A zasto se Srbi ne okrecu recimo ruskoj muzici koja je u osnovi mnogo kavlitetnija nego zapadna muzika, a nama mnogo bliza i prihvatljivija?
Ne znaci li to da onima koji slusaju ustvari nije ni bitna muzika, nego su samo zrtve zapadne propagande?
Pa mogu ja da slušam, npr, i "Podmoskovske večeri" ... ali je takva muzika za neke izuzetne trenutke. Recimo, sediš u hotelu "Moskva", pijuckaš votku i jedeš "Moskva šnit"
... a preko puta tebe sedi rusko čeljade sa ogromnim plavim očima, i onda se tvoja srpska duša stopi sa širokom slovenskom, tj. ruskom. Sličan ekfekat imam i kad slušam Larinu pesmu iz "Doktora Živaga", pa se prisetim nekih romantičnih scena iz filma.
U stvari, izbor muzike zavisi od trenutka, a takođe i utiče na trenutak.
Ako želim opuštanje, pustiću "Enigmu", ako želim malo adrenalina, slušaću "Led Zeppelin" ili "Juno Reactor". Ako želim da prizovem inspiraciju, drogiraću se Mocartom ili Bahom.
I starogradske pesme u meni mogu izazvati katarzu.
Reči mogu biti bitne, ali i ne moraju. Džabe ti lepi stihovi ako je muzika disonantna ili "neslušljiva". Lepe stihove možeš naći i u literaturi/poeziji, međutim, papir ne svira ... i možeš da upotpuniš ugođaj čitanja Jesenjina slušajući gore pomenute Podmoskovske večeri.
Jeste, delili smo se i pre po muzičkim afinitetima. Znalo se ko sluša Micu Trofrtaljku, ko Lea Martina a ko Stonse. To je, rekla bih, stvar ukusa koji se neguje u porodici. Ja nisam imala gde da čujem ni Trofrtaljku a, bogami, ni Lea Martina; moji roditelji su slušali Orbisona, Prislija i starogradske (otac je pride voleo i džez), a starija sestra je bila pripadnik hipi generacije.
Porazna je činjenica što smo osamdesetih i devedesetih dopustili da nam se primi pelcer zvani "treš 200 na sat". Mog sina su u obdaništu vaspitačice bombadrovale "Okanom", i nikako im nije bilo jasno zašto dete uz tu muziku ne pocupkuje, ne skače, ne igra kolce itd. Štaviše, sablaznile su se kada sam im rekla da ni sama nisam ljubitelj Z.Čolića. Ma gde to ima, molim vas, da neka žena ne voli Čolu?
Stereotipi su nas održali, njima hvala.
U Srbiji je najaktuelniji GRAND....Ali npr domaci rok me odusevljava...mada, mi nemamo veliki izbor,na stranom trzistu postoji mnogo veci izbor kvalitetnih pesama...mislim da zato ljudi koji ne zele da se stapaju sa `prostom` narodnom masom radije pribegavaju stranoj muzici...a pritom,ne mislim da su zaobisli nase izvodjace kao sto su bjelo dugme,EKV,riblja corba,piloti,night shift...itd... 
. Kvalitet ili ne, ako mi se nešto dopada, ne bavim se mnogo kvalitetom, ali smatram da mi je ukus po pitanju muzike OK 
. Engleski tekstovi bombarduju sa svih strana 
. Ne vidim u tome ništa loše. Čovek i od osrednjih stranih tekstova može da ima koristi. To je jedan lep i lak način da se uči strani jezik 
.
Nemam šta da dodam.