gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- Zbog povoljnih carina, ali i jeftine radne snage, mnoge evropske kompanije sve više sele svoje pogone i iz zemalja starih, ali i novih članica EU.
To što Srbija nije, i što u skorije vreme, prema procenama stručnjaka, neće biti deo EU, u neku ruku uverava da ćemo povoljne uslove poslovanja imati bar još nekoliko godina.
Zbog slabe organizacije, ni sindikati nisu baš mnogo uticajni, što poslodavcima ostavlja još širi manevarski prostor.
Fijatova odluka da prebaci proizvodnju novog modela automobila L-0 iz torinske fabrike Mirafjori u Kragujevac, izazvala je potpuni šok kako u italijanskoj vladi, tako i među sindikatima i radnicima u Italiji. Mediji, na čelu sa opozicionim listom Republika, nazivaju Srbiju „Eldoradom za menadžere”.
"'Obećana zemlja' danas se nalazi na Balkanu. U Srbiji mesečna plata iznosi 400 evra u odnosu na 1.100 – 1.200 evra torinskih radnika. Radi se o čak manjoj plati u odnosu na radnike u Poljskoj (koji dobijaju oko 600 evra mesečno)”, komentariše Đorđo Ajraudo, nacionalni predstavnik Federacija metalurških radnika Italije (FIOM).
Plata radnika nije jedina prednost za investiciju u Srbiji. Olakšice po pitanju poreza (jer Fijat neće morati da plaća porez narednih deset godina ni vladi u Srbiji a ni opštini Kragujevac) kao i povodom zaposlenja novih radnika (kojim se predviđa vrlo povoljna državna pomoć) čine odluku torinske kuće još razumnijom.
„Boriti se sa ovim troškovima je nemoguće. Ko može da priušti sebi luksuz da radi u Italiji za 400 evra mesečno? U ovoj priči problem s napuljskim postrojenjem Pomiljano apsolutno nema nikakve veze. Markione bi trebalo otvoreno da prizna koji su realni motivi odluke o proizvodnji novog modela automobila u Srbiji”, izjavio je Ajraudo.
Niski troškovi i porezi, kao i olakšice privlače ulagače
Najjeftinija cena struje u Evropi, sporazumi o slobodnoj trgovini sa značajnim tržištima, te povoljna poreska politika, finansijske olakšice i konkurentna radna snaga, samo su neki od razloga koji Srbiju u regionu kandiduju za poželjnu destinaciju za strani kapital.
Za svoj regionalni centar Srbiju je izabrala i švedska Ikea koja u narednih pet godina planira da izgradi pet trgovačkih centara, u koje će uložiti između 800 miliona i milijardu evra. Do 2015. godine planira da izgradi dva trgovačka centra u Beogradu, i po jedan u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Srbija ima i povoljan geografski položaj i sve isporuke stižu za 24 sata do bilo koje lokacije u Evropi. Od februara ove godine primenjuje se i prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom, što nam daje veliki izvozni potencijal. Tu su i ugovori o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA i EFTA, sa Rusijom i Belorusijom, a u septembru stupa na snagu i ugovor sa Turskom.
Od SAD smo dobili status najpovlašćenije nacije, što nam omogućava bescarinski izvoz za 4.650 proizvoda, a pregovore o povoljnim carinama smo započeli i sa Iranom. Takođe, imamo upola manje troškove radne snage nego u drugim istočnoevropskim zemljama poput Češke, Mađarske i Poljske.
Porez na dobit preduzeća u Srbiji je deset odsto i drugi je najniži u Evropi. U Crnoj Gori je devet odsto, u Mađarskoj 16, Sloveniji i Hrvatskoj 20, Rumuniji 24 odsto. Po stopi PDV-a od 18 odsto na nivou smo Makedonije i Crne Gore, ali smo bolji od Bugarske i Slovenije gde je ta stopa 20 odsto, i Hrvatske gde je 23 procenta.
