Љотићевци су сарадници окупатора, убице, и помагачи убица српског народа, немачке слуге, српски отпад наци-фашистички...
Кога су то издали Српски Добровољци?
Бога?
Бога никако,јер он је сведок,а рад и дела су најбољи доказ и потврда да у нашој историји ниједна српска војска није била ближе Богу по својој чврстој вери,по свом дубоком убеђењу,по својој узвишеној љубави и по стремљењу да буде што ближа Христу.У свим касарнама на положајима и теренским акцијама сваки дан у свим добровољачким јединицама је почињао и завршавао се молитвом Богу.
Сваке недеље цркве су биле пуне Добровољаца у Србији.
Свака већа Добровољачка јединица или пук имала је свога свештеника,који је водио верски живот јединице,док је штаб СДК имао Верски отсек који је управљао верским радом целог корпуса.
Добровољци су својим радом обновили многе цркве и манастире порушене или оштећене током борби (Лазаревац,Рача,Смедерево,Љиг и друге).
И после рата као енглески заробљеници Добровољци су у логорима организовали верски живот,градили црквице дашчаре и предњачили у служби Богу.
Бог је увек био њихова вера,њихова љубав и њихова снага.
Краља?
Никада!
Они су увек били верни Краљу и доследни заступници Монархије.
Добровољци су полагали заклетву на верност Краљу,истицали његове слике и певали корачнице и марширали њему у част.
Гинули су са покличом ,,Живео Краљ!,,.
,,Ми верујемо да нам милост Божја даје Краља као заставу слободе и штит јединства и да нам га даје у одређеној личности да нас представља,заступа и води.,,
Димитрије Љотић
Отаџбину?
Нипошто!
За Добровољце Отаџбина је била збир биолошких, етничких, географских, духовних, друштвених, културних и националних историјских вредности и веза људи који у њој живе.
Добровољци су се својој Отаџбини клели,у њој живели и за њу умирали.
Тамо где није било Доборовољаца у БиХ, у Лици, Банији, Коруду, Далмацији, Црној Гори и Рашкој .. комунисти, усташе и окупатори су претворили Отаџбину у гробља пустош и згариште.
Нису Српски Добровољци издајници, јер нису никога издали, Ни Бога, Ни Краља ни Отаџбину.