"Организација уједињених нација (ОУН) или Уједињене нације (УН) је међународна организација која се декларише као „глобално удружење влада које сарађују на пољу међународног права, глобалне безбедности, економског развоја и социјалне једнакости“. ОУН је 1945. основала 51 држава, укинувши Лигу народа.
Почев од 2006., 192 земље су чланице Уједињених нација, укључујући све међународно признате нације, осим Ватикана (који је одбио чланство, и има статус посматрача), Кукових острва, Палестине (која има статус de facto државе, али још није правно призната), Нијуеа (чијом спољном политиком руководи влада Новог Зеланда) и Републике Кине (чије је чланство укинула Народна Република Кина 1971). Палестина и Ватикан имају парламентарне посматрачке мисије при УН.
Из свог седишта у Њујорку, земље чланице УН и њене специјализоване агенције управљају и одлучују о административним питањима на редовним састанцима који се одржавају сваке године. Организација је подељена на административна тела, као што су Генерална скупштина Уједињених нација, Савет безбедности Уједињених нација, Економски и социјални савет Уједињених нација, Старатељски савет Уједињених нација, Секретаријат Уједињених нација и Међународни суд правде, као и тела која се баве управљањем свим осталим агенцијама УН, као што су СЗО и УНИЦЕФ. Најпознатија јавна личност УН је Генерални секретар, а на тој дужности се данас налази Бан Ки Мун."
Ono što UN razlikuje od ostalih globalnih organizacija, pored njene brojnosti, jeste (iako u novije vreme sve više ugrožen) ugled. Čak i najmoćnije zemlje, poput SAD, pre nego što preduzmu ono što su naumile, prvo pokušaju da iznađu rešenje kroz sistem UN-a. Dva glavna tela ove organizacije jesu Generalna skupština i Savet bezbednosti.
"Генерална скупштина Уједињених нација... Чине је све земље чланице Уједињених нација и састају се на редовним годишњим заседањима које сазива председник изабран од већине представника.
Као једино тело УН-а у коме све земље чланице имају представнике, Скупштина служи као форум чланицама на којима расправљају о питањима међународног права и доносе одлуке о даљем функционисању организације.Редовно годишње заседање Генералне скупштине обично почиње трећег уторка у септембру и завршава се средином децембра, са избором председника Генералне скупштине на почетку сваког заседања. Опште заседање почиње када када се све чланице појаве на заседању у року од 6 дана. Традиционално, Генерални секретар се први обраћа скупштини, а затим и председник скупштине и бразилски представник. Прво заседање је одржано 10. јануара 1946. у Средишњој дворани Венсминстерске палате у Лондону којој је присуствовало 51 земља.
За изгласавање на Генералној скупштини о важним питањима – расправе о миру и безбедности; реизбор чланова органа; приступање, суспензија, и искључење чланица; буџетска питања – потребна је двотрећинска већина присутних чланица на заседању. Остала питања се изгласавају простом већином. Свака чланица има по један глас. Осим изгласавања новог буџета, између осталог и ниво пореза за чланице, скупштинске резолуције нису обавезујуће за чланице. Скупштина даје препоруке по било ком питању које се тиче УН, осим по питањима мира и безбедности које су у надлежности Савета безбедности. Систем једна земља, један глас теоретски омогућава земљама које чине 8% светске популације да изгласају резолуцију са двотрећинском већином.
Током 1980их, Скупштина је постала место дијалога на релацији Север-Југ - расправе по питањима односа између индустријских земаља и земаља у развоју. Ова питања су постала значајна због убрзаног раста и промене састава чланства УН. Током 1945, Уједињене нације су имале 51 члана. Сада има 191, од којих више од две трећине чине земље у развоју. Због њихове бројности, земље у развоју су често у могућности да одређују теме дневног реда заседања (преко коорднисаних група као што је Г77), карактер расправа, и коначне одлуке. За многе земље у развоју, УН представља извор њиховог дипломатског утицаја и место за изградњу међународних односа."
"Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН) је најважније тело Уједињених нација, задужено за одржавање мира и безбедности у свету. Док остали органи Уједињених нација само дају препоруке чланицама УН, Савет безбедности има овлашћења да доноси одлуке које чланице морају да поштују, како стоји у Повељи Уједињених нација. Одлуке Савета се називају резолуцијама. Председавање Савету безбедности се ротира и траје један месец."
Već iz svega rečenog je jasno da SBUN ima znatno veća ovlašćenja od Generalne skupštine, što mnogi, pa i sadašnji Generalni sekretar, žele da promene. Reforma veoma zastarelog sistema, nastalog na tekovinama mira, zaključenog 1945. godine. veoma je težak posao. Primera radi, pored davanja većeg ovlašćenja generalnoj skupštini, proširivanje stalnih članica SBUN jeste veoma kritično pitanje. Mnogi već vide Nemačku i Japan kao zemlje kojima treba pod hitno dati pravo veta. Međutim, članice tzv. "kafe kluba" se protive ovome, jer npr. umesto Nemačke, žele da cela EU dobije pravo veta. U novije vreme, pitanje proširenja stalnog članstva dodatno je zakomplikovao zahtev da svaki kontinent ima makar po jednu članicu. Mnogi, stoga, vide Brazil kao predstavnika Južne Amerike (tome se protivi Argentina), dok su sve glasniji oni koji smatraju da i Afrika, kao drugi najnaseljeniji i drugi najveći kontinent, mora da ima nekoga sa pravom veta.
