Prošle su dve godine od nasilne smrti moga jedinog sina,mog dečaka koji je imao samo osamnaest godina.Dok ovo pišem iz sobe moga muža dopiru jecaji i plač.Umro je sa svojim drugom najstrašnijom smrću,povredili su ih podmuklo i zverski a onda žive gazili po putu.Moj sin je bio odličan učenik,primer za drugu decu,i ponos gimnazije koju je pohađao i nas roditelja.Bio je daleko zreliji i savesniji od svojih vršnjaka.Nikada nije isticao svoje talente i veštine,da nekoga ne bi povredio.Bio je jako skroman i blag.Voleo je ljude,i bio bi tužan ako nekom nije mogao pomoći,a njega i njegovog druga su ljudski skotovi na podmukao i svirep način ubili i pokušali da zataškaju svoj zločin,uz pomoć korumpiranih sudija i policajaca.Ubili su ih da bi prikrili drugo krivično delo.Te noći vraćajući se sa moto skupa moj sin i njegov drug udarili su na putu na neosvetljeno vozilo koje je izašlo iz njive i prešlo na njihovu stranu.Kada su pali sa motora udarivši o neosvetljeno vozilo koje im se isprečilo na putu,počeli su da ustaju.Dozivali su u pomoć da im pomogne skot koji ih je namerno oborio sa motora.Nedugo potom je počeo da ih gazi drugi vozač "fiata punta" koji je prevozio drogu za Beograd .Po nalazu sudskog veštaka imali su samo lakše telesne povrede,dok ih nije pogazio svirepi skot koji je krenuo da rastura drogu po Beogradu.Njega su sa lica mesta pustili, a istražni sudija ga je posle tri meseca od učinjenog krivičnog dela-ubistva sa predumišljajem,pozvao kao svedoka zamolnim putem da da svoj iskaz u sudu na teritoriji opštine gde živi.
Ja živim sa svojim bolom,sa njim se budim i ležem,moj sin je u mome srcu samnom je ostao zuvek.Ubice moga sina i njegovog druga su još uvek na slobodi i pokušavaju da prođu nekažnjeno,a da za njihovu smrt optuže mog sina uz pomoć korumpiranih Požarevačkih sudija i policije.Znam u kojoj zemlji živim,ali verujem da pravda i istina uvek pobeđuju.Živim da bi ubice moga sina i njegovog druga videla tamo gde im je mesto.Živim da skotovi što ubijaju tuđu decu moraju znati da nemaju pravo na sopstveni život,jer su nečijoj deci i nekome oduzeli živote.Njima i njihovim pomagačima i zaštitnicima želim da umiru večno,da im je uvek pred očima pogled moga sina koji ih je dozivao da mu pomognu da ustane,a oni su ga gazili.
Ja živim sa svojim bolom,sa njim se budim i ležem,moj sin je u mome srcu samnom je ostao zuvek.Ubice moga sina i njegovog druga su još uvek na slobodi i pokušavaju da prođu nekažnjeno,a da za njihovu smrt optuže mog sina uz pomoć korumpiranih Požarevačkih sudija i policije.Znam u kojoj zemlji živim,ali verujem da pravda i istina uvek pobeđuju.Živim da bi ubice moga sina i njegovog druga videla tamo gde im je mesto.Živim da skotovi što ubijaju tuđu decu moraju znati da nemaju pravo na sopstveni život,jer su nečijoj deci i nekome oduzeli živote.Njima i njihovim pomagačima i zaštitnicima želim da umiru večno,da im je uvek pred očima pogled moga sina koji ih je dozivao da mu pomognu da ustane,a oni su ga gazili.
