Oberst_simon
Primećen član
- Poruka
- 595
Alijansa može da primi Srbiju u svoje redove samo bez Kosova. Beograd će morati da zvanično prizna suverenitet Prištine, što će, naravno, povući za sobom promenu stava i Madrida i Moskve. Mi nećemo imati argumenata, kako kaže Sergej Lavrov, da „budemo veći Srbi od samih Srba”
Ako Srbija istraje na želji da uđe u NATO, moraće da se odrekne Kosova, nakon čega će i Rusija biti primorana da preispita svoj stav prema Kosovu, jer „ne možemo biti veći Srbi od Srba”, kaže za „Blic” Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO, u odgovoru na polemiku koja se zahuktala u Srbiji o mogućem članstvu u NATO.
- Nisu sve zemlje članice NATO priznale nezavisnost Kosova. Kao što je poznato, to su Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka. Ali i po međunarodnom pravu, i po statutu NATO takva situacija je prepreka na ulazak Srbije u Alijansu. Kako se stav većine zemalja NATO neće menjati, to znači da Alijansa može da primi Srbiju u svoje redove samo u „novim” granicama - bez Kosova. Beograd će morati da zvanično prizna suverenitet Prištine, što će naravno povući za sobom promenu stava i Madrida i Moskve. Mi prosto nećemo imati argumenata, kako kaže ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, da „budemo veći Srbi od samih Srba” - obrazložio je Rogozin.
Upitan kako Moskva gleda na polemike u Srbiji o atlantskim integracijama, Rogozin kaže da ne razume stav onih predstavnika srpske političke i vojne elite koji žele ulazak Srbije u NATO.
- Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen nedavno je izjavio da ako Srbija želi članstvo u EU uopšte nije obavezno da prvo uđe u NATO. Uz to, teško mi je razumljivo kako se može govoriti o tome kada se u Beogradu do danas vide tragovi bombardovanja NATO od pre deset godina. Tu je i problem Kosova, čiju je nezavisnost priznala većina zemalja članica NATO. Pa problem demonizacije srpskog naroda, flagrantni antisrpski dvostruki aršini Zapada prema učesnicima rata u (bivšoj) Jugoslaviji... Zar je sve to zaboravljeno? Rusija naprosto neće razumeti izbor Srbije u korist NATO u svetlu svega što sam nabrojao.
Ruski ambasador pri NATO veruje da o pitanje učlanjenja u alijansu svakako treba rešavati referendumom, a pre njegovog raspisivanja treba, kaže, proučiti iskustvo neutralnih zemalja Evrope: Austrije, Švajcarske, Švedske, koje su zadržale vanblokovski status, iako su susedi zemalja koje ulaze u NATO.
- To im ne smeta da vode miran život i da mirno grade vlastite institucije bezbednosti, ne predajući Briselu svoj nacionalni suverenitet - kaže Rogozin i savetuje da Skupština Srbije i srpska javnost toj ideji posvete maksimalnu pažnju.
U osvrtu na situaciju u južnoj srpskoj pokrajini Rogozin kaže da nije promenio svoje mišljenje o kosovskom problemu.
- Stav Rusije je da ne priznaje nezavisnost Kosova, da ne dozvoli preispitivanje granica Srbije. Činjenica da je u toku smanjenje snaga Kfora uopšte ne znači da se situacija na Kosovu sredila i da se živi mirno - zaključuje on.
Aleksandar Konuzin, ruski ambasador u Beogradu, prekjuče je takođe izjavio da bi Srbija pristupanjem NATO priznala nezavisnost Kosmeta jer, kako kaže, „ta vojna organizacija ne smatra Kosovo delom Srbije”.
S druge strane, domaći analitičari smatraju da Rusija ucenjuje Srbiju pokušavajući da naplati njenu podršku našoj zemlji za podršku u slučaju Kosova, iako je, kako dodaju, ta cena već plaćena izuzetno povoljnim ekonomskim aranžmanom Srbije sa Rusijom, pre svega kroz privatizaciju NIS. Tako oni tumače tvrdnju ruske strane da će, ukoliko uđe u NATO, Srbija automatski priznati nezavisnost Kosova.
I dok su jedni ubeđeni da Rusija tim ucenama želi da postigne samo jedan cilj, a to je zaustavljanje daljeg širenja NATO, drugi smatraju da ona, poput svih velikih sila, želi da ostvari svoj što veći uticaj na drugu zemlju. Predsednik Rusije Dimitrij Medvedev predložio je Srbiji da se uključi u novi sistem evropske bezbednosti, ali ujedno, kako kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, on nikada nije detaljno obrazložio šta taj sistem bezbednosti treba da podrazumeva.
- Ništa još nismo saznali o tome. Znamo šta Rusija neće, ali čekamo da saznamo šta hoće - kaže Radić.
On napominje da je Srbija cenu za podršku neprihvatanja nezavisnosti Kosova već platila uspostavljanjem ekonomskih veza sa Rusijom kakve je ta zemlja želela.
- Treba sagledati i rezultate, šta smo tom podrškom rešili - kaže Radić.
Zoran Dragišić, vojni analitičar, kaže je Srbija ta koja će odlučiti o svojoj strateškoj budućnosti.
- Još nisam video da je Rusija istupila iz Saveta NATO-Rusija, niti iz programa „Partnerstvo za mir”. Što se tiče Kosova, ne znam na osnovu koje logičke gimnastike se izvlači zaključak da bi se pristupanjem u NATO Srbija odrekla Kosova - zaključuje on.
