se utemeljivačem srpske geografije.
    - Jovan Cvijić je čovek koji je utvrdio granice Balkanskom poluostrvu.
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 09.05.2012. u 17:05 Razlog: zamena sadrzaja.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  6. #6
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Milutin Milanković
    (28. maj 1879—12. decembar 1958) je bio srpski inženjer, geofizičar, klimatolog i astronom. Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi.


    Josif Pančić
    (selo Ugrini kod Bribira 5. april 1814 - 25. februar 1888, Beograd) je bio srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh) na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima.Otkrio je preko 100 biljnih i životinjskih vrsta.


    Jovan Žujović
    (1856—1936) osnivač geološke nauke u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije. Autor velikog i značajnog broja dela iz geologije.Njegovo delo „Kameno doba“ osim svog značaja koje je do sada imalo, dobilo je na važnosti time što je postalo prva knjiga na srpskom jeziku koja je u elektronskom obliku postavljena na projekat Gutenberg.


    Miodrag Stojković
    (rođen 5. jula 1964. godine u Leskovcu) je srpski istraživač iz oblasti genetike.
    Zahvaljujući svojim naučnim dostignućima, iskustvu i demonstraciji praktičkog izvođenja projekta, avgusta 2004. dobija dozvolu Vlade Velike Britanije da prvi u Evropi i uopšte u zapadnom svetu počne sa dobijanjem ljudskih embrionalnih matičnih ćelija iz takozvanih kloniranih embriona.


    Marko Vukobrat Jarić
    (17. mart 1952, Beograd, SFRJ - 25. oktobar 1997, Koledž Stejšn, Teksas, SAD) je bio fizičar, pilot, sportista, profesor univerziteta.
    Ogroman broj polja delatnosti i značajan doprinos svetskoj nauci - iako je rano preminuo.


    Pavle Savić
    (Solun, 10. januar 1909 - 30. maj 1994, Beograd) je bio srpski fizikohemičar, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije-cepanja uranovog jezgra. Sa Irenom Žolio bio je predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta „Vinča“, koji je tada zvan Institut „Boris Kidrič“. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beorgadu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.


    Milan Vukčević
    (engl. Milan Vukcevich, 11. mart 1937. — 10. maj 2003.) bio je doktor hemije, međunarodni majstor u šahu i jedan od najboljih šahovskih problemista sveta, velemajstor šahovske kompozicije. Njegova zaostavština,odnosno životno delo je veoma veliko.


    Miroljub Jevtić
    Je redovni profesor na Fakultetu Političkih nauka u Beogradu. .
    Profesor Jevtić je napisao prvu monografiju posvećenu pojmu džihada na prostorima od grada Varne na Crnom moru u Bugarskoj do Sežane na slovenačko-italijanskoj granici. I dan danas kada u nacionalnim bibliotekama od Ljubljane, preko Zagreba do Skoplja hoćete da se na lokalnim jezicima upoznate sa pojmom džihad srećete se pre svega sa tom knjigom. Profesor Jevtić je prvi u čitavoj istočnoj Evropi uveo u nastavu političkih nauka „politikologiju religije“. Formulisao je pojam „Bela al Kaida“.


    Veljko Milković
    (rođen 13. novembra, 1949. Subotica, Srbija, Jugoslavija) je srpski pronalazač i istraživač iz Novog Sada, Srbija. Milković je aktivan u ekološkom istraživanju, kao i u amaterskoj arheologiji i istraživanjima novih energetskih tehnologija i napisao je brojne knjige u ovim oblastima. Za svoj rad dobio je nekoliko nagrada. Član je Srpske Akademije Inovacionih Nauka iz Beograda, grupe 20-ak pronalazača.
    Poseduje brojne patente za svoje pronalaske.


    Atanasije Stojković
    (20. septembra 1773. Ruma, Habsburška monarhija - 2. juna 1832. Petrograd, Ruska imperija), jedan od prvih srpskih doktora nauka, romanopisac, prosvjetitelj, fizičar i filozof. Auotor prve knjige o meteorima na svetu i mnogih drugih brojnih dela.Rektor univeziteta,profesor,trgovac,državni izaslanik i službenik - i još mnogo toga.


    Dobrivoje Božić
    (Raška, 23.12.1885. - Beograd, 13.10.1967.) - pronalazač kočnica za voz – njegov patent kasnije biva iskorišćen i na osnovu istog Škoda kreira kočnice za automobile.
    - Čuveni srpski inženjer i preduzetnik, poznat kao izumitelj kočnica za lokomotive, koje su se koristile širom sveta.



