gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- Prosečna plata u hrvatskoj prestonici je 882 evra, a u našoj jedva 400, ali su kod suseda životne namirnice i gradski prevoz znatno skuplji.
Premda Zagreb i Beograd deli manje od 400 kilometara, život u dva najveća grada nekadašnje zajedničke države umnogome se razlikuje.
Prednost glavnog grada Hrvatske je prosečna plata od gotovo 900 evra, a na strani naše prestonice znatno jeftinija hrana i gradski prevoz, ali uz više nego dvostruko manju zaradu.
"Prema poslednjim zvaničnim podacima, prosečna plata u Zagrebu u martu je iznosila 6.347 kuna, a približno toliko je i sada", objasnila je Ana Milićević-Peželj iz Saveza samostalnih sindikata Hrvatske.
Trgovačka slika dva grada umnogome se razlikuje. Mi najčešće kupujemo kod jednog trgovca koji drži najveći kolač na prestoničkom tržištu. Većina stranih trgovaca kod nas je pristigla uglavnom iz zemalja regiona, sa izuzetkom grčkog Super Vera i francuskog Intereksa, dok se hrvatski trgovinski lanac Konzum odavno bori sa žestokom evropskom konkurencijom Kauflanda, Bile, Špara i Metroa. U Beogradu se spremamo da pijace popodne i uveče pretvaramo u trgove, a plato na kojem se u centru Zagreba nalazi pijaca svake večeri je čist i bez tezgi.
Po zvaničnom kursu Hrvatske narodne banke (7,2 kune za jedan evro) Zagrepčani u proseku mesečno zarađuju 882 evra. Iako je reč o podacima za mart, situacija je i u junu slična. Astronomska cifra za svakog Beograđanina čija je mesečna zarada jedva 400 evra.
Prema podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, prosečna majska plata u Beogradu iznosila je 41.901 dinar, iliti jedva 400 evra. Ali, upoređivanje prosečnog buđelara na relaciji Beograd – Zagreb izgleda prilično drugačije u svetlu poređenja maloprodajnih cena životnih namirnica, koje su u glavnom gradu Hrvatske znatno skuplje nego kod nas.
Zvanične potrošačke korpe u Beogradu i Zagrebu teže je porediti nego cene, jer kako kažu naši sagovornici, u glavnom gradu Hrvatske takvim podacima ne raspolažu. "U Hrvatskoj nema službenog proračuna, već takozvanu sindikalnu korpu izračunavaju Savez samostalnih sindikata Hrvatske i Nezavisni hrvatski sindikati", kaže Ana Milićević-Peželj.
Takva sindikalna korpa za četvoročlanu porodicu staje 6.486,28 kuna, što je oko 90.000 dinara. To znači da ni poželjna zagrebačka plata ne pokriva takvu korpu. I korpa naših organizacija za zaštitu potrošača dvostruko je veća od one koju računa Ministarstvo trgovine, te se može smatrati i da bi „košarica” hrvatskih sindikata bila znatno veća od zvanične.
Zbog većih zarada, i javne usluge skuplje su nego kod nas. Karta za gradski prevoz kupljena na kiosku košta osam kuna (112 dinara). Time se glavni grad Hrvatske približio zapadnim metropolama, gde karta za gradski prevoz staje oko jedan ili 1,1 evro.
Ono što bi mnogim Beograđanima, a naročito gostima prestonice dobrodošlo – dnevne karte za gradski prevoz, u Zagrebu su odavno svakodnevica. Njihova cena je 25 kuna, odnosno 350 dinara. "Dnevna karta važi za neograničeni broj putovanja tramvajem i autobusom u dnevnom i noćnom saobraćaju u prvoj tarifnoj zoni", navode u „Zagrebačkom električnom tramvaju”.
Osim plata, cena hrane i javnog prevoza, još jedan dobar ekonomski parametar u poređenju dve prestonice je i broj nezaposlenih. U Savezu samostalnih sindikata Hrvatske kažu da u Zagrebu ima 36.826 nezaposlenih, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 96.690 Beograđana je bez posla. Valja imati na umu da glavni grad ima trostruko više stanovnika.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=17&nav_id=446098
Eto,bez obzira šta nas Tadić i njegova svita beskrupulozno kradu.
