Besmisao, dosada, bezvoljnost, gubitak interesovanja...

asiom

asiom

Obećava
Poruka
75
Zanima me da li imate iskustva sa besmislom, bezvoljnoscu, dosadom posle lecenja alkoholizma(ili bezobzira ako nemate problem sa tim)? Da li se moze i kako se moze naci smisao ako se nekad cini da je smisao nesto tako daleko? Da li vam ponekad nedostaje ranija zabava i laki provodi? Znam da je nostalgija za prosilm zivotom negiranje svega loseg, ali ipak.... Ja nisam pio nista dve godine niti sam konzumirao bilokakve pas ali i dalje tragam za onim sto ce me ispuniti, sto ce mi dati smisao.. Ne pada mi na pamet da pijem jer znam da to nije nikakvo resenje ali koliko je vremena potrebno da bi se leceni navikao na normalnu svakodnevnicu? Kako se izboriti sa nedostatkom interesovanja? Verovatno cete mi reci kako treba da radim na sebi, da posmatram svet i zivot jer ima mnogo lepog ali ipak nije lako osecati se opusteno kada imate stalno osecaj da vam nesto nedostaje...
 
Poslednja izmena:
Hvala ti na savetu.To je dobar nacin ali ne uspeva uvek narocito kada ne mozes da se setis sta to moze da te zadovolji... Znam, znam..Ja volim da crtam... a odavno nisam uzeo nesto da naslikam i nacrtam.:).. .Alkoholicari, narocito leceni, uvek imaju osecaj nedostatka, ceznje za osecanjem ispunjenosti i spojenoscu sa zivotom sve dok ne pronadju nacin na koji ce da zavole zivot.... Voleo bih mi kazu ljudi kako se ''bore'' sa zivotom posle lecenja... Da mi navedu kako su uspeli da prevazidju osecaj nedostatka ispunjenosti... Posledica alkoholizma je i gubitak interesovanja pa me zanima kako se izboriti sa tim? Da li se treba na silu interesovati ili sta? Voditi zivot pun alkohola, bludnicenja, zurki i ostalih povrsnih stvari i posle ga prekinuti zahteva prilagodjavanje i navikavanje na stvari koje nedovoljno zadovoljavaju organizam koji je navikao na takve stvari... Da li je potrebno vreme da prodje? Jer kako kazu, vreme leci sve.. Naci ''projekat'' je isto tako super nacin, narocito ako ti je projekat sam zivot..
 
Poslednja izmena:
ognjenasi87:
Zanima me da li imate iskustva sa besmislom, bezvoljnoscu, dosadom posle lecenja alkoholizma(ili bezobzira ako nemate problem sa tim)? Da li se moze i kako se moze naci smisao ako se nekad cini da je smisao nesto tako daleko? Da li vam ponekad nedostaje ranija zabava i laki provodi? Znam da je nostalgija za prosilm zivotom negiranje svega loseg, ali ipak.... Ja nisam pio nista dve godine niti sam konzumirao bilokakve pas ali i dalje tragam za onim sto ce me ispuniti, sto ce mi dati smisao.. Ne pada mi na pamet da pijem jer znam da to nije nikakvo resenje ali koliko je vremena potrebno da bi se leceni navikao na normalnu svakodnevnicu? Kako se izboriti sa nedostatkom interesovanja? Verovatno cete mi reci kako treba da radim na sebi, da posmatram svet i zivot jer ima mnogo lepog ali ipak nije lako osecati se opusteno kada imate stalno osecaj da vam nesto nedostaje...
Kliknite za proširenje...


To često bude i samo reakcija na apstinenciju od alkohola, ali i ne mora . Za dve godine bi trebalo da je već prošlo. Ja imam takvo iskustvo i bez alkohola. Lečila sam se par godina, i sad mi je dobro - ojačala sam psihički i naučila da se radujem životu, što sam mislila da nikad više neću moći. Lečenje se sastojalo i od (vrlo blagih) lekova, ali najviše razgovora sa mojim doktorom - on mi je rekao da lekovi služe samo da olakšaju trenutno stanje da bih moigla da rasuđujem bez pritiska bezvoljnosti, a da je lečenje u stvari taj razgovor. Nisam dobijala neke određene savete...Bila su to više kao neka ćaskanja sa prijateljem, o svakodnevnim stvarima, problemima, radostima, brigama i sl. , ali me je on neprimetno i polako navodio da sama dođem do rešenja za sebe. I došla sam. :) Nemojte misliti da samo "ludaci" traže pomoć psihoterapeuta - u današnje vreme, kad smo svi pod stalnim stresom to je postalo skoro neophodno. Probajte, ali nemojte se zaustaviti ako vam se doktor kod koga ste otišli ne dopadne na prvi pogled ili posle nekog vremena, već nađite onog koji će vam ulivati poverenje, to je stvarno važno. :bye:
 