    Umalo da zaboravim najvažniji srpski patent - mašinu za pečenje rakije.



    Još neki članci :
    http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/t25786.lt.html
    http://www.24sata.rs/vesti.php?id=17434
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 14.09.2011. u 13:44 Razlog: zamena sadrzaja.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  7. #7
    Obećava Princeza_na_ludom_konju (avatar)
    Učlanjen
    03.08.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    56
    Reputaciona moć
    24

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Vida Popovic - izumela Vidasil (“Vidasil, ” process for the production of a nonflammable
    heat insulation material capable of resisting
    temperatures up to 1,500 degrees.)
    Dobila nagradu u Zenevi 1987 za svoj izum. Mislim da trenutno zivi negde u USA, nisam sigurna.

  8. #8
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Legenda Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.208
    Tekstova u blogu
    40
    Reputaciona moć
    461

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Ruđer Bošković - ovo od Appendinija je najměrodavnije što se tiče imena. Ja sumnjam da je iko u Dubrovniku u 17. věku imao ime "Josip."

    http://books.google.com/books?id=owl...covich&f=false
    "Od 1878. do 1914. godine u Bosnu i Hercegovinu doselilo se oko 180 do 200 tisuća Hrvata, Slovenaca, Čeha, Nijemaca i drugih."

  9. #9
    Zaslužan član Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.341
    Reputaciona moć
    346

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Dr Atanasije Stojković (20. septembra 1773. Ruma, Habsburška monarhija - 2. juna 1832. Petrograd, Ruska imperija), jedan od prvih srpskih doktora nauka, romanopisac, prosvjetitelj, fizičar i filozof:

    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 03.08.2010. u 12:44
    "Narod jer pučina i ne pamti niti zna išto, to je skup poluidiota koje svaka budala zafrkava i vuče za nos." --FORMICA

  10. #10
    Starosedelac
    Učlanjen
    10.02.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    41.375
    Reputaciona moć
    1643

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)


  11. #11
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Dr Atanasije Stojković (20. septembra 1773. Ruma, Habsburška monarhija - 2. juna 1832. Petrograd, Ruska imperija), jedan od prvih srpskih doktora nauka, romanopisac, prosvjetitelj, fizičar i filozof:

    Njegovo životno delo - "Fisika":








    Bibliografija (ono što sam uspeo da pronađem - nisam siguran da li je kompletna):

    Ovo su nаslovi ostаlih delа nаstаlih zа vreme dok je Stojković bio profesor fizike u Hаrkovu:

    • Fisikа” (1801-1803) – trotomno delo,prvа ovаkve vrste kod Srbа
    • O jаvlenijаh gorodov i pročego v vozduh , nаzivаjemih fаtа morgаnа (O pojаvаmа grаdovа i ostаlog u vаzduhu nаzvаnog fаtаmorgаnа) 1808.
    • Nаčаlnijа osnovаnijа umozritelnoj i opitnoj fiziki po novejšim otkritijаm (Početne osnove аpstrаktne i eksp.fizike do nаjnovijih pronаlаzаkа)1809.
    • O preohrаneniji sebijа ot udаrov molnij vo vseh slučаjаh žizni (O ličnom čuvаnju od udаrа gromа u svim životnim prilikаmа) 1810.
    • O pričinаh djelаjuščih vozduh nesposobnim dljа dihаnijа i o sredstvаh predohrаnjаjuščih ot soveršenoj porči (O uzrocimа koji čine vаzduh neupotrebljivim zа disаnje i o sredstvimа kojа zаštićuju od potpunih oštećenjа) 1811.
    • Sistemа fiziki (Sistem fizike ) 1813.
    • Nаčаlnijа osnovаnijа fizičeskoj geogrаfiji (Početne osnove fizičke geogrаfije) 1813.
    • Nаčаlnijа osnovаnijа fizičeskoj аstronomiji (Početne osnove fizičke аstronomije) 1813.

