У Сребреници убијено 550 Срба

picololeone:
Citaj, pise ti gore u postu. Mnogo je vise muslimana ubijeno.
Kliknite za proširenje...

Zato što smo ovaj put bili pametniji pa nismo dozvolili da se ponovi II svj. rat i Jasenovac.
Svi osim Srba trebaju da se pokriju ušima. Mi se nikad ne možemo osvetiti za sva zla koja su nam komšije nanijele u zadnjih 100 godina.

Tebi kao da je žao što i ovaj put nije poginulo najviše Srba ?
Navika, šta li...
 
picololeone:
Nego rat je prljava stvar i takve stvari treba da se zaborave.
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da se zaborave...Mogu da se oproste ali ne i da se zaborave.
(a neko mozda ne moze ni da oprosti)

Ovakve stvari da zaboravim ne mogu..:(

СВУДА РАНЕ

СМРТ дечака Слободана Стојановића показала је колико се мрзело све српско. Када је имао само 12 година, његово тело је пронађено без одеће. Око појаса је имао обавијен само тегет раднички мантил са ознаком "Приморје"

Велика је вероватноћа да је смрт наступила услед разарања и оштећења великог мозга - вели наш саговорник. - Константовали смо и рану на левој половини чела, улазни отвор, прострелине нанете пројектилом из непосредне близине. Имао је и ране на телу, трбуху, секотине...

За ове "подвиге" Насер Орић је са још деветорицом од великог броја својих саучесника, Указом председника Председништва БиХ Алије Изетбеговића, награђен "златним љиљаном" - највећим одликовањем за војне заслуге Републике БиХ .
Према казивањима малобројних преживелих, одговорни за злочине су Насер Орић, Шабан Редић, Мухамед Чикарић и Сенад Салкић. Непосредни извршиоци били су, између осталих, Веиз Бијелић, његов син Зоран Бијелић, Мухамед Реџић, Абдурахман (Мустафе) Реџић, Алија (Мустафе) Реџић, Аљо Реџић, Мухамед Ризић, Мухидин Ризлић, и још двадесет муслиманских бојовника регрутованих из околних села.
Сва српска имовина у засеоцима Каменице опљачкана је и до темеља уништена.



ОДОХ ЈА ПО ЛЕСИ

СЛОБОДАН Стојановић је пронађен са шест избијених зуба горње вилице и са разрезаним трбухом у облику крста. Иако се стално понавља да га је убила месна Албанка Елфете Весели која је припадала формацијама Насера Орића, она никада није одговарала.

Видећи да не иде на добро, Слободан је са родитељима у четвртак, 4. јуна 1992. године, кришом отишао код кума у сеоце Џенарике на обали Дрине.Тек што су стигли, рекао је оцу:"Тата, остаде нам Леси на ланцу. Одох по кера."

Био је то последњи пут да су га родитељи видели живог.


ЗВОРНИК
У СВИМ правосудним предметима до сада, домаћим или Хашког трибунала, зворничка општина се помиње као место где су најстрашније злостаљвани и убијани муслимани. Посебно се издвајају дом културе у Челопеку, пољопривредно добро Економија...
Ни у једном од њих, међутим, нису забележена страдања српског становништва.



Рат вредности:
Дечак и његова куца
Пише: Жељко Вуковић, 5. новембар 2005

ЊЕГОВО име је Слободан Стојановић...
Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је време да крену.
У збег. У бег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације...
Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља... Чуо се само псећи лавеж, село је чврсто спавало, и зло у њему.
На том путу између живота и смрти, минути су сати а метри километри, срце је у грлу а уста у стомаку...
Почело је већ да свањива када су Стојановићи стигли на сигурно. Дочекаше их раширене руке, сузе радоснице, топло млеко... А онда све надјача Слободанов јаук: схватио је да са собом нису повели његовог пса миљеника. Остао је везан у дворишту...
Дечак је био неутешан, молио је родитеље да га пусте да се врати по пса. Наравно, није долазило у обзир да му то допусте, јер су се својим очима уверили да зло којем су побегли нема милости ни за децу.
Слободан је био упоран, али и његови родитељи
још одлучнији. Те прве ноћи у сигурности, нису ока склопили слушајући његове јецаје. Није себи могао да опрости што је издао онога ко не би њега никада издао.
А сутрадан, пре доручка, дечак се изненада затрча према напуштеној кући. По своју куцу. Отац и мајка су узалуд трчали за њим, нису успели да га сустигну и зауставе...
Утрчао је право у руке онима који су и по Доњој Каменици убијали и уништавали све српско...
Албанка Елфета Весели, из истог села, познавала је Слободана, наравно. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да и ритуалним иживљавањем над 11-годишњим комшијом “шкијом” утоли мржњу. Доказујући се пред локалним Алаховим ратницима.
Зверски га је мучила пред свима! Свукла је са њега одећу и обућу, и узела нож...
Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново беживотно тело, призор је био ужасан... Стомак му је био расечен у облику квадрата, видели су се унутрашњи органи... Расекотине по глави... Ноге поломљене...
Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у слепоочницу: метак је прошао леву чеону кост и изашао кроз десну...
Његово име је Слободан Стојановић...
Његова љубав и оданост псу миљенику, била је јача од страха за властити живот... Једнако, као и његова грижа савести што је у бризи за властити живот, и својој и родитељској, заборавио верну куцу...
Зверски је мучен и убијен само зато што је био “шкија”. А за комшије муслимане - “влашће”.
Његово име је Слободан Стојановић...
Име за оно најбоље у људској души и срцу.

link
 
picololeone:
Citaj, pise ti gore u postu. Mnogo je vise muslimana ubijeno.
Kliknite za proširenje...

Није исто СТРАДАТИ У ОРУЖАНИМ СУКОБИМА КАДА ГИНУ НАОРУЖАНА ЛИЦА или када је вршен ратни злочин стрељања заробљеника... ОГРОМНА РАЗЛИКА која је суштина и одговор зашто људи отварају оволико тема јер је саасвим друго када балијске наоружане банде улећу у околна села И УБИЈАЈУ МЕШТАНЕ КОЈИ НИСУ ПОД ОРУЖЈЕМ.

И свакако да су у било каквим оружаним војним сукобима ВИШЕ СТРАДАЛИ МУСЛИМАНИ - јер они појма са ратовањем немају.
 
eremita:
Није исто СТРАДАТИ У ОРУЖАНИМ СУКОБИМА КАДА ГИНУ НАОРУЖАНА ЛИЦА или када је вршен ратни злочин стрељања заробљеника... ОГРОМНА РАЗЛИКА која је суштина и одговор зашто људи отварају оволико тема јер је саасвим друго када балијске наоружане банде улећу у околна села И УБИЈАЈУ МЕШТАНЕ КОЈИ НИСУ ПОД ОРУЖЈЕМ.

И свакако да су у било каквим оружаним војним сукобима ВИШЕ СТРАДАЛИ МУСЛИМАНИ - јер они појма са ратовањем немају.
Kliknite za proširenje...

A dobro.

P.S. Tihi li ti je brat? :lol
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

kapetanmark
"U Srebrenici nije bilo genocida" - Efraim Zurof
9 10 11
Odgovora
260
Pregleda
2.294
Kćerka Direktora Cirkusa
Kćerka Direktora Cirkusa
Alter_Ego_
Косово у Савету Европе, Резолуција о Сребреници у УН, напад на Републику Српску
3 4 5
Odgovora
102
Pregleda
1.192
GrdobanS
G
Nikita Kulganov
Вучић: Ако се изгласа резолуција о Сребреници, тражићемо нестално место у СБ УН
Odgovora
22
Pregleda
389
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov

Back
Top