strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Ко смо ми, Бугари? Где је наша праотаџбина? Од каквог смо теста? И поред постојања бројних научних хипотеза и теорија о нашем пореклу одговор на та питања крије се у магли времена. Једно је сигурно – наши праоци су живели на просторима древне Азије. Питање је са којег су дела континента стигли. Данас све више бугарских научника подржава тезу о нашим ирано-персијским генима. У потрази за доказима нашег порекла у Иран је отпутовала бугарска научна експедиција.
Научници су једнодушни – ми, Бугари смо наследници "генетског коктела" који су измешали племена и народи који су миленијумима крстарили нашом древном земљом. Због тога се толико разликујемо! Плави или тамнокоси, светлих или тамнијих очију, ниски и набијени или високи и витки – не постоји карактеристични бугарски тип. Најзначајније трагове у нашем генетском профилу оставили су Словени, Трачани и Протробугари који су у 7. веку основали своју државу на овом делу Балканског полуострва. Међутим, учесници замашне научне експедиције су убеђени да у нашим венама тече пре свега протобугарска крв и да су наши преци стигли не из северног Сибира, како се више година сматрало, него са територије данашњег Ирана и планине Памир. Ако научници докажу ту своју теорију, биће поништена широко распрострањена верзија о нашем словенском идентитету. "У доба социјализма смо били браћа са Русима, због тога је стављан акценат на словенски ген. Али у ствари мало Бугара има словенске црте!" – објашњава доцент Александар Илијев, члан експедиције и редитељ документарне серије о пореклу Бугара. По њему постоје неоспорне чињенице о нашим ирано-персијским коренима. Као например, барељеф коњаника Раг-а-Модар у стењу у Авганистану, који је прототип чувеног Мадарског коњаника код града Шумен с почетка 8. века. Претпоставља се да реч "мадар" потиче од речи "модар" и везана је за култ бога Митре. Барељефи попут Мадарског коњаника пронађени су и на територији савременог Ирана. Лингвисти пак су прецизирали да у језику фарси има преко 800 речи који постоје и у бугарском језику, при чему су неке од њих ушле у наш језик преко турског или арапског. А да и не говоримо о заједничким елементима када су у питању обичаји, религиозна веровања, културне традиције:
"Занимљиве подударности констатује генетика – тврди доцент Илијев. – Ми смо добили репрезентативан извод ДНК-анализа у Памиру које су доказале блискост наших народа. Осим тога истраживања савременог антрополошког типа Бугара показују да постоји преко 40% сличности са становницима Памира и Авганистана. Тако да смо по свему судећи део те велике ирано-европске цивилизације."
У Ирану чланови експедиције ће истраживати документе у архивама и библиотекама, састаће се са месним историчарима, како би прикупили довољно доказа у подршку теорије о нашем ирано-европском пореклу. Уосталом, то није прва експедиција са таквим циљем, каже доц. Илијев, а сва истраживања до овог момента воде до следећег закључка:
"Наши подаци, који се поклапају са подацима хроничара из оног доба, указују на то да је око 150 година после нове ере кренула сеоба из северног дела Авганистана и jужног Таџикистана коју је проузроковала најезда тзв. Белих Хуна, или Ефталита. Бугари су тако и заједно са другим народима кренули према Кавказу, одакле њихова историја је већ позната. За време великог кана Кубрата основана је Стара Велика Бугарска у северном Црноморју, а његов син Аспарух се преселио у ушће Дунава, у источну Влашку и на садашњи северни део бугарске територије, где је заједно са Словенима основао садашњу бугарску државу.
http://www.bnr.bg/sites/sr/Lifestyle/History/Pages/15_06_protobugari.aspx
Научници су једнодушни – ми, Бугари смо наследници "генетског коктела" који су измешали племена и народи који су миленијумима крстарили нашом древном земљом. Због тога се толико разликујемо! Плави или тамнокоси, светлих или тамнијих очију, ниски и набијени или високи и витки – не постоји карактеристични бугарски тип. Најзначајније трагове у нашем генетском профилу оставили су Словени, Трачани и Протробугари који су у 7. веку основали своју државу на овом делу Балканског полуострва. Међутим, учесници замашне научне експедиције су убеђени да у нашим венама тече пре свега протобугарска крв и да су наши преци стигли не из северног Сибира, како се више година сматрало, него са територије данашњег Ирана и планине Памир. Ако научници докажу ту своју теорију, биће поништена широко распрострањена верзија о нашем словенском идентитету. "У доба социјализма смо били браћа са Русима, због тога је стављан акценат на словенски ген. Али у ствари мало Бугара има словенске црте!" – објашњава доцент Александар Илијев, члан експедиције и редитељ документарне серије о пореклу Бугара. По њему постоје неоспорне чињенице о нашим ирано-персијским коренима. Као например, барељеф коњаника Раг-а-Модар у стењу у Авганистану, који је прототип чувеног Мадарског коњаника код града Шумен с почетка 8. века. Претпоставља се да реч "мадар" потиче од речи "модар" и везана је за култ бога Митре. Барељефи попут Мадарског коњаника пронађени су и на територији савременог Ирана. Лингвисти пак су прецизирали да у језику фарси има преко 800 речи који постоје и у бугарском језику, при чему су неке од њих ушле у наш језик преко турског или арапског. А да и не говоримо о заједничким елементима када су у питању обичаји, религиозна веровања, културне традиције:
"Занимљиве подударности констатује генетика – тврди доцент Илијев. – Ми смо добили репрезентативан извод ДНК-анализа у Памиру које су доказале блискост наших народа. Осим тога истраживања савременог антрополошког типа Бугара показују да постоји преко 40% сличности са становницима Памира и Авганистана. Тако да смо по свему судећи део те велике ирано-европске цивилизације."
У Ирану чланови експедиције ће истраживати документе у архивама и библиотекама, састаће се са месним историчарима, како би прикупили довољно доказа у подршку теорије о нашем ирано-европском пореклу. Уосталом, то није прва експедиција са таквим циљем, каже доц. Илијев, а сва истраживања до овог момента воде до следећег закључка:
"Наши подаци, који се поклапају са подацима хроничара из оног доба, указују на то да је око 150 година после нове ере кренула сеоба из северног дела Авганистана и jужног Таџикистана коју је проузроковала најезда тзв. Белих Хуна, или Ефталита. Бугари су тако и заједно са другим народима кренули према Кавказу, одакле њихова историја је већ позната. За време великог кана Кубрата основана је Стара Велика Бугарска у северном Црноморју, а његов син Аспарух се преселио у ушће Дунава, у источну Влашку и на садашњи северни део бугарске територије, где је заједно са Словенима основао садашњу бугарску државу.
http://www.bnr.bg/sites/sr/Lifestyle/History/Pages/15_06_protobugari.aspx