    Ovo su nаslovi delа Atаnаsijа Stojkovićа nаstаlih u poslednjoj deceniji njegovog životа:

    • O sаrаnče i sposobаh istrebljenijа jejа (O skаkаvcimа i nаčinu njihovog istrebljenjа) 1825.
    • O otvodаh molnij i grаdа (O odvođenju – derivаciji munje i grаdа) 1826.
    • Zаščiščenije grаdovih otvodov (Zаštitа protivgrаdnih sredstаvа) 1826.
    • Sistemаtičeskoje izloženije obezvodnjenijа mokroj počvi (Sistemаtsko izlаgаnje o odvodnjаvаnju podvodnog zemljištа) 1827.
    • Teoretičesko-prаktičeskoje nаstаvljenije o vinodeliji (Teoretsko – prаktične pouke o vinаrstvu) prevod sа frаncuskog ,1830.

    I mnogа drugа značajna delа,kаo što su npr:

    “O vozdušnih kаmnjаh i jih proishoždeniji” – prvа knjigа o meteorimа nа svetuvir
    “Kаndor ili otkrovenije Egipetskih tаin” (1800);аn novije srpske knjižnjvnosti;
    "Aristid i Nаtаlijа” (1801) – prvi romаn novije srpske književnosti
    ”Serbski sekretаr” (1802)
    “Stihi kаkovim obrаzom ljubov u brаku sohrаniti možno”(1802)
    “Nа smert besmrtnаgo Jovаnа Rаjičа”(1802).

    Prevodi:

    „Novi zаvet“


    Zanimljivosti (preuzeto sa Vikipedije):

    * Kada je jednom prilikom došao do nekih zanimljivih meteorita, napisao je knjigu "O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu". Danas znamo da je to prva knjiga o meteoritima na svetu.

    * U Tunguskoj oblasti (gde je 30. juna 1908. godine eksplodirao meteorit i izazvao ogromna razaranja) postoji brdo visine 150 metara koje se zove Stojkovićevo brdo upravo po ovom naučniku.

    * Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu se igra predstava "Vožd Karađorđe i knez Miloš" u kojoj lik Atanasija Stojkovića glumi Boris Komnenić.

    * Slabo je poznato da "Fizika" (odnosno, "Fisika") A. Stojkovića ne predstavlja udžbenik iz fizike u današnjem smislu te reči. Naime, u skladu sa vladajućim mišljenjem svoga vremena, Stojković je pod ovim nazivom podrazumevao opštu nauku o prirodi, životu i svetu (prema Aristotelovom pojmu "fisis", tj. "priroda"), koja je u to vreme bila poznata i kao "jestastvenica". Delo A. Stojkovića nije, prema tome, posvećeno proučavanju fizike, već proučavanju i razumevanju životnih pojava u celini.


    Još o Atanasiju na:

    http://www.fondas.edu.rs/AS.html
    http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=223097
    http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=1558.0
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 03.08.2010. u 16:28
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  12. #12
    Zaslužan član Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.341
    Reputaciona moć
    346

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Jovan Stefanov (takođe Stefanović) Bal(j)ević, zvan i Bojan (1725. Pevel Brijeg, Osmanska Turska - 1773. Cetinje, ustanička Crna Gora); rođen je između 1725. i 1728. godine u selu Pelev Brijeg u blizini današnje Podgorice, tada pod vlašću Osmanske imperije, u brđanskime Bratonožićima, najvjerovatnije u miješanoj crnogorsko-arbanaškoj porodici, ili barem miješanog dubljeg porijekla. Otišao je tražeći sreću, kao i mnogi onoga vremena, u Habsburšku monarhiju, u današnju Vojvodinu i odrastao i proveo najveći dio svog života u Sremskim Karlovcima. Nakon svršetka školstva, odlazi na kratko u Hale, gdje pohađa čuveni Haleov univerzitet, u Svetoj rimskoj imperiji nemačkog naroda,

    Aprila 1752. godine doktorira i postaje prvi Srbin doktor filozofije. Odbranivši doktorsku disertaciju (sa akcentom na krstaške ratove) na temu kanoničkog prava i istorije hrišćanske religije, postao je i prvi Srbin doktor nauka uopšteno. Po povratku u Monarhiju postaje na kratko radno vrijeme magistarski sindikus u Sremskim Karlovcima, a nedugo potom brzo napreduje i postaje šef policije u Sremskim Karlovcima.

    Inspirisan slovenstvom, kao i mnogi onog vremena napušta svoju poziciju i emigrira u Rusku imperiju. Životni poriv pronalazi u vojničkoj službi i postaje kapetan carske vojske i vrlo brzo stiže do čina majora. Rodoljublje se budi u njemu i počinje ga interesovati domovina, Crna Gora. U Sankt-Peterburgu 1757. godine u svrhu nacionalnog djelovanja piše 'Kratak istorijsko-geografski opis Crne Gore', jedan od prvih takvih u svijetu, i to na narodnom jeziku.