Mislim da tu bas i nema lakih odgovora,bas sinoc sam citala nesto na tu temu jer me scepalo nesto slicno,mada ja nemam problem s alkoholom,naime smatra se da je 50 % srece uslovljeno nasledjenom kombinacijom gena,10%zavisi od okolnosti u kojima zivimo,a 40% iskljucivo od nas,sto ce reci da ako su nam ova prva dva zeznuta,moracemo dobro da se potrudimo.Cak i ako u praksi sve vrlo dobro znas,u teoriji je ponekad vrlo tesko bas zbog te tromosti i nedostarka volje da se pokrenes i preduzmes nesto,moj savet ti je da se obratis strucnjaku,ne mora niko za to da zna ako ti je to problem,vazno je da dobijes pomoc,da te neko malo pogura,posle ces leteti i sam...
 
Ne znam kako to ide kod alkohola, ali vrlo dobro znam kako ide sa heroinom a sve bolesti zavisnosti su slicne. To shto patish za starim navikama nije nishta cudno, pochni da tragash za nekim novim stvarima koje ce te ispuniti. Morash se aktivirati shto vishe na razlicitim poljima. Potrebno je vreme, ali isto tako je potrebno i ti da se potrudish shto vishe mozesh da ispunish svoj zivot. U pocetku ti je najbitnije da sebi nametnesh shto vishe obaveza, slobodno vreme ubija i tera te da razmishljash stalno kako je nekad bilo, takvo razmishljanje cesto dovodi do recidiva. Nije da bi trebao, vec morash naci sebi nekog dobrog psihijatra i on ce ti pomoci puno. Ipak od tebe samog zavisi koliko cesh brzo zaboraviti na stare navike i krenuti u nov, tezi, realniji zivot.
 
Ma to o cemu pises nema veze sa alkoholom,mislim nije mu samo to uzrok.
Svi smo mi u zivotu imali te faze,neko duze neko krace.
Evo ja sam trenutno u fazi nepusenja,tj ostavila sam cigare i mogu da potvrdim sve sto si napisao.Budim se ujutru max depresivna i nervozna.Najradije bih prespavala dan i dane....
Svi mi imamo te faze,i verujem da je to prolazno-smisao zivota se uvek''vrati'' jer je prirodno radovati se sledecem danu i zivotu uopste.:klap:
 
Dva svestenika
kojima je bio zabranjen kontakt sa zenama su naisli na zenu koja stoji
ispred velike bare. Jedan svestenik je preneo zenu preko bare i odma
potom su nastavili da setaju... Posle pet sati svestenik je pitao: Zasto
si je preneo znas da je to strogo zabranjeno! a ovaj je odgovorio:
...Zasto je ti i dalje nosis?... ja sam je odavno spustio na drugu
stranu...:)))))))))))))
 
Poslednja izmena:
malenaaaa:
Ma to o cemu pises nema veze sa alkoholom,mislim nije mu samo to uzrok.
Svi smo mi u zivotu imali te faze,neko duze neko krace.
Evo ja sam trenutno u fazi nepusenja,tj ostavila sam cigare i mogu da potvrdim sve sto si napisao.Budim se ujutru max depresivna i nervozna.Najradije bih prespavala dan i dane....
Svi mi imamo te faze,i verujem da je to prolazno-smisao zivota se uvek''vrati'' jer je prirodno radovati se sledecem danu i zivotu uopste.:klap:
Kliknite za proširenje...

U pravu si!:super:
 
taote:
To često bude i samo reakcija na apstinenciju od alkohola, ali i ne mora . Za dve godine bi trebalo da je već prošlo. Ja imam takvo iskustvo i bez alkohola. Lečila sam se par godina, i sad mi je dobro - ojačala sam psihički i naučila da se radujem životu, što sam mislila da nikad više neću moći. Lečenje se sastojalo i od (vrlo blagih) lekova, ali najviše razgovora sa mojim doktorom - on mi je rekao da lekovi služe samo da olakšaju trenutno stanje da bih moigla da rasuđujem bez pritiska bezvoljnosti, a da je lečenje u stvari taj razgovor. Nisam dobijala neke određene savete...Bila su to više kao neka ćaskanja sa prijateljem, o svakodnevnim stvarima, problemima, radostima, brigama i sl. , ali me je on neprimetno i polako navodio da sama dođem do rešenja za sebe. I došla sam. :) Nemojte misliti da samo "ludaci" traže pomoć psihoterapeuta - u današnje vreme, kad smo svi pod stalnim stresom to je postalo skoro neophodno. Probajte, ali nemojte se zaustaviti ako vam se doktor kod koga ste otišli ne dopadne na prvi pogled ili posle nekog vremena, već nađite onog koji će vam ulivati poverenje, to je stvarno važno. :bye:
Kliknite za proširenje...
Drago mi je zbog tebe jer me uvek malo obraduje kada cujem da se neko izvukao i krenuo da dise punim plucima bezobzira sto ga ne znam... Gledao sam par epizoda AGAPE sa Jeroticem, pricaju o smislu zivota i preporucio bi je svima koji imaju slican problem:)
 
''Na jednom ostrvu, oko tri milje od kopna, pos¬tojao je hram. U tom hramu bilo je hiljadu srebrnih zvona, velikih i malih. Kad god bi vetar duvao, zvo¬na su zvonila. Pričalo se da svako ko čuje ova zvona biva prosvetljen i doživljava duboko jedinstvo s Bo¬gom.
Prošli su vekovi i ostrvo je potonulo u okean. Ostrvo, hram i zvona. Ostala je samo legenda da ova zvona ponekad zvone i da onaj ko ima dar da ih čuje stiže pravo do Boga. Jedan mladić prešao je stotine
kilometara da bi stigao do mesta gde su se, kako se govorilo, nekada mogla čuti zvona sa potonulog hra¬ma. Seo je u hlad jednog drveta kraj okeana i napeto iščekivao ne bi li čuo zvuk ovih zvona. Koliko god osluškivao, čuo je samo šum talasa koji su se razbi¬jali o stene i zapljuskivali obalu. To je počelo da ga iritira, jer se trudio da ne čuje taj zvuk, ne bi li čuo zvona. Pokušavao je nedelju dana, dve, četiri... puna tri meseca. Kada je već razmišljao da odustane, čuo je jedne noći kako starci iz sela pričaju o ljudima koji su doživeli tu milost. Njegovo srce se ponovo pro¬budilo, ali znao je da ushićenje srca ne može zame-niti zvuk ovih zvona.
Nakon šest-sedam meseci resio je da digne ruke od svega i vrati se u svoj kraj. Možda je ipak samo legenda u pitanju, mislio je, možda milost nije bila namenjena njemu. Pozdravio se sa ljudima kod ko¬jih je boravio, i zatim otišao do obale, da se oprosti s drvetom koje mu je tako dugo pružalo hlad, sa mo¬rem i nebom. Dok je tako sedeo, udubio se u šum talasa, i prvi put otkrio da je taj zvuk veoma prija¬tan, da opušta; taj ga je zvuk doveo do tišine. I, dok je tišina postajala sve dublja i dublja, nešto se dogo¬dilo.
Čuo je kao zveckanje nekog zvončića. Uplašio se i pomislio: „Mora da je u pitanju autosugestija. Uobrazio sam ovaj zvuk". Ponovo je počeo da osluš¬kuje šum talasa, opustio se i stupio u tišinu. Tišina se zgusnula i opet je čuo tihi zvuk zvona. Pre nego što je stigao da se uplaši, zazvonilo je drugo zvono, pa treće, pa još jedno... da bi na kraju zazvonilo svih hiljadu zvona potonulog hrama. Tada je doživeo mi¬lost spajanja s Bogom. '' Antoni De Melo
 
sunchaya:
Kako ide? :D
Kliknite za proširenje...

Evo za sada je bolje... nasao sam ekipicu sa istom zeljom da rade na sebi.... Sada citam Ekart tola knjigu Moc Sadasnjeg Trenutak i dosta mi pomaze... prporucio bi je svakome uzmi i ti procitaj malo svakom ljudskom bicu bi mogla da posluzi u pronalazenju sebe i prihvaanju stvari, situacija, ljudi, misli, zlog i dobrog......iluzija
 
taote:
To često bude i samo reakcija na apstinenciju od alkohola, ali i ne mora . Za dve godine bi trebalo da je već prošlo. Ja imam takvo iskustvo i bez alkohola. Lečila sam se par godina, i sad mi je dobro - ojačala sam psihički i naučila da se radujem životu, što sam mislila da nikad više neću moći. Lečenje se sastojalo i od (vrlo blagih) lekova, ali najviše razgovora sa mojim doktorom - on mi je rekao da lekovi služe samo da olakšaju trenutno stanje da bih moigla da rasuđujem bez pritiska bezvoljnosti, a da je lečenje u stvari taj razgovor. Nisam dobijala neke određene savete...Bila su to više kao neka ćaskanja sa prijateljem, o svakodnevnim stvarima, problemima, radostima, brigama i sl. , ali me je on neprimetno i polako navodio da sama dođem do rešenja za sebe. I došla sam. :) Nemojte misliti da samo "ludaci" traže pomoć psihoterapeuta - u današnje vreme, kad smo svi pod stalnim stresom to je postalo skoro neophodno. Probajte, ali nemojte se zaustaviti ako vam se doktor kod koga ste otišli ne dopadne na prvi pogled ili posle nekog vremena, već nađite onog koji će vam ulivati poverenje, to je stvarno važno. :bye:
Kliknite za proširenje...

:ok::ok:
 
antoanko:
Fizikalisanje će ti najviše pomoći...kosi travu,riljaj,kopaj...radi nešto da se fizički umoriš.Vozi bicikl,šetaj...čitaj šta voliš,plivaj ili neki drugi sport....
Kliknite za proširenje...
slazem se!
moj skolski se lecio od alkoholizma...spas je nasao u radu.svaki slobodan trenutak provodio je na obali Dunava gde je sa majstorima pravio vikendicu.Taj porok je daleko iza njega,ali je njegova divna porodica uvek uz njega..sada mu odlicno ide,otvorio je svoju radnju i `ubija` se od posla.Srecan je i ispunjen.
drugi moj poznanik,imao je strasne tragedije u zivotu,pricao mi je da je razmisljao sta ce sa sobom...spas je nasao u radu.fizickom radu.
 
greba:
slazem se!
moj skolski se lecio od alkoholizma...spas je nasao u radu.svaki slobodan trenutak provodio je na obali Dunava gde je sa majstorima pravio vikendicu.Taj porok je daleko iza njega,ali je njegova divna porodica uvek uz njega..sada mu odlicno ide,otvorio je svoju radnju i `ubija` se od posla.Srecan je i ispunjen.
drugi moj poznanik,imao je strasne tragedije u zivotu,pricao mi je da je razmisljao sta ce sa sobom...spas je nasao u radu.fizickom radu.
Kliknite za proširenje...

I ja se slazem da to moze da pomogne u apstinenciji na pocetku i da ti pomogne da ne razmisljas puno negatino a i izbacis negativnu energiju... Mozda i moze da pomogne nekome u pronalazenju smisla ali ne uvek...meni brem ne.. Ja idem na plivanje pomoglo mi je i obozavam plivanje ali nije mi dalo ono sto zelim.. Treba biti sirok i gledati pokupiti puno toga sta ti odgovara pozitivnog a i fizicki rad je jedna od tih stavki...........................................................................................................................Ucis, ucis, ucis i ucis...mrzi me sad da pisem ali zna se sta je zivot :heart:
 
asiom:
Dva svestenika
kojima je bio zabranjen kontakt sa zenama su naisli na zenu koja stoji
ispred velike bare. Jedan svestenik je preneo zenu preko bare i odma
potom su nastavili da setaju... Posle pet sati svestenik je pitao: Zasto
si je preneo znas da je to strogo zabranjeno! a ovaj je odgovorio:
...Zasto je ti i dalje nosis?... ja sam je odavno spustio na drugu
stranu...:)))))))))))))
Kliknite za proširenje...


E, daaaa... :) To je to.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top