vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
BEOGRAD 25. 07. 2010
PRESS
Ako može Kosovo, mogu i drugi
Kako će da izgleda Stari kontinent posle mišljenja Međunarodnog suda pravde da jednostrana nezavisnost Kosova nije nelegalna
Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom moglo bi da bude presedan koji će potpuno promeniti geografsku mapu Evrope i sveta.
Iako se sud u iznošenju mišljenja ogradio da ne ulazi u pitanje da li je Kosovo tim potezom ostvarilo svoju državnost, naslovi u svetskim medijima koji jasno poručuju da je proglašenje nezavisnosti bez pristanka matične države legalno već bude separatističke težnje brojnih manjina u Evropi, i naravno, posebno na Balkanu.
Italijani traže Nicu
Dragan Petrović, saradnik na Institutu za međunarodnu politiku kaže za Press da će mnoge manjinske grupe poželeti da iskoriste mogućnost koju im „daje novo međunarodno pravo". Naš sagovornik ističe da će „na udaru" prvo da se nađe teritorijalni integritet Španije, ali da neće dobro da prođu ni naizgled mnogo stabilnije zemlje poput Francuske.
- Španija ima tradicionalno opasna žarišta u Kataloniji i Baskiji, ali postoji i francuski deo Baskije. Francuzi imaju Korziku kao gorući problem, gde postoji jak osećaj okupacije od strane Francuske. Nezaobilazno je i pitanje Bretanje. Bretanci nemaju nikakve veze sa Francuzima. Oni su keltskog porekla i imaju jak autonomistički pokret. Francuzi imaju i istorijski problem Alzasa i Lorena, gde su Nemci većinsko stanovništvo, dok Italijani potražuju Savoju i Nicu - tvrdi naš sagovornik.
U južnom delu Francuske žive i takozvani Oksitanci, koji govore oksitanskim jezikom, ali kako kaže Petrović, i pored određenih specifičnosti, oni su prilično asimilovani. Skandinavija je, po prirodi, miran deo Evrope i zato ne treba očekivati veće potrese, iako postoji značajna švedska manjina u Finskoj. Finci, s druge strane, imaju i posebnu autonomiju u Karelijskoj oblasti u Rusiji.
Presedan... Sudije MSP-a donele odluku sa velikim posledicama po ceo svet
Belgija je država s nesređenim unutrašnjim odnosima, tako da se očekuje da novo međunarodno pravo samo pojača tenzije i težnje za razdvajanje između Valonije i Flandrije.
Slave Balkan i Pridnjestrovlje
- Situacija u Belgiji je do uvredljivosti zategnuta između Francuza u Valoniji i Holanđana, odnosno Flamanaca. S druge strane, Nemci mogu da potražuju Južnu Dansku, gde čine većinu. Radi se o teritoriji koju je Danska dobila u miraz na Versajskoj konferenciji. Nemci po principu povratka imovine proteranih Nemaca potražuju i celu Šleziju i celu zapadnu Poljsku koja je nekada bila u sastavu Nemačke. U Švajcarskoj ne postoje nacionalne tenzije, ali je činjenica da postoje tri velika naroda koja tamo žive - priča naš sagovornik.
I u Italiji koja je po uređenju regionalna država, takođe postoje značajne autonomističke težnje. Na velikim ostrvima Sicilija i Sardinija, ali i u severnoj regiji Južni Tirol gde većinu stanovništva čine Nemci.
Što se tiče zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka, jedino bi „mirna" mogla da bude Češka, jer tamo postoji zasebna regija koja se zove Moravska, ali po rečima Dragana Petrovića, oni su potpuno opredeljeni za zajedničku Češku, „kao nekad Srbi i Crnogorci". Najviše potresa u budućnosti mogu da očekuju Slovačka i Ukrajina.
- Slovaci imaju problema sa mađarskom nacionalnom manjinom koja je grupisana na jugu zemlje, dok je Ukrajina praktično podeljena kao nekada SFRJ. Više od trećinu teritorije naseljavaju Rusi. Ukrajinci imaju i Rusine na zapadu države koji imaju jake separatističke težnje. Njih ima oko milion, što je veoma značajna cifra, a ima ih i u pograničnim krajevima Slovačke i Poljske i voleli bi da imaju svoju državu. Ukrajina ima problem i sa Gagauzima, Turcima koji su pravoslavne vere - objašnjava Petrović.
mozda i njima padne na pamet za Vojvodinu
Trebalo bi ban za postavljača zbog propagiranja separatizma