    Nakon ubistva ruskoga imperatora Petra III Fjodoroviča iz dinastije Romanova, koji je vladao toliko kratko da je jedva ostao zabilježen, odlučio je iskoristiti priliku i 1766. godine odlazi u Crnu Goru krišom, prethodno pustivši vijest da je Petar živ i da ide u CG. Smrću vladike cetinjskoga i egzarha srpskoga trona Vasilija Petrovića, ostaje samo Sava Petrović Njeguš, koji se povlači iz političkog života i ustupa mjesto Baleviću, koga Crnogorci na opštenarodnome zboru 17. oktobra 1767. godine biraju za cara. Svoje strateške sposobnosti je odmah pokazao razbivši osmansku invaziju, zadobivši i Venecijance kao svoje saveznike, ali je uveo Crnu Goru u spor sa Rusijom, što je dovelo do lošeg koordinisanja ratova protiv Osmanske carevine.

    Uveo je velike promjene u Crnoj Gori sa ciljem njene sekularizacije - posvetivši se izgradnji puteva i popisivanjem stanovništva i imovine. Uveo je tjelohranitelje za sebe kao prvi stalni profesionalni crnogorski vojni odred, a i uveo vrhovni sud u Crnu Goru (sačinjavalo ga je 12 glavara). Centralizacijom vlasti i modernizacijom društva pokušavao je sa iskorjenjenjima zaostalih tradicionalnih običaja i suzbijanjem plemenskoga partikularizma. Uvodi novi grb, dvoglavom orlu pridodaje neidentifikovane elemente na grudi, koja podsjećaju na krst sa simbolima u četiri polja. Uvodi i prvu poznatu crnogorsku zastavu, bijelo polje sa crvenim orubom (bez crvenoga krsta u sredini), obavijenu na koplju, koji na vrhu ima pozlaćeni hrišćanski krst. Jedan od životnih ideala mu je bila obnova Srpskog carstva Nemanjića. Ostao je u narodu zapamćen kao 'Šćepan Mali', često zbog svoje uloge sa titulom 'lažni car', prvenstveno zahvaljujući (docnijem) vladici Petru II Petroviću-Njegošu. Skadarski osmanlijski paša Bušatlija je unajmio atentatora, koji ga je i pogubio 1773. godine, prije svog pedesetog rođendana.

    Bio je veliki poliglota. Pored maternjeg, srpskog, poznavao je i hrvatski, njemački, francuski, italijanski, ruski i latinski jezik.
    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 05.08.2010. u 01:36
    "Narod jer pučina i ne pamti niti zna išto, to je skup poluidiota koje svaka budala zafrkava i vuče za nos." --FORMICA

  13. #13
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Jovan Stefanov (takođe Stefanović) Bal(j)ević, zvan i Bojan (1725. Pevel Brijeg, Osmanska Turska - 1773. Cetinje, ustanička Crna Gora); rođen je između 1725. i 1728. godine u selu Pelev Brijeg u blizini današnje Podgorice, tada pod vlašću Osmanske imperije, u brđanskime Bratonožićima, najvjerovatnije u miješanoj crnogorsko-arbanaškoj porodici, ili barem miješanog dubljeg porijekla. Otišao je tražeći sreću, kao i mnogi onoga vremena, u Habsburšku monarhiju, u današnju Vojvodinu i odrastao i proveo najveći dio svog života u Sremskim Karlovcima. Nakon svršetka školstva, odlazi na kratko u Hale, gde pohađa čuveni Haleov univerzitet, u Svetoj rimskoj imperiji nemačkog naroda,

    Aprila 1752. godine doktorira i postaje prvi Srbin doktor filozofije. Odbranivši doktorsku disertaciju (sa akcentom na krstaške ratove) na temu kanoničkog prava i istorije hrišćanske religije, postao je i prvi Srbin doktor nauka uopšteno. Po povratku u Monarhiju postaje na kratko radno vrijeme magistarski sindikus u Sremskim Karlovcima, a nedugo potom brzo napreduje i postaje šef policije u Sremskim Karlovcima.