„Strancima naruku ide i kurs evra. Sada svako ko izvozi robu ima osam dinara po evru više nego ranije, a blagi privredni rast u prvom kvartalu ove godine dugujemo pre svega većem izvozu. I radna snaga će biti još dugo jeftina. Za zarade u Srbiji se mnogo manje odvaja nego za plate u evropskim prestonicama“, kaže ekonomista Milan Kovačević.
Jeftin rad i slobodna trgovina upravo su i bili razlog zašto je italijanska fabrika Eksbut odlučila da preseli proizvodnju obuće iz Poljske u Srbiju. Ovaj primer će slediti i srodna kompanija „Kampana internacional“ koja će svoju proizvodnju preseliti direktno iz Italije. Slično razmišljaju i bliži susedi, pa je slovenački Gorenje Tiki odlučio da preseli proizvodnju bojlera iz Ljubljane u Staru Pazovu, motivisan razlikom između stope PDV-a u Sloveniji od 20 odsto i u Srbiji od 18 odsto.
Da Srbija, kao najveća zemlja CEFTA regiona, ima prednosti u odnosu na druge zemlje bivše Jugoslavije, smatra i Srđan Lazović, šef korporativnih i regulatornih poslova za Srbiju i Crnu Goru u „Britiš-amerikan tobaku“.
„Pored regionalnog CEFTA sporazuma, ono što Srbiju čini jedinstvenom investicionom destinacijom jesu i drugi sporazumi o slobodnoj trgovini, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU pored koga imamo i sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, Belorusijom. Prednost Srbije je i u generalnoj makroekonomskoj stabilnosti i kvalifikovanoj radnoj snazi“, kaže Lazović.
S druge strane, problemi sa kojima se kao investitori suočavamo, kaže Lazović, ponekad se svode na nepredvidivost regulatornog ambijenta, netransparentnost zakonodavstva, kao i usporavanje koje prave niži slojevi državne administracije.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=24&nav_id=447574
Власт од 2000.те до данас је од Србије направила отпад а перспектива је да постанемо тржиште јефтиних људских органа и деривата.Има ли шта горе и бедније од оваквих изгледа у будућности које је створила ова бедна и корумпирана власт?
To što Srbija nije, i što u skorije vreme, prema procenama stručnjaka, neće biti deo EU, u neku ruku uverava da ćemo povoljne uslove poslovanja imati bar još nekoliko godina.
Zbog slabe organizacije, ni sindikati nisu baš mnogo uticajni, što poslodavcima ostavlja još širi manevarski prostor.
Fijatova odluka da prebaci proizvodnju novog modela automobila L-0 iz torinske fabrike Mirafjori u Kragujevac, izazvala je potpuni šok kako u italijanskoj vladi, tako i među sindikatima i radnicima u Italiji. Mediji, na čelu sa opozicionim listom Republika, nazivaju Srbiju „Eldoradom za menadžere”.
"'Obećana zemlja' danas se nalazi na Balkanu. U Srbiji mesečna plata iznosi 400 evra u odnosu na 1.100 – 1.200 evra torinskih radnika. Radi se o čak manjoj plati u odnosu na radnike u Poljskoj (koji dobijaju oko 600 evra mesečno)”, komentariše Đorđo Ajraudo, nacionalni predstavnik Federacija metalurških radnika Italije (FIOM).
Plata radnika nije jedina prednost za investiciju u Srbiji. Olakšice po pitanju poreza (jer Fijat neće morati da plaća porez narednih deset godina ni vladi u Srbiji a ni opštini Kragujevac) kao i povodom zaposlenja novih radnika (kojim se predviđa vrlo povoljna državna pomoć) čine odluku torinske kuće još razumnijom.
„Boriti se sa ovim troškovima je nemoguće. Ko može da priušti sebi luksuz da radi u Italiji za 400 evra mesečno? U ovoj priči problem s napuljskim postrojenjem Pomiljano apsolutno nema nikakve veze. Markione bi trebalo otvoreno da prizna koji su realni motivi odluke o proizvodnji novog modela automobila u Srbiji”, izjavio je Ajraudo.
Niski troškovi i porezi, kao i olakšice privlače ulagače
Najjeftinija cena struje u Evropi, sporazumi o slobodnoj trgovini sa značajnim tržištima, te povoljna poreska politika, finansijske olakšice i konkurentna radna snaga, samo su neki od razloga koji Srbiju u regionu kandiduju za poželjnu destinaciju za strani kapital.
Za svoj regionalni centar Srbiju je izabrala i švedska Ikea koja u narednih pet godina planira da izgradi pet trgovačkih centara, u koje će uložiti između 800 miliona i milijardu evra. Do 2015. godine planira da izgradi dva trgovačka centra u Beogradu, i po jedan u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Srbija ima i povoljan geografski položaj i sve isporuke stižu za 24 sata do bilo koje lokacije u Evropi. Od februara ove godine primenjuje se i prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom, što nam daje veliki izvozni potencijal. Tu su i ugovori o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA i EFTA, sa Rusijom i Belorusijom, a u septembru stupa na snagu i ugovor sa Turskom.
Od SAD smo dobili status najpovlašćenije nacije, što nam omogućava bescarinski izvoz za 4.650 proizvoda, a pregovore o povoljnim carinama smo započeli i sa Iranom. Takođe, imamo upola manje troškove radne snage nego u drugim istočnoevropskim zemljama poput Češke, Mađarske i Poljske.
Porez na dobit preduzeća u Srbiji je deset odsto i drugi je najniži u Evropi. U Crnoj Gori je devet odsto, u Mađarskoj 16, Sloveniji i Hrvatskoj 20, Rumuniji 24 odsto. Po stopi PDV-a od 18 odsto na nivou smo Makedonije i Crne Gore, ali smo bolji od Bugarske i Slovenije gde je ta stopa 20 odsto, i Hrvatske gde je 23 procenta.
„Strancima naruku ide i kurs evra. Sada svako ko izvozi robu ima osam dinara po evru više nego ranije, a blagi privredni rast u prvom kvartalu ove godine dugujemo pre svega većem izvozu. I radna snaga će biti još dugo jeftina. Za zarade u Srbiji se mnogo manje odvaja nego za plate u evropskim prestonicama“, kaže ekonomista Milan Kovačević.
Jeftin rad i slobodna trgovina upravo su i bili razlog zašto je italijanska fabrika Eksbut odlučila da preseli proizvodnju obuće iz Poljske u Srbiju. Ovaj primer će slediti i srodna kompanija „Kampana internacional“ koja će svoju proizvodnju preseliti direktno iz Italije. Slično razmišljaju i bliži susedi, pa je slovenački Gorenje Tiki odlučio da preseli proizvodnju bojlera iz Ljubljane u Staru Pazovu, motivisan razlikom između stope PDV-a u Sloveniji od 20 odsto i u Srbiji od 18 odsto.
Da Srbija, kao najveća zemlja CEFTA regiona, ima prednosti u odnosu na druge zemlje bivše Jugoslavije, smatra i Srđan Lazović, šef korporativnih i regulatornih poslova za Srbiju i Crnu Goru u „Britiš-amerikan tobaku“.
„Pored regionalnog CEFTA sporazuma, ono što Srbiju čini jedinstvenom investicionom destinacijom jesu i drugi sporazumi o slobodnoj trgovini, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU pored koga imamo i sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, Belorusijom. Prednost Srbije je i u generalnoj makroekonomskoj stabilnosti i kvalifikovanoj radnoj snazi“, kaže Lazović.
S druge strane, problemi sa kojima se kao investitori suočavamo, kaže Lazović, ponekad se svode na nepredvidivost regulatornog ambijenta, netransparentnost zakonodavstva, kao i usporavanje koje prave niži slojevi državne administracije.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=24&nav_id=447574
Власт од 2000.те до данас је од Србије направила отпад а перспектива је да постанемо тржиште јефтиних људских органа и деривата.Има ли шта горе и бедније од оваквих изгледа у будућности које је створила ова бедна и корумпирана власт?
Poslednja izmena:
