Brate, ovde je sad kladionica
Beogradski bioskopi uključili su se u štrajk zbog nepriznavanja pobede kandidata DOS Vojislava Koštunice u prvom krugu predsedničkih izbora. Jedna prodavnica kokica na Terazijama ne radi, a na njoj je obaveštenje da je „zatvoreno zbog štrajka u bioskopima“, javila je Beta nekoliko dana pre Petog oktobra. Devet godina kasnije, većina kultnih beogradskih bioskopa ne radi. Pretvoreni su u kockarnice, poput „Drine“, ili restorane, poput „Jadrana“. Novi vlasnik „Beograd filma“ upravo ovih dana rasprodaje javnim tenderom kao poslovni prostor bioskope Avala, 20. oktobar, Zvezda, Kosmaj, Odeon i Sloboda. Beograd, ipak, ima desetak bioskopskih sala, kao i novootvorenih modernih bioskopa u tržnim centrima gde su redovne projekcije. Stvar je daleko gora u unutrašnjosti Srbije. O tome najbolje govori anegdota - navodno je dramski pisac Siniša Kovačević zvao neki bioskop u Srbiji, a ženski glas sa druge strane mu odgovorio: „Brate, ovde se sad otvorila kladionica.“
Bioskopska publika u Nišu filmove gleda samo jednom godišnje, u avgustu, kada se održavaju Filmski susreti, a grad gromoglasno reklamira kao mesto održavanja „jedinstvenog filmskog festivala na svetu, posvećeno njegovom veličanstvu - glumcu“. Grad koji je sedamdesetih godina imao 14 bioskopa, danas publici nudi samo jedan - polubioskop.
Bioskopska sala postoji još samo u Domu Vojske Srbije, koristi je beogradski distributer „Provižn“, ali publike nema, tako da će i njena sudbina uskoro biti pod znakom pitanja. Filmske kopije i dalje stižu, filmovi se prikazuju pred „nekoliko gledalaca“, a Dom Vojske ovu salu sve češće iznajmljuje za muzičke koncerte, pozorišne i baletske predstave, tribine i druge skupove.
- Država je sve učinila da uništi bioskope, uglavnom svojim nečinjenjem. Piraterija je pojela bioskopsku kulturu i tradiciju. Prisustvovao sam nekim suđenjima protiv piraterije u niškim sudovima i bila su zaista smešna, jer su ti ljudi kažnjeni minimalnim novčanim kaznama, pa čak i ukoliko im je zbog istog dela suđeno više puta - kaže za Danas Dragan Arsović, predstavnik „Provižna“ u Nišu.
Svi gradski bioskopi kojima je upravljalo javno preduzeće Niš film, zatvoreni su za publiku još početkom 2006. godine. Tada je zaključana kino dvorana u centralnom bioskopu Vilin grad, nakon što su prethodno i ostali gradski bioskopi to prestali da budu, jer su predati ili iznajmljeni drugim „gazdama“ koji su im, dakako, promenili namenu. U nekadašnjim gradskim bioskopima Park i Čegar danas su privatne diskoteke, a prostor bioskopa Radnik, u zgradi u kojoj je sedište Gradskog samostalnog sindikata, koristi se u skladu sa sindikalnim potrebama.
- Dobra vest u svemu tome jeste da će Niš sledeće godine sigurno imati svoju bioskopsku dvoranu. Bioskop Vilin grad je ostao imovina grada, a 17 miliona dinara iz sredstava NIP već je uloženo u rekonstrukciju bioskopske sale i stolica. Ostaje nam da se sledeće godine rekonstruišu toaleti i sala za projektore, koja je najveći problem, pošto su projektori veoma stari i rashodovani - kaže gradski većnik Miodrag Radović.
A u sedam opština Pčinjskog okruga rade samo dva bioskopa - u Surdulici i Vladičinom Hanu. U Vranju, centralnoj opštini juga Srbije, bioskop je prestao da radi početkom devedesetih godina. Do tada bioskop „Sloboda“ bio je uz pozorište glavno mesto za praćenje kulturnih sadržaja. Bioskop je zatvoren i potpuno je ruiniran. Jedno kratko vreme funkcionisala je bioskopska sala u Domu vojske, ali zbog malog broja posetilaca projekcija nema.
- U zlatno vreme vranjskog bioskopa kultni termin bio je onaj od 18 sati, posle čega se odlazilo na korzo, ali sada to su samo sećanja i ne verujem da bi bioskop mogao ponovo da funkcioniše kao nekada. To bi sada bio više neki kafić u kome se na velikom platnu gledaju filmovi – ocenjuje Miodrag Zdravković, koji je do zatvaranja bioskopa „Sloboda“ u njemu radio kao kinooperater. On se seća da je nekada za filmove „Kum“, „Emanuela“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“ uvek tražena karta više, a funkcionisali su i preprodavci karata koji su bioskopske ulaznice prodavali po duplo višoj ceni. „Bilo je to unosno, ali u to vreme i jako kažnjivo delo i policija je umela da pravi racije i hapsi tapkaroše i oduzima im karte i novac“ - podseća se Zdravković.
Kada su se prikazivali ratni spektakli poput „Sutjeske“, „Neretve“, „Užičke republike“, predstave su se održavale i u pet termina uz organizovane posete đaka i radnika. Pamte se i slučajevi kada su za „sumnjive erotske sadržaje“ organizovane projekcije za lokalne funkcionere koji bi prvi gledali film, a potom davali saglasnost za njihovo prikazivanje publici u gradu.
