oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.563
Kada je covek dosao do svesti , spoznao je da je nasred ladje i da ide etapama plovidbe zivota pravo prema nepoznatom. Da li kao brodari mozemo imati pomoc, neku mapu, naznaku kuda ploviti i zasto? Upravo su ta pitanja i stvorila filozofiju. Ta pitanja su sustinska jer onaj ko se probudi na brodu, moze se zanimati sta ce sledeceg sata jesti, gde ce spavati ali pre svega mora se zainteresovati kuda plovi brod i gde je luka.
Argonauti i misticno putovanje kroz beskrajno more u potrazi za prosvetljnjem -zlatnim runom, mozda mogu dati odgovore koji su utkani u te arhetipe kao simboli
Argo je objektivacija volje ili materjalno telo. Jason je stanovnik tela koga dozivljavamo kao "JA", ostali Argonauti su um, snaga, sposobnosti svih vrsta koji na nacin prozimanja upotpunjuju "JA". To je Argo! Brod koji plovi kroz more zivota.
Pocetak plovidbe jeste rodjenje na ovom svetu. Cilj je pronaci prosvetljenje (Zlatno runo).
Na tom putu ceka bezbroj prepreka.
Prva prepreka: Ostrvo Lemnos
Posle detinjstva dolazi doba puberteta gde kormilo arga preuzima nagon za produzenjem vrste. Pritisak polnog zadovljenja postaje ogroman. Budi se zov seksualnosti. Mladic biva zarobljen medju zadovoljstvima koje pruza Lemnos i Lemnjanke. Argonauti godinama zive opijeni telesnim zadovljstvima potpuno nesvesni cilja svoje plovidbe.
Na cilj ih konacno podseca Herakale.
Posramljeni oni nastavljaju plovidbu. Ili jednog trenutka covek shvata da polno zadovljenje nije ultimativni cilj zivota i da je "Zlatno runo" negde drugde.
Druga prepreka: Trakija i kralj Finej
Kormilo Arga preuzumaju zelje za hranom i sitnim zadovoljstvima svih vrsta. Medjutim, gde god imamo zadovoljstvo nad njim vreba Harpija spremna da nam pokvari uzivanje svojim kandzama. Prilikom obicnih zadovoljstava proisteklih iz principa homeostaze, Harpije nikada ni ne odlaze vec je nase "zadovoljstvo" zapravo igranje sa Harpijama potpuno nesvesni da je "zaodovljstvo vrsta bola" kako kaze Nice.
Ili kako kaze Sopenhauer
Da bismo uzivali u hrani moramo uz nju trpeti i glad. Moramo biti gladni da bi uzivali u hrani. Sto duze trpimo glad, to ce negacija gladi ili zadovoljstvo biti intenzivnije. Znaci neophodan uslov svakog zadovoljstva jeste prethodna oskudica, nemastina, patnja. Patnja mora trajati dugo da bi negacija patnje ili „zadovljstvo” dalo sto veću iluziju nečega lepog ,koje će i pored toga trajati samo hiljaditi deo vremena prethodne patnje, tj samo za vreme negacije iste.
Jedino pravo zadovljstvo na ovom svetu jeste estetsko. Prevazilazenje individualne volje i na trenutak stapanje sa visim sferama. To je jedino zadovoljstvo slobodno od Haprija, ali cak i na njega one kidisu, besne sto se covek na trenutak oslobodio. Pred slikom umetnickog dela..uzivamo ..ali uskoro dolecu Haprije.
Veliko je preduzece osloboditi se toga i krenuti Argom napred. U prici su Argonauti oterali Harpije, ali u zivotu, one nas izgleda prate skoro do samog nalazenja zlatnog runa.
Mozda su one i pomagaci jer da njih nema niko ne bi ni tragao, ostali bi zarobljeni medju stolovima kralja Fineja.
Dakle, Argonauti ostavljaju Trakiju i krecu dalje u potragu za prosvetljenjem.
Treca prepreka - Simplegade
Zahvalni Finej savetovao je Argonaute kako da savladaju teškoće na putu do Kolhide, a pre svega kako da prođu kroz nedaleki tesnac koji spaja Propontidu i Negostoljubivo more. Taj tesnac, koji se danas zove Bosfor, čuvale su Simplegade, dve ogromne stene, koje su se neprekidno primicale i razmicale, tako da se između njih nije moglo ploviti.
Po Finejevom savetu Argonauti su ispred sebe pustili golubicu da im pomogne pri prolazu. Kad je poletela (izgubivši samo nekoliko krila iz repa), poverovali su da će to uspeti i njima. Nalegli su na vesla i kad su se stene razmaknule, pojurili su napred. Uz pomoć boginje Atene, koja je jednu stenu načas zadržala, uspeli su da preplove tesnac (s manjim oštećenjem na krmi lađe). Otada se Simplegade više ne miču. Ispunilo se davno proročanstvo da će zauvek ostati nepomične ako između njih prođe lađa.
Dve stene koje cuvaju prolaz na putu ka Kolhidi jesu materija sama. Prepreka inertnosti materije naspram zivotne sile Elan vitala.
Vrste u prirodi su medju stene zarobljena zivotna sila. One su pokusale da probiju opstu entropiju i u tom pokusaju bile zarobljene nuznoscu i inertnoscu materije ili prignjecene medju Simplegadskim stenama.
O cemu se tu radi mozamo steci jasniji uvidi sledeci ovu Bergsonovu analogiju:
Covek je takodje ostao zarobljen medju stenama ali on barem ima izvesnu slobodu i sansu da se izvuce i krene dalje ka prosvetljenju. Posle toga, onaj ko uspe da se otrgne materiji, susresce se sa sada vec metafizickim svetom ...Kolhidom (nesvesnim), Medejom(arhetipom Anime).
Zlatnim runom (Sopstvom).
Svi smo Argonauti. Svi smo Jason. Znamo put, znamo i prepreke. Ostaje nam da trazimo Zlatno runo..... ..u sebi samima.
Na kojoj ste etapi potrage za zlatnim runom zapeli?
Da li ste jos uvek na Lemnosu, i medju stolovima kralja Fineja... pa opet na Lemnosu i tako u krug?
Ili se ponekad vratite u Argo i pokusate da nadjete put do zlatnog runa?
Mada, privlači me i potraga za kolumbarom.
