Међународни суд правде у Хагу 22. јула износи мишљење о Косову

Пресретач

Buduća legenda
Poruka
36.527
Међународни суд правде у Хагу 22. јула износи мишљење о Косову

150332387.jpg



© РИА Новости. Сергей Гунеев

16:28 20/07/2010


..."Интересовање за саветодавно мишљење је веома велико, али места су ограничена. Очекују се представници 44 држава које су учествовале у писменом и усменом поступку, као и неке земље које нису учествовали у процесу" -.

Изјавио је РИА Новости, извор.

Међу очекиваним делегацијама - су представници Србије и Косово.

Извор је рекао да се не очекују било какви инциденти између делегација Србије и Косово. Име самопроглашене државе Косово ("Републике Косова") не фигурира у документима суда, рекао је он, додајући да "никаквих таблица неће бити".

Саговорник је оставио без коментара на питање да ли има назнака, по мишљењу суда унапред.

"Јавност ће чути закључак Међународног суда 22. јула," - рекао је извор.

http://rian.ru/world/20100720/256665769.html
 
Већ има 3 теме спојене у ову једну:

http://forum.krstarica.com/threads/393877

Ова је четврта......ахаха.......
Ово је бре озбиљна тема видиш и шта каже извор да самопроглашена Република Косово не фигурира у документима суда и да таблица са тим именом неће бити у суду.
:rtfm:
 
18.07.2010
Петар ИСКЕНДЕРОВ

Међународни суд ОУН о Косову: избављење од илузија


У четвртак, 22. јула, Међународни суд ОУН у Хагу обелоданиће дугоочекивану одлуку о статусу покрајине Косово, која је прогласила независност од Србије 17. фебруара 2008. године. Пресуда ће бити саветодавног карактера, али то не умањује њен међународно-правни значај. По први пут у својој историји Међународни суд разматра питање о законитости отцепљења посебне територије од државе-чланице ОУН, без пристанка ове последње. Зато ће и одлука имати карактер преседана за десетине других сличних случајева – поред осталог и на постсовјетском простору.

Међународни суд ОУН још од јесени 2008. године проучава, да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са међународним правом. Тада је Генерална скупштина ОУН, на захтев Србије, упутила одговарајућу молбу том органу. Дебате су биле бурне, али је коначни однос гласова превагнуо у корист Београда: 77 делегација гласало је „за“, шест их је било „против“, док се њих 74 уздржало. Међу уздржанима се нашла и већина земаља-чланица Европске уније, које су већ тада сматрале питање статуса Косова затвореним, али су се на речима приклониле праву Србије да се обрати вишим судским инстанцама. „Против“ су такође гласали и главни „архитекте“ косовске независности у лику САД и Албаније, као и низ тихоокеанских држава.

У почетку се претпостављало да ће Међународни суд ОУН огласити своју одлуку још у априлу ове године, али су потом у средства масовног информисања процурели подаци о разликама, које су приморале судије да узму додатно време за размишљање. Осим тога, појавила се информација о томе, да је Запад одлучио да „попричека“ са пресудом, како би извршио додатни притисак на Београд по питању изручења Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу бившег команданта армије босанских Срба, генерала Ратка Младића.

Међутим, сада је очигледно да даље одгађање већ није у плановима архитеката „новог светског поретка“ – тим пре што судска одлука треба да буде достављена на разматрање Генералне скупштине ОУН. И тај орган ће донети коначну одлуку. „Оглашавање судске пресуде неће бити и последња етапа борбе: Међународни суд ће своју правну оцену предати на разматрање Генералне скупштине ОУН“ - потврдио је шеф српског министарства спољних послова Вук Јеремић и обећао, да ће „борба за већину гласова чланова те организације бити кудикамо тежа“. „Ми схватамо да ћемо се, највероватније, суочити са жестоком и добро исфинансираном албанском пропагандом, са захтевом да се одрекнемо нашег става“ – изјавио је министар. Он је подвукао да је Србија у тој ситуацији обавезна да сачува унутрашње политичко јединство и „настави борбу мирним, дипломатским средствима за очување своје територијалне целовитости и постизање компромисног решења о будућем статусу Косова и Метохије“. Господин Јеремић верује, да ће објављивање става Међународног суда ОУН представљати „тренутак истине и упозорење онима у Приштини, који су мислили да су својим једностраним актима у стању да мењају норме међународног права“. Поставља се питање: да ли је оправдан оптимизам српске стране, и каква се пресуда може очекивати од Суда?

Као један од званично изнетих циљева подношења молбе Међународном суду ОУН власти Србије су наводиле тежњу да се прикочи процес међународног признавања независности Косова. Тај задатак је у одређеној мери био и решен. До 8. октобра 2008. године, када је Генерална скупштина ОУН донела резолуцију о предаји молбе у вези са Косовом Међународном суду ОУН, самопроглашену независност српске покрајине је за пола године признало 48 земаља, а у наредном периоду од скоро две године то је учинила тек 21 земља. Данас је таквих земаља 69 од 192 државе-чланице ОУН. Истина, само је једна од њих – Костарика – званично изјавила да може анулирати своје признање, што ће зависити од судске пресуде. Што се тиче Европске уније, и даље од 27 земаља-чланица ЕУ, независност Косова не признају Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка.

Међутим, проблем за Србију своди се на то, што је однос снага у самом Међународном суду ОУН између присталица и противника косовске независности, заправо, супротан ситуацији у Генералној скупштини ОУН. Од 15 чланица Суда њих девет – укључујући председника – представља земље које су већ признале декларацију Приштине од 17. фебруара 2008. године. То су Јапан, Сијера-Леоне, Јордан, САД, Немачка, Француска, Нови Зеланд, Сомалија и Велика Британија. Супротни став заузимају Словачка, Мексико, Мароко, Русија, Бразил и Кина. Зато други задатак, који су званично поставиле власти Србије – да се избори за међународно – правно признавање нелегитимности независности Косова – највероватније неће бити решен.

На основу расположивих информација, чланови Међународног суда су током последњих месеци разматрали три варијанте пресуде. Једна од њих требало је да буде максимално расплинута и да садржи осуду како једностраних корака албанских сепаратиста, тако и пређашње политике власти Србије у време Слободана Милошевића, а да при том не садржи констатацију ни „за“, ни „против“ независности Косова. И било је планирано да се управо та „крезуба“ варијанта пусти у оптицај у случају капитулације Србије на питању изручења генерала Младића.

Друга варијанта – на којој је инсистирала у првом реду Француска - претпостављала је да ће Међународни суд ОУН изјавити, да је то питање политичке природе, да излази изван оквира његових овлашћења и да се мора решавати искључиво на нивоу ОУН и њеног Савета безбедности. Међутим, овакав сценариј изгледа сумњивим макар због тога, што за констатацију „ненадлежности“ о косовском питању Међународном суду ОУН и уопште није требало разматрање почев од октобра 2008. године, а тим пре организовање јавне дебате у децембру 2009. године.

Постоји и трећа варијанта којој је, по свој прилици, била склона већина судија. Пресуда ће полазити од тобоже јединствености косовског случаја, од немогућности суживота Србије и косовских албанаца, неуспеха преговора о статусу покрајине и на тој основи се самопроглашење независности Косова и њено признавање од других земаља квалификује као изнуђена одлука, - као „најмање зло“. Датој пресуди Суда биле би придодата „посебна мишљења“ низа његових чланова – пре свега оних који принципијелно не признају независност Косова. Та мишљења, додуше, неће променити проалбански карактер судске одлуке.

Саме албанске власти Косова, узгред речено, не сумњају да ће пресуда Међународног суда ОУН одговарати њиховим интересима. Министар иностраних послова у покрајинском кабинету Скендер Хисени већ је обећао, да је влада „одлучна у намери да успостави власт на читавој територији Косова“ – другим речима, покушаће да стави под контролу његове северне делове, насељене Србима. Судска одлука ће, очигледно, постати међународно-правни аргумент за сличне потезе.

Међутим, ако је судска партија Србије у вези са Косовом, највероватније, изгубљена, ипак није све изгубљено у нечем што се тиче дугорочног значаја пресуде и њене улоге у другим конфликтним случајевима. Закључци, а нарочито аргументација Суда, пажљиво ће се проучавати и тумачити примењиво на друге сличне конфликте, поред осталог оне на Кавказу и другим регионима постсовјетског простора. И овде је потребно посебно размотрити могуће варијанте за Русију. Руско руководство је од почетка и апсолутно правилно наглашавало, да се њена одлука да призна независност Абхазије и Јужне Осетије није темељила на косовском преседану, већ је полазила од конкретне ситуације у кавкаском региону. Међутим, одбијање Међународног суда ОУН да се одреди против независности Косова објективно слаби позицију Запада, који позива Русију да опозове признавање две кавкаске републике. Осим тога, отвара се међународно-правни простор за постављање питања о преформатирању принципа сређивања других конфликата на Балкану и Црноморско-Кавкаском региону – од босанског и македонског, до придњестровског и нагорно-карабахског. Фактички за Русију ситуација изгледа овако: са аспекта неповредивости међународног права, и нарочито принципа територијалне целовитости држава - за Москву би, свакако, била повољна децидно просрпска пресуда Међународног суда ОУН. Међутим, на плану осигурања простора за маневре у духу «Realpolitik» није све тако једноставно. И са тог аспекта, независно од судске пресуде, не може се сматрати да је Србија изгубила. Реч је само о избављењу од штетних унутарполитичких и геополитичких илузија. Уздање у Међународни суд ОУН у старту је изгледало мало продуктивним – за разлику од других механизама за осигурање српских интереса на Балкану, скопчаних са реалном подршком од стране Београда Србима на Косову, Босни и Херцеговини и другим регионима Балкана


Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3161
 
Ово је бре озбиљна тема видиш и шта каже извор да самопроглашена Република Косово не фигурира у документима суда и да таблица са тим именом неће бити у суду.
:rtfm:

e da nema milion izvora,sve bi bilo lakse...
 
Уочи одлуке Др Џејмс Кер-Линдзи, Еуробанк ЕФГ виши научни сарадник за политику југоисточне Европе на Лондонској школи економије и политичких наука (ЛСЕ) прокоментарисао је:

"Легалност једностраног проглашења независности Косова је најважнији случај икада који је дошао пред Међународни суд правде.
Заправо, по први пут икада, свих пет сталних чланица Савета безбедности УН одлучило је да учествује у поступку Суда.

"Мишљење Суда може радикално променити начин на који третирамо сепаратистичке групе у будућности. Ако се донесе у корист Косова могло би да буде отворено питање за цео низ нових држава које желе да се одвоје. Нико не жели да види да се то деси..

"Међутим, ако се донесе у корист Србија, присталице независности Косова - укључујући Британију, Француску, Немачку и САД - ће се наћи у веома тешком положају. Ако они одбацују мишљење или одбију да поништи своје признање, њихов кредибилитет на светској сцени бит ће тешко оштећена. Како они могу онда да позивају друге да поштују међународно право када га сами не поштују ?



http://www2.lse.ac.uk/newsAndMedia/news/archives/2010/07/kosovo-predecision.aspx
 
Uopšte nije važno kako će glasiti mišljenje Suda jer je to samo savetodavno mišljenje, znači ne obavezuje nikoga. Izuzev, “moralnog značaja” ali Kosovo je već toliko puta pokazalo da o moralnosti više niko i ne brine. Ako bude pozitivno za Srbiju politička elita u Beogradu će proglasiti pobedu i to je to. Pošto nikoga ne obavezuje albanski lideri na Kosovu će odbiti to mišljenje i nastaviti po starom. Ako bude na strani kosovskih Albanaca onda će verovatno porasti broj zemalja koje priznaju Kosovo a Beograd će odbaciti mišljenje A ako bude “ni vino ni voda”, što je vrlo verovatno, onda će svi proglasiti pobedu i nikom ništa, sve ostaje po starom. Sve u svemu jedna velika farsa

Najveći problem je taj što je vlast Srbije insistirala na tom savetadovnom mišljenju koje nije obavezujuće i uskratila Srbiji mogućnost da tuži zemlje koje su priznale Kosovo. To je već drugačiji proces u kojem tuženi mora da se brani a ne da nameće svoje političke stavove kao što je to sada slučaj. Upravo te zemlje koje su trebalo da budu tužene su nagovorile političku elitu Srbije da odustane od tog pravnog leka i krene farsičnim putem savetodavnog mišljenja. Deo sadašnje vlasti u Srbiji je, naime, 2008. godine bio “podizvođač radova” oko proglašenja nezavisnosti Kosova. Tadašnju vladu su srušili oni koji su još uvek vlast, a potom, za uslugu, dobili retko viđeno i javno i tajno uplitanje nekoliko stranih zemalja pri formiranju najneobičnije koalicione vlade u novijoj istoriji Srbije. Osnovni razlog je bilo Kosovo, a ne “proevropska” ili, što se češće upotrebljava na Zapadu, “prozapadna” vlada. Sadašnja vlast svoj dolazak duguje obećanjima “kooperativnosti” oko Kosova. Vlasti su, mora se priznati, dosta i učinile. Prvo, izabrale su kao odgovor na nezavisnost Kosova farsični proces pred Međunarodnim sudom pravde, pa su onda priznale EULEKS, misiju čiji je osnovni cilj utvrđivanje nezavisnosti i izgradnja države Kosovo. Srbija se u svojoj “diplomatskoj i mirnoj borbi” za Kosovo opredelila za “prijateljstvo” sa zemljama koje su ključni kreatori nezavisnosti. Potpuni apsurd.
 
Svo ovo zahebavanje oko tog mišljenja suda svodi se samo na zamajavanje naroda i zarpavanje bitnijih (egzistencijalnih) problema nečim što nema nikakvu pravnu težinu...
To što će taj sud doneti neko savetodavno mišljenje neće obavezati nikoga..
Oni koji ga i do sada nisu priznavali zbog sličnih stvari koje mogu da se dese i njima ( Španija recimo) to i dalje neće učiniti..
A ta presuda će ionako glasiti da su i jedni i drugi u pravu i nikom ništa...
 
Многе владе земаља које нису признале бандитску творевину за државу ће после одлуке суда донети свој дефинитиван став, за сада бандитску творевину признаје 69 земаља света што је испод очекивања јастребова са Запада и њихових сатрапа.
 
Познато је каква ће одлука МСП-а бити по питању нелегалне сецесије јужне српске покрајине.Постоје само три опције,позитивна по Србију,негативна по Србију и неутралнатa што ће вероватно и бити случај.Оно што није познато је то да ли домаћи дипломатски кор има унапред припремљене дугорочне стратегије за даље деловање или ће се као и до сада руководити ситуационом политиком која не води никуд.Ако је одлука МСП-а извесна треба унапред деловати и уједно развијати стратегије за друге опције које су мање извесне а не чекати да нас матирају или ставе пред свршен чин.
 
Profesor Nikola Koljević je još u svojim dnevnicima (1993-1995) napisao da je iz američkih izvora procurila informacija da će Holbruk izvršiti pritisak na Miloševića da izbjeglice ne šalje na Kosovo jer "SAD ne žele da vide promjenu etničke strukture na Kosovu".

"Još jedan dokaz da Amerikanci misle ozbiljno i na duge staze. Mi smo često u razgovorima s Miloševićem pokušali da ga upozorimo na povezanost naše nesreće sa Kosovom, ali Kosovo je tema na koju se s Miloševićem nije moglo razgovarati. Jednog dana, neizbježno, Kosovo će biti glavna tema kojom će Srbija morati da se bavi."
 
Познато је каква ће одлука МСП-а бити по питању нелегалне сецесије јужне српске покрајине.Постоје само три опције,позитивна по Србију,негативна по Србију и неутралнатa што ће вероватно и бити случај.Оно што није познато је то да ли домаћи дипломатски кор има унапред припремљене дугорочне стратегије за даље деловање или ће се као и до сада руководити ситуационом политиком која не води никуд.Ако је одлука МСП-а извесна треба унапред деловати и уједно развијати стратегије за друге опције које су мање извесне а не чекати да нас матирају или ставе пред свршен чин.
Mi smo već matirani od strane ove vlasti.Samo po sebi se nameće pitanje da li je Srbija insistiranjem na savetodavnom mišljenju Suda pravde čime je isključila druge mogućnosti napravila grešku? Ja kažem da je to velika greška i veoma vešto smišljena obmana jer je to u osnovi samo savetodavno mišljenje, koje ne obavezuje nikoga a jedino će Srbija imati problem, jer posle tog savetodavnog mišljenja ma kakvo ono bilo, čak iako bude u našu korist, Srbija neće imati mogućnost da ponovo pokrene proces pred sudom jer je to već učinila tj. neće moći da koristi pravne lekove koje je imala na raspolaganju pre ove farse u MSP-u

Što se tiče strategije ove vlasti nakon mišljenja suda, tu se ništa neće promeniti ,kao i do sada priča će se svesti na fraze tipa Srbija će nastaviti svoju “diplomatsku i mirnu borbu za Kosovo” ili "Srbija nikada neće priznati kosovsku nezavisnost" - što od Srbije niko i ne traži bar za sada. Razlike u potezima zapadne diplomatije prema Srbiji u sadašnjoj etapi sastoje se u tome, što uslov njenog priznavanja nezavisnosti Kosova sada nije obavezan - potreban je "konstruktivni stav“, što u prevodu znači da Srbija ne bude smetnja kosovskoj nezavisnosti.. Tako će i biti jer je već najavljeno od strane vlasti Srbije da će Srbija zauzeti "konstruktivan stav"
 
Poslednja izmena:
Mi smo već matirani od strane ove vlasti.Samo po sebi se nameće pitanje da li je Srbija insistiranjem na savetodavnom mišljenju Suda pravde čime je isključila druge mogućnosti napravila grešku? Ja kažem da je to velika greška i veoma vešto smišljena obmana jer je to u osnovi samo savetodavno mišljenje, koje ne obavezuje nikoga a jedino će Srbija imati problem, jer posle tog savetodavnog mišljenja ma kakvo ono bilo,čak iako bude u našu korist, Srbija neće imati mogućnost da ponovo pokrene proces pred sudom jer je to već učinila.

Što se tiče strategije ove vlasti nakon mišljenja suda, tu se ništa neće promeniti ,kao i do sada priča će se svesti na fraze tipa Srbija će nastaviti svoju “diplomatsku i mirnu borbu za Kosovo” ili "Srbija nikada neće priznati kosovsku nezavisnost" - što od Srbije niko i ne traži bar za sada. Razlike u potezima zapadne diplomatije prema Srbiji u sadašnjoj etapi sastoje se u tome, što uslov njenog priznavanja nezavisnosti Kosova sada nije obavezan - potreban je "konstruktivni stav“, što u prevodu znači da Srbija ne bude smetnja kosovskoj nezavisnosti.. Tako će i biti jer je već najavljeno od strane vlasti Srbije da će Srbija zauzeti "konstruktivan stav"


Đelić: Cilj nije pobeda, već kompromis

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je u Bujanovcu da cilj Srbije nije da pobedi albansku zajednicu na Kosovu i Metohiji, već da se postigne kompromis i dogovor.

On je na tribini "Posle konflikta - stvarni život", Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije i Regionalne informativne agencije JUGpreš, objasnio da taj dogovor mora da poštuje prava kosovskih Albanaca, prava Srba koji žive na Kosovu, ali i države Srbije.

"Dogovor se postiže kroz razgovore, pregovore i kompromis. Ne možemo da kažemo da želimo u Evropu, a da ne možemo da postignemo kompromis koji je odlika cele evropske konstrukcije", naglasio je Đelić.

On je najavio nove diplomatske aktivnosti Srbije posle mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali je poručio da "Srbija nikada i ni pod kakvim okolnostima neće priznati Kosovo na onaj način kako neko želi da nametne to rešenje
-----
Из ове изјаве Ђелића јасно се види да се ради на плану "куване жабе"потребно је првенствено народу напунити уши причама о компромисима да би га полако припремио на неизбежно,што ће рећи да када све карте буду на столу биће јасно да ће Србија зарад обећања о уласку у ЕУ морати да се одрекне дела територије а до тада треба порадити на томе како то народу најбезболније саопштити а да он чак и буде задовољан тиме.
 
A sto donosi misljenje ?
Koje smaranje vise sa tim Kosovom.
Dokle ?
Dosadno je vec odavno.
Nema se pametnijeg posla.
Daj neku drugu temu.
Зато што је то тражила Република Србија, а што произилази из њеног права као чланице Уједињених нација.
Докле се не испоштује у потпуности Резолуција 1244 и омогући повратак државних органа Републике Србије у њену јужну покрајину АП Косово и Метохија.
Није досадно већ по среди је упорност за остваривање право која следују Републици Србији по свим међународним нормама.
Од питања статуса јужне покрајине Републике Србије АП Косово и Метохија нема паметнијег посла и тако би свака држава поступала јел државу осим народа и апарата репресије чини и територија.
Друге теме ће доћи саме по себи када будемо чули одлуку Међународног суда правде у Хагу, а то ће бити већ сутра.
 
Pored tih nesposobnih budala na vlasti Srbiji ne trebaju veci neprijatelji.

И то није далеко од истине.
Кнез Милош Обреновић иако је сам био неписмен водио је Србију далеко боље него што то данас раде врли експерти школовани на западу.
 
Mislio sam da si inteligentniji, vidiš da se radi o neimenovanom izvoru iz suda u Hagu.
Ako neko na svetu zna da sazna informaciju onda su to Rusi. :rtfm:

i ja sam to mislio o tebi. nemaju ni rusi ni bilo ko pojma o tome. moze imati jedan rus ili amer neka saznanja, ali ih nece sigurno dati tamo nekom srpskom novinarcicu. zamisli kada bi svaki rus u hagu znao odluku...:dash::dash:
 

Back
Top