Onaj ko letuje u Hrvatskoj baca para,nisu ništa bolji od Crnogoraca.
Premda Zagreb i Beograd deli manje od 400 kilometara, život u dva najveća grada nekadašnje zajedničke države umnogome se razlikuje.
Prednost glavnog grada Hrvatske je prosečna plata od gotovo 900 evra, a na strani naše prestonice znatno jeftinija hrana i gradski prevoz, ali uz više nego dvostruko manju zaradu.
"Prema poslednjim zvaničnim podacima, prosečna plata u Zagrebu u martu je iznosila 6.347 kuna, a približno toliko je i sada", objasnila je Ana Milićević-Peželj iz Saveza samostalnih sindikata Hrvatske.
Trgovačka slika dva grada umnogome se razlikuje. Mi najčešće kupujemo kod jednog trgovca koji drži najveći kolač na prestoničkom tržištu. Većina stranih trgovaca kod nas je pristigla uglavnom iz zemalja regiona, sa izuzetkom grčkog Super Vera i francuskog Intereksa, dok se hrvatski trgovinski lanac Konzum odavno bori sa žestokom evropskom konkurencijom Kauflanda, Bile, Špara i Metroa. U Beogradu se spremamo da pijace popodne i uveče pretvaramo u trgove, a plato na kojem se u centru Zagreba nalazi pijaca svake večeri je čist i bez tezgi.
Po zvaničnom kursu Hrvatske narodne banke (7,2 kune za jedan evro) Zagrepčani u proseku mesečno zarađuju 882 evra. Iako je reč o podacima za mart, situacija je i u junu slična. Astronomska cifra za svakog Beograđanina čija je mesečna zarada jedva 400 evra.
Prema podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, prosečna majska plata u Beogradu iznosila je 41.901 dinar, iliti jedva 400 evra. Ali, upoređivanje prosečnog buđelara na relaciji Beograd – Zagreb izgleda prilično drugačije u svetlu poređenja maloprodajnih cena životnih namirnica, koje su u glavnom gradu Hrvatske znatno skuplje nego kod nas.
Zvanične potrošačke korpe u Beogradu i Zagrebu teže je porediti nego cene, jer kako kažu naši sagovornici, u glavnom gradu Hrvatske takvim podacima ne raspolažu. "U Hrvatskoj nema službenog proračuna, već takozvanu sindikalnu korpu izračunavaju Savez samostalnih sindikata Hrvatske i Nezavisni hrvatski sindikati", kaže Ana Milićević-Peželj.
Takva sindikalna korpa za četvoročlanu porodicu staje 6.486,28 kuna, što je oko 90.000 dinara. To znači da ni poželjna zagrebačka plata ne pokriva takvu korpu. I korpa naših organizacija za zaštitu potrošača dvostruko je veća od one koju računa Ministarstvo trgovine, te se može smatrati i da bi „košarica” hrvatskih sindikata bila znatno veća od zvanične.
Zbog većih zarada, i javne usluge skuplje su nego kod nas. Karta za gradski prevoz kupljena na kiosku košta osam kuna (112 dinara). Time se glavni grad Hrvatske približio zapadnim metropolama, gde karta za gradski prevoz staje oko jedan ili 1,1 evro.
Ono što bi mnogim Beograđanima, a naročito gostima prestonice dobrodošlo – dnevne karte za gradski prevoz, u Zagrebu su odavno svakodnevica. Njihova cena je 25 kuna, odnosno 350 dinara. "Dnevna karta važi za neograničeni broj putovanja tramvajem i autobusom u dnevnom i noćnom saobraćaju u prvoj tarifnoj zoni", navode u „Zagrebačkom električnom tramvaju”.
Osim plata, cena hrane i javnog prevoza, još jedan dobar ekonomski parametar u poređenju dve prestonice je i broj nezaposlenih. U Savezu samostalnih sindikata Hrvatske kažu da u Zagrebu ima 36.826 nezaposlenih, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 96.690 Beograđana je bez posla. Valja imati na umu da glavni grad ima trostruko više stanovnika.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=17&nav_id=446098
Eto,bez obzira šta nas Tadić i njegova svita beskrupulozno kradu.
Onaj ko letuje u Hrvatskoj baca para,nisu ništa bolji od Crnogoraca.