Autori T. Trikić - T. N. Đaković
Izvor Blic, Beograd
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/175508/Moracemo-da-priznamo-Kosovo-ako-udete-u-NATO
Ako Srbija istraje na želji da uđe u NATO, moraće da se odrekne Kosova, nakon čega će i Rusija biti primorana da preispita svoj stav prema Kosovu, jer „ne možemo biti veći Srbi od Srba”, kaže za „Blic” Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO, u odgovoru na polemiku koja se zahuktala u Srbiji o mogućem članstvu u NATO.
- Nisu sve zemlje članice NATO priznale nezavisnost Kosova. Kao što je poznato, to su Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka. Ali i po međunarodnom pravu, i po statutu NATO takva situacija je prepreka na ulazak Srbije u Alijansu. Kako se stav većine zemalja NATO neće menjati, to znači da Alijansa može da primi Srbiju u svoje redove samo u „novim” granicama - bez Kosova. Beograd će morati da zvanično prizna suverenitet Prištine, što će naravno povući za sobom promenu stava i Madrida i Moskve. Mi prosto nećemo imati argumenata, kako kaže ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, da „budemo veći Srbi od samih Srba” - obrazložio je Rogozin.
Upitan kako Moskva gleda na polemike u Srbiji o atlantskim integracijama, Rogozin kaže da ne razume stav onih predstavnika srpske političke i vojne elite koji žele ulazak Srbije u NATO.
- Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen nedavno je izjavio da ako Srbija želi članstvo u EU uopšte nije obavezno da prvo uđe u NATO. Uz to, teško mi je razumljivo kako se može govoriti o tome kada se u Beogradu do danas vide tragovi bombardovanja NATO od pre deset godina. Tu je i problem Kosova, čiju je nezavisnost priznala većina zemalja članica NATO. Pa problem demonizacije srpskog naroda, flagrantni antisrpski dvostruki aršini Zapada prema učesnicima rata u (bivšoj) Jugoslaviji... Zar je sve to zaboravljeno? Rusija naprosto neće razumeti izbor Srbije u korist NATO u svetlu svega što sam nabrojao.
Ruski ambasador pri NATO veruje da o pitanje učlanjenja u alijansu svakako treba rešavati referendumom, a pre njegovog raspisivanja treba, kaže, proučiti iskustvo neutralnih zemalja Evrope: Austrije, Švajcarske, Švedske, koje su zadržale vanblokovski status, iako su susedi zemalja koje ulaze u NATO.
- To im ne smeta da vode miran život i da mirno grade vlastite institucije bezbednosti, ne predajući Briselu svoj nacionalni suverenitet - kaže Rogozin i savetuje da Skupština Srbije i srpska javnost toj ideji posvete maksimalnu pažnju.
U osvrtu na situaciju u južnoj srpskoj pokrajini Rogozin kaže da nije promenio svoje mišljenje o kosovskom problemu.
- Stav Rusije je da ne priznaje nezavisnost Kosova, da ne dozvoli preispitivanje granica Srbije. Činjenica da je u toku smanjenje snaga Kfora uopšte ne znači da se situacija na Kosovu sredila i da se živi mirno - zaključuje on.
Aleksandar Konuzin, ruski ambasador u Beogradu, prekjuče je takođe izjavio da bi Srbija pristupanjem NATO priznala nezavisnost Kosmeta jer, kako kaže, „ta vojna organizacija ne smatra Kosovo delom Srbije”.
S druge strane, domaći analitičari smatraju da Rusija ucenjuje Srbiju pokušavajući da naplati njenu podršku našoj zemlji za podršku u slučaju Kosova, iako je, kako dodaju, ta cena već plaćena izuzetno povoljnim ekonomskim aranžmanom Srbije sa Rusijom, pre svega kroz privatizaciju NIS. Tako oni tumače tvrdnju ruske strane da će, ukoliko uđe u NATO, Srbija automatski priznati nezavisnost Kosova.
I dok su jedni ubeđeni da Rusija tim ucenama želi da postigne samo jedan cilj, a to je zaustavljanje daljeg širenja NATO, drugi smatraju da ona, poput svih velikih sila, želi da ostvari svoj što veći uticaj na drugu zemlju. Predsednik Rusije Dimitrij Medvedev predložio je Srbiji da se uključi u novi sistem evropske bezbednosti, ali ujedno, kako kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, on nikada nije detaljno obrazložio šta taj sistem bezbednosti treba da podrazumeva.
- Ništa još nismo saznali o tome. Znamo šta Rusija neće, ali čekamo da saznamo šta hoće - kaže Radić.
On napominje da je Srbija cenu za podršku neprihvatanja nezavisnosti Kosova već platila uspostavljanjem ekonomskih veza sa Rusijom kakve je ta zemlja želela.
- Treba sagledati i rezultate, šta smo tom podrškom rešili - kaže Radić.
Zoran Dragišić, vojni analitičar, kaže je Srbija ta koja će odlučiti o svojoj strateškoj budućnosti.
- Još nisam video da je Rusija istupila iz Saveta NATO-Rusija, niti iz programa „Partnerstvo za mir”. Što se tiče Kosova, ne znam na osnovu koje logičke gimnastike se izvlači zaključak da bi se pristupanjem u NATO Srbija odrekla Kosova - zaključuje on.
Autori T. Trikić - T. N. Đaković
Izvor Blic, Beograd
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/175508/Moracemo-da-priznamo-Kosovo-ako-udete-u-NATO