Iako ima filmski festival, Subotica jedva da ima bioskope – od nekadašnja četiri, ostali su samo Radnički i Lifka. Ovaj poslednji je trenutno van upotrebe zbog renoviranja, dok Radnički, koji sada nosi staro ime Korzo, poslednjih godina skoro i nema posetioce. Nije redak slučaj da se predstave u ovom bioskopu otkazuju upravo zbog nedostatka publike.
Subotički bioskopi su zahvaljujući pogrešnoj koncepciji privatizacije, ali i lošoj distributerskoj ponudi, sa jakom konkurencijom u video i DVD industriji, doživeli sudbinu mnogih drugih u gradovima širom zemlje. Van privatizacije ostao je samo poznati bioskop Lifka, koji je gradska vlast reosnovala kao ustanovu kulture, i on je preimenovan u Art bioskop, sa novim sadržajem. U njemu se prikazuju filmovi u tematskim ciklusima, namenjeni deci, slepima, ciklusi kroz koje se predstavljaju kinematografije pojedinih zemalja. Nakon dovršetka renoviranja, komforniji i moderniji nego do sada, ovaj bioskop ima ambiciju da vrati pre svega mlade u kino dvorane. Na tome takođe rade i u Fondaciji za kulturu Fokus, koji povremeno priređuju projekcije kultnih ostvarenja sedme umetnosti u sali Otvorenog univerziteta, koja služi kao jedna od kino dvorana i tokom Palićkog festivala.
U periodu između dva svetska rata Užice je imalo čak tri bioskopa, a danas samo jedan, koji se nalazi na Trgu partizana. Stari bioskop, koji je poslovao u okviru Društvenog preduzeća Art, privatizovan je u julu 2004. godine, a kasnije zbog renoviranja, nije radio do maja 2007. godine. Danas, u okviru Tržnog centra Cinema city, Užičani imaju savremen bioskop, jedan od tehnički najopremljenijih u Srbiji, koji nudi veoma visok kvalitet slike i tona, ali i komfor za gledaoce. Posećenost zavisi isključivo od kvaliteta filmova, projekcije su i do tri puta za veče, a ulaznice koštaju 150 i 200 dinara. Pored bioskopa u samom gradu, postoji i savremeni bioskop „Stenli Kjubrik“ na Mećavniku, u Drvengradu, etno-kompleksu Emira Kusturice na Mokroj gori, gde se od pre dve godine održava filmski i muzički festival Kustendorf.
Početkom 60-ih prošloga veka, Kragujevac je imao oko 50.000 stanovnika i pet bioskopskih sala. Danas u gradu živi i radi više od 200.000 ljudi, a grad ima pet puta manje bioskopa no početkom 60-ih minulog veka. Preciznije, jedan od četiri najveća grada u državi, u poslednjih godinu dana - nema nijedan bioskop. Poslednji, Gradska dvorana „Šumadija“, zatvoren je zbog zapuštenosti i dotrajalosti eksterijera, enterijera i opreme, krajem prošle godine. Dvorana će, doduše, tokom ovog meseca definitivno biti renovirana. Do ponovnog otvaranja „Šumadije“ Kragujevac, međutim, neće imati ni jednu jedinu bioskopsku dvoranu, sa čijim gašenjem se ovde počelo još krajem šezdesetih godina 20. veka. Bioskop „Radnički dom“, kraj kragujevačke „Zelene pijace“, tavorio je do pre koju godinu, ali je i on zatvoren i pretvoren u noćni klub. Pre četiri godine, zbog zapuštenosti i urušavanja plafona, zakatančen je i bioskop „Pionir“, koji je, pre izgradnje „Šumadije“, dugo bio i glavna koncertna dvorana u gradu, i slovio za jednu od najakustičnijih sala u Srbiji.
U Novom Sadu je u jednom momentu bilo čak 12 bioskopa. Tokom decenija posle Drugog svetskog rata Novosađani su odlazili u Narodni, Zvezdu, Jadran i u čuvenu Arenu, kao i u bioskop Kulturnog centra koji je iz sedmice u sedmicu pravio tematske programe posvećene velikim svetskim rediteljima, da bi prošle godine Novi Sad ostao bez ijednog. Žeđ za velikim platnom nadomestio je filmski festival “Cinema city” organizujući projekcije po celom gradu pod motom “ceo grad je bioskop”, ali se glavni takmičarski program prikazivao u pozorišnoj sali što je presedan kada su zvanični filmski festivali u pitanju.
Zato je mnoge Novosađane obradovalo što je upravo prošle sedmice počela rekonstrukcija bioskopa “Arena” koju je na 15 godina u zakup uzelo preduzeće za filmsku, TV i video distribuciju “Art Vista” d.o.o. iz Beograda. Iz “Viste” obećavaju da će bioskop biti gotov za sedam meseci. Dok se vrata “Arene” ponovo ne otključaju, Kulturni centar Novog Sada uređuje filmski program u maloj bioskopskoj dvorani na Spensu, u art bioskopu “Vojvodina”.
Verko prica neke bajke kako ce renovirati "Sumadiju",da ce biti kao "Sava centar",da ce u apstraktnoj "Plazi" napraviti tri bioskopa i slicno...Uostalom,evo jednog tekstica koji najbolje govori o stanju bioskopa u ovoj nasoj zemlji
Poslednji put sam bio za cini mi se Shutter Island, dakle opet Di Caprio 