    Inspirisan slovenstvom, kao i mnogi onog vremena napušta svoju poziciju i emigrira u Rusku imperiju. Životni poriv pronalazi u vojničkoj službi i postaje kapetan carske vojske i vrlo brzo stiže do čina majora. Rodoljublje se budi u njemu i počinje ga interesovati domovina, Crna Gora. U Santk-Peterburgu 1757. godine u svrhu nacionalnog djelovanja piše 'Kratak istorijsko-geografski opis Crne Gore', jedan od prvih takvih u svijetu, i to na narodnom jeziku.

    Nakon ubistva ruskoga imperatora Petra III Fjodoroviča iz dinastije Romanova, koji je vladao toliko kratko da je jedva ostao zabilježen, odlučio je iskoristiti priliku i 1766. godine odlazi u Crnu Goru krišom, prethodno pustivši vijest da je Petar živ i da ide u CG. Smrću vladike cetinjskoga i egzarha srpskoga trona Vasilija Petrovića, ostaje samo Sava Petrović Njeguš, koji se povlači iz političkog života i ustupa mjesto Baleviću, koga Crnogorci na opštenarodnome zboru 17. oktobra 1767. godine biraju za cara. Svoje strateške sposobnosti je odmah pokazao razbivši osmansku invaziju, zadobivši i Venecijance kao svoje saveznike, ali je uveo Crnu Goru u spor sa Rusijom, što je dovelo do lošeg koordinisanja ratova protiv Osmanske carevine.

    Uveo je velike promjene u Crnoj Gori sa ciljem njene sekularizacije - posvetivši se izgradnji puteva i popisivanjem stanovništva i imovine. Uveo je tjelohranitelje za sebe kao prvi stalni profesionalni crnogorski vojni odred, a i uveo vrhovni sud u Crnu Goru (sačinjavalo ga je 12 glavara). Centralizacijom vlasti i modernizacijom društva pokušavao je sa iskorjenjenjima zaostalih tradicionalnih običaja i suzbijanjem plemenskoga partikularizma. Uvodi novi grb, dvoglavom orlu pridodaje neidentifikovane elemente na grudi, koja podsjećaju na krst sa simbolima u četiri polja. Uvodi i prvu poznatu crnogorsku zastavu, bijelo polje sa crvenim orubom (bez crvenoga krsta u sredini), obavijenu na koplju, koji na vrhu ima pozlaćeni hrišćanski krst. Jedan od životnih ideala mu je bila obnova Srpskog carstva Nemanjića. Ostao je u narodu zapamćen kao 'Šćepan Mali', često zbog svoje uloge sa titulom 'lažni car', prvenstveno zahvaljujući (docnijem) vladici Petru II Petroviću-Njegošu. Skadarski osmanlijski paša Bušatlija je unajmio atentatora, koji ga je i pogubio 1773. godine.

    Bio je veliki poliglota. Pored maternjeg, srpskog, poznavao je i hrvatski, njemački, francuski, italijanski, ruski i latinski jezik.
    Овим човеком се Шиптари хвале и истичу га као "нешто што су они дали српству"...
    Док код нас сем неколицине људи који се баве или интересује за историју - нико не зна... Неопходна рехабилитација као и код многих других Срба.
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  14. #14
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.214
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Jovan Stefanov (takođe Stefanović) Bal(j)ević, zvan i Bojan (...)
    Slavene!

    Molim te, otvori temu u kojoj bi se govorilo o ovoj ličnosti.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  15. #15
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Citat Original postavio ljuba miljkovic Pogledaj poruku
    Slavene!

    Molim te, otvori temu u kojoj bi se govorilo o ovoj ličnosti.
    I mene zaista interesuje.

    Takođe sam ga zamolio da uradi isto o našim prvim kompozitorima, iz 15. veka...
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 09.05.2012. u 17:11
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  16. #16
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Još jedna veličina: dr Ivan Đaja

    - Srpski biolog,fiziolog,filozof,književnik i prosvetni radnik.
    - Doktrorirao na Sorboni.
    - Profesor i rektor univerziteta.Akademik srpske akademije,kao i francuske - u kojoj je zauzeo mesto Aleksandra Fleminga - pronalazača pencilina.
    - Osnovao katedru za fiziologiju - prvu kod Srba i kod južnih Slovena.
    - Autor brojnih dela i eksperimenata - naučnik svetskog glasa.


    http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=152,
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 11.08.2010. u 21:54
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  17. #17
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Nešto interesantno... Iz intervjua sa dr Srboljubom Živanovićem:


    Rezultati Vaših istraživanja ušli su u svetske udžbenike anatomije i antropologije, a Vaša knjiga „Ancient Diseases“ iz 1982. smatra se osnovnim delom kojim je utemeljena palepatologija kao posebna naučna disciplina.

    Da, pomenuto delo objavila je SKZ 1984. godine pod naslovom „Bolesti drevnih ljudi“, dok je drugo dopunjeno izdanje objavila Izdavačka kuća „Pešić i sinovi“. Pamte vas, dakle, ako pronađete neku popularnu stvar. Recimo, ako govorimo o makrobiotici, niko ne zna da je prva doktorska teza iz te oblasti odbranjena u Hajderbergu i da ju je, zapravo, odbranio jedan Srbin. I to pre više od dva veka. Postoji danas u Muzeju srpske medicine u ulici Džordža Vašingtona njegova povelja. Beograđani verovatno ne znaju ni gde se nalazi taj Muzej!
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  18. #18
    Zaslužan član Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.341
    Reputaciona moć
    346

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Citat Original postavio Akay Pogledaj poruku
    I mene zaista interesuje.

    Takođe sam ga zamolio da uradi isto - o našim prvim kompozitorima,iz 15. veka...
    Hoću, čim nađem vremena.

    Što se tiče kompozitora, tema je već bila otvorena.
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 20.05.2011. u 16:30
    "Narod jer pučina i ne pamti niti zna išto, to je skup poluidiota koje svaka budala zafrkava i vuče za nos." --FORMICA

  19. #19
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Zamolio bih moderatore da, ako je ikako moguće, zamene uvodni post teme sa sledeća dva:

    http://forum.krstarica.com/showpost....8&postcount=12
    http://forum.krstarica.com/showpost....0&postcount=13

  20. #20
    Početnik Zakasneli (avatar)
    Učlanjen
    17.09.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    20
    Tekstova u blogu
    111
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Dobrivoje Božić, Izumitelj neiscrpne kočnice......
    Mislim da je DSS sada smeštena u njegovoj kući!

  21. #21
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.214
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Zamolio bih moderatore da, ako je ikako moguće, zamene uvodni post teme sa sledeća dva:

    http://forum.krstarica.com/showpost....8&postcount=12
    http://forum.krstarica.com/showpost....0&postcount=13
    Zamenjeno i obrisano.
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 20.05.2011. u 15:26
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  22. #22
    Početnik
    Učlanjen
    18.09.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    zemlja propalih pisaca cyber romana
    Poruke
    19
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Nikola Tesla, bez razmišljanja....

  23. #23
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Pavle Vujević (1881-1966) - pronalazač naučne grane klimatologije - mikro-klimatologije.


    I jedan veoma lep članak: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=320919

  24. #24
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Bogdan Maglić (1928 - ) - poznati srpski i američki fizičar, hemičar i pronalazač svetskog glasa. Poznat je po nizu znatnih otkrića.


    Najvažnije nagrade:


    Priznanje predsednika SAD Džona Kenedija za otkriće omega mezona 1961. godine,
    Orden jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem
    Počasni građanin Švajcarske
    Nosilac Zlatne medalje Kongresa Sjedinjenih Američkih Država
    Orden jugoslovenske zаstаve sа zlаtnom lentom, 1976.


    Još na:

    http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1049,
    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91...D0%B0%D1%80%29
    Poslednji put ažurirao/la Akay : 04.10.2010. u 00:53
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

  25. #25
    Legenda Akay (avatar)
    Učlanjen
    21.02.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Млечни пут
    Poruke
    10.950
    Reputaciona moć
    635

    Podrazumevano Re: Najveći srpski naučnici i pronalazači (i pronalasci)

    Wayne S. Vucinich (June 23, 1913 - April 21, 2005) - istoričar, univerzitetski profesor i kulturni radnik. Malo poznat kod nas, a toliko značajan...

    - http://en.wikipedia.org/wiki/Wayne_S._Vucinich


    Još jedan, veoma značajan američki Srbin - http://en.wikipedia.org/wiki/Petar_V._Kokotovic
    Буди промена коју желиш да видиш у свету.

Slične teme

  1. Istraživačka Stanica Petnica
    Autor dule91 u forumu Škole
    Odgovora: 182
    Poslednja poruka: 25.05.2016., 12:24
  2. Istraživački centar
    Autor Branyac u forumu Internet
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 28.05.2008., 09:51
  3. Pizza je zdrava, tvrde naučnici
    Autor MEGRA u forumu Kulinarstvo
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 29.04.2007., 13:36
  4. Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 29.07.2006., 13:36

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •