- Poruka
- 2.412
20 питања за рођендан Лиге
Пише: Душан Ковачев
понедељак, 12 јул 2010 21:54
1. Ди су наши новци?
Аутономаши су с правом
постављали ово питање
скоро две деценије. Али,
од када су ушли у власт и
од када је Војводина
„поново аутономна“,
престали су да
постављају то питање.
Они сада знају „ди су
наши новци“, али нам не
кажу. Током задњих десет
година се лепо живело,
кад су продаване
„друштвене“ фабрике и
„друштвена“ земља.
Међутим, „наших новаца“
за нас и даље нема.
„Економска експлозија“
се зауставила баш онда
кад су аутономаши дошли
на власт, а „новаца“ у
Војводини је нестало баш
кад је усвојен Корхецов
статут.
2. Ди је сад наше
војвођанско жито? А
викали су читаву једну
деценију: „Не дам наша
војвођанска жита!“
Аутономашка власт која
сада влада Војводином,
данас не помиње којим
темпом у Војводини опада
површина засејана
пшеницом. Паорске
породице су изумрле или
пропале, а задруге се
распале. Бројне продате
њиве стоје под водом или
у парлогу. У години кад
је усвојен Корхецов
Статут и кад је
„Војводина аутономнија
него икад“, најмање је
њива засејано житом.
Покрајинској Влади не
пада на памет да
помогне ратарима који
трпе штету због поплава,
пошто одводњавање
Војводинаводе нису
успеле да успешно обаве.
Ратари немају никакву
корист од покрајинске
аутономије, кад
аутономашка Влада има
„новаца“ да планира
развој покрајинске
дипломатије, али нема за
њих?
3. Ди су новци од продаје
друшвених фирми? Толике
Војвођанске фирме су
продате, толико се
говорило о
„приватизацији као
спасоносном решењу“.
Радници се буне против
приватизација, на њихове
очи нове „газде“
упропашћују фабрике
које су они стварали и
развијали. Нове „газде“
развлаче све што вреди
из приватизованих
фабрика које пропадају.
Аутономаши данас кад су
у власти не траже од
својих коалиционих
партнера да „ставе
тачку на пљачку“.
Заклињали су се у „ону
Војводину“ из доба СФРЈ,
а народ у Војводини под
њиховом влашћу није
добио нешто од друштвене
својине коју је власт
наследила од „оне
Војводине“, а Милошевић
је није уништио.
Аутономашке власти
ништа од имовине нису
вратиле ни наследницима
оних којима су власти
„оне војводине“ отеле
капитале после 1945.
године. Напротив, много
тога је распродато,
„милошевићевим
тајкунима“ и странцима,
а „радни човек и
грађанин“ није добио
скоро ништа. Од кад
учествују у власти, нико
у ЛСВ се због тога није
бунио. Већина
„приватизованих фирми“
ради лоше или никако, а
аутономашка Влада само
најављује „развојне
пројекте“ и „улагања,
која ће да унапреде
производњу. У стварности
- нити „развоја“, нити
„улагања“, а Лига ћути.
4. Зашто се сад не живи
боље, иако је народу
обећан бољи живот „кад
Војводина опет буде
аутономна?“ Данас су све
ретки они који могу
мирне душе да оде на
летовање, да састави
породични буџет од првог
до првог, да планирају
породицу. Наталитет у
Војводини је нижи него у
доба Милошевића. Из
Војводине је за
последњих десет година
отишло више младих него
у доба Милошевића.
Аутономаши више не
пребројавају народне
кухиње и сиротињу.
„Социјалдемократе“ не
реагују кад у Војводини
радници штрајкују
глађу. Радничких
штрајкова глађу није
било у Војводини у доба
Милошевића. Појавили су
се сад, када је Војводина
„аутономнија него икад“.
А својевремено су
говорили да је „постојање
сиромаштва доказ
неспособности власти.“
5. Да ли је икад било мање
запослених у Војводини?
Они који су и који ће тек
изгубити посао сада,
пошто је Војводина
„аутономнија више него
икад“ тешко могу игде да
се запосле. У Војводини
икада није био мањи удео
запослених у производњи
него данас. Тешко да је у
Војводини било мање
запослених него данас,
када социјалне службе
бришу незапослене на
својим списковима.
Аутономашке власти
скривају колико је
становника у Војводини
данас стварно запослено.
Не зна се колико људи у
Војводини живи од свога
рада. „Социјалдемократи“
не наводе за колико се
умањио број запослених у
Војводини током њихове
двогодишње борбе за
усвајање Корхецовог
статута. Они ћуте и о
чињеници да је у
Војводини само око 10%
становника запослено.
ЛСВ не коментарише
огромне стопе
незапослених у
војвођанским општинама,
које расту
пропорционално
удаљености тих општина
од Новог Сада.
„Социјалдемократи“ не
демантују фантастичне
приче новосадске Владе о
„запошљавању десетина
хиљада Војвођана“ на
јавним радовима, иако
аутономашке власти
„нису кадре“ да запосле
ни две хиљаде људи за
годину дана. Прећуткују
и извесну могућност да
будућа незапосленост
може бити још већа, јер
могу да пресахну извори
кредитног задуживања
којим се обезбеђује раст
привреде. Аутономашким
„социјалдемократама“ не
пада на памет никаква
мера социјалне политике,
којом је могуће збринути
нове хиљаде
незапослених ако се нађу
на војвођанским
улицама. Огроман је број
грађана и сељака у
Војводини, који су остали
без посла и прихода, а
који могу да нађу
ангажман на повременим
и привременим пословима
у „Кући великог брата“?
Пише: Душан Ковачев
понедељак, 12 јул 2010 21:54
1. Ди су наши новци?
Аутономаши су с правом
постављали ово питање
скоро две деценије. Али,
од када су ушли у власт и
од када је Војводина
„поново аутономна“,
престали су да
постављају то питање.
Они сада знају „ди су
наши новци“, али нам не
кажу. Током задњих десет
година се лепо живело,
кад су продаване
„друштвене“ фабрике и
„друштвена“ земља.
Међутим, „наших новаца“
за нас и даље нема.
„Економска експлозија“
се зауставила баш онда
кад су аутономаши дошли
на власт, а „новаца“ у
Војводини је нестало баш
кад је усвојен Корхецов
статут.
2. Ди је сад наше
војвођанско жито? А
викали су читаву једну
деценију: „Не дам наша
војвођанска жита!“
Аутономашка власт која
сада влада Војводином,
данас не помиње којим
темпом у Војводини опада
површина засејана
пшеницом. Паорске
породице су изумрле или
пропале, а задруге се
распале. Бројне продате
њиве стоје под водом или
у парлогу. У години кад
је усвојен Корхецов
Статут и кад је
„Војводина аутономнија
него икад“, најмање је
њива засејано житом.
Покрајинској Влади не
пада на памет да
помогне ратарима који
трпе штету због поплава,
пошто одводњавање
Војводинаводе нису
успеле да успешно обаве.
Ратари немају никакву
корист од покрајинске
аутономије, кад
аутономашка Влада има
„новаца“ да планира
развој покрајинске
дипломатије, али нема за
њих?
3. Ди су новци од продаје
друшвених фирми? Толике
Војвођанске фирме су
продате, толико се
говорило о
„приватизацији као
спасоносном решењу“.
Радници се буне против
приватизација, на њихове
очи нове „газде“
упропашћују фабрике
које су они стварали и
развијали. Нове „газде“
развлаче све што вреди
из приватизованих
фабрика које пропадају.
Аутономаши данас кад су
у власти не траже од
својих коалиционих
партнера да „ставе
тачку на пљачку“.
Заклињали су се у „ону
Војводину“ из доба СФРЈ,
а народ у Војводини под
њиховом влашћу није
добио нешто од друштвене
својине коју је власт
наследила од „оне
Војводине“, а Милошевић
је није уништио.
Аутономашке власти
ништа од имовине нису
вратиле ни наследницима
оних којима су власти
„оне војводине“ отеле
капитале после 1945.
године. Напротив, много
тога је распродато,
„милошевићевим
тајкунима“ и странцима,
а „радни човек и
грађанин“ није добио
скоро ништа. Од кад
учествују у власти, нико
у ЛСВ се због тога није
бунио. Већина
„приватизованих фирми“
ради лоше или никако, а
аутономашка Влада само
најављује „развојне
пројекте“ и „улагања,
која ће да унапреде
производњу. У стварности
- нити „развоја“, нити
„улагања“, а Лига ћути.
4. Зашто се сад не живи
боље, иако је народу
обећан бољи живот „кад
Војводина опет буде
аутономна?“ Данас су све
ретки они који могу
мирне душе да оде на
летовање, да састави
породични буџет од првог
до првог, да планирају
породицу. Наталитет у
Војводини је нижи него у
доба Милошевића. Из
Војводине је за
последњих десет година
отишло више младих него
у доба Милошевића.
Аутономаши више не
пребројавају народне
кухиње и сиротињу.
„Социјалдемократе“ не
реагују кад у Војводини
радници штрајкују
глађу. Радничких
штрајкова глађу није
било у Војводини у доба
Милошевића. Појавили су
се сад, када је Војводина
„аутономнија него икад“.
А својевремено су
говорили да је „постојање
сиромаштва доказ
неспособности власти.“
5. Да ли је икад било мање
запослених у Војводини?
Они који су и који ће тек
изгубити посао сада,
пошто је Војводина
„аутономнија више него
икад“ тешко могу игде да
се запосле. У Војводини
икада није био мањи удео
запослених у производњи
него данас. Тешко да је у
Војводини било мање
запослених него данас,
када социјалне службе
бришу незапослене на
својим списковима.
Аутономашке власти
скривају колико је
становника у Војводини
данас стварно запослено.
Не зна се колико људи у
Војводини живи од свога
рада. „Социјалдемократи“
не наводе за колико се
умањио број запослених у
Војводини током њихове
двогодишње борбе за
усвајање Корхецовог
статута. Они ћуте и о
чињеници да је у
Војводини само око 10%
становника запослено.
ЛСВ не коментарише
огромне стопе
незапослених у
војвођанским општинама,
које расту
пропорционално
удаљености тих општина
од Новог Сада.
„Социјалдемократи“ не
демантују фантастичне
приче новосадске Владе о
„запошљавању десетина
хиљада Војвођана“ на
јавним радовима, иако
аутономашке власти
„нису кадре“ да запосле
ни две хиљаде људи за
годину дана. Прећуткују
и извесну могућност да
будућа незапосленост
може бити још већа, јер
могу да пресахну извори
кредитног задуживања
којим се обезбеђује раст
привреде. Аутономашким
„социјалдемократама“ не
пада на памет никаква
мера социјалне политике,
којом је могуће збринути
нове хиљаде
незапослених ако се нађу
на војвођанским
улицама. Огроман је број
грађана и сељака у
Војводини, који су остали
без посла и прихода, а
који могу да нађу
ангажман на повременим
и привременим пословима
у „Кући великог брата“?
