Сарадња комуниста и усташа 50 година после.
Извор је књига Војводе Радета Чубрила ,,Успон и пад Крајине.''А све је почело договором у Карађорђеву између Милошевића и Туђмана...
1.О ометању оснивања СДС: ,,Међу онима који су ометали и оспоравали оснивање СДС био је и Борислав Микелић. Он је 17.6.1990. године нерадну суботу прогласио радном да би девастирао скуп у Петрињи. Упркос Микелићевој опструкцији основан је општински одбор, скуп је био величанствен.Након тога Микелић је побегао у Београд где је наставио по старој навици свој рад.''
2.О распарчавању СДС: ,,Милан Бабић, бивши члан КП са високом функцијом у ЦК Хрватске, гомила функције што провоцира отпор и презир једног броја чланства СДС-а.Увидјевши да неће свој наум спровести до краја, Бабић користи одлазак Рашковића у Америку и са
својим присталицама оснива свој СДС Крајине.Да би скренуо пажњу и умирио гњев народа због цијепања СДС, Бабић доноси одлуку о одржавању референдума и припајању Крајине Србији.Референдум је наравно прошао у Крајини, али га није прихватио режим у Београду.''
3.О активности ЈНА зиме 1990-91:,,јединице ЈНА тада нису радиле ништа, а биле су размјештене на разним пунктовима(главни је био на Плитвицама). Углавном су били нека врста тампон земље, трудили су се да склоне барикаде да би омогућили кретање усташа по српској земљи.''
4.О ставу ЈНА када је почео рат 1991:,,ЈНА и даље стоји на својим пунктовима и гледа шта се догађа. Знали су да се усташе наоружавају и увозе оружје преко Мађарске, али ништа не чине да то спријече. Умјесто да ухапсе Шпегеља и његове сараднике, они Србима приказују видео запис о тим активностима. На челу Пете армијске области тада је био генерал Андрија Рашета,комунистички полтрон који је ишао на руку своме колеги Мартину Шпегељу.''
5.О повлачењу Срба са Удбине: ,,У међувремену, усташе су саме напустиле Плитвице, а заузврат смо се ми требали повући са Удбине. Генерал Рашета је одмах приступио извршавању захтјева из Загреба, зато га не могу другачије звати него сарадник усташког режима. Рашета је опколио Удбину и наш камп који се налазио у једној школи.Све његове пријетње нису дале резултате. Није нас успио отјерати са Удбине.''
6.О предавању гарнизона усташама: ,,Команда Книнског корпуса није предузимала ништа иако су се Врлика и околина нашли под усташком блокадом из Кијева...Шибенски гарнизон је предат практично без отпора.Задарски гарнизон је пружао толики отпор колико је било потребно да официри извуку своје ствари(намјештај) и нешто застареле опреме...Госпићки гарнизон је био под командом потпуковника Миодрага Ђурђевића, провјереог усташког сарадника. На једном од састанака са Ђурђевићем предложено му је да технику и оружје из гарнизона дислоцира на Ведрине у Папучи.Он то није учинио већ је све остало усташама у Госпићу. Након добро одрађене издаје одлази за Београд гдје је унапређен у чин пуковника.''
7.О издаји приликом одбране Госпића септембра 1991: ,,Постигнут је договор око деблокаде касарне. Команда касарне предложила је пробој кроз град што је било неприхватљиво.Наиме,у Госпићу су била два моста преко којих смо ми требали пријећи. Рушењем тих мостова наша акција би пропала. Ја сам предлагао да се то учини кроз Канижу према Личком Новом и Дивоселу. Као појачање за ову акцију дошла је Лапачка бригада са 600 бораца. Међутим, неко из команде гарнизона је издао план. Усташе су одмах заузеле касарну, а командант Илија Пешут и војници су заробљени...Издаја је ишла даље.Из Лапца у Госпић долазе два човека. Капетан I класе Душан Ергарац, другом не знам име. Рекли су да Турци нападају Лапац од правца Бихаћа, да пале и кољу. То није била истина, али је била добро смишљена идеја да се Лапачка бригада повуче и нама пропадне план...Немајући људи за замјену, одлучио сам да одем у Книн и да тамо тражим помоћ. У Книн сам дошао 6.9.1991. код предсједника Милана Бабића. Пошто ме је саслушао рекао је да ми не може помоћи и упутио ме код Милана Мартића, министра полиције. Од њега сам добио исти одговор. уз образложење да нема људи. Пролазећи кроз Книн видио сам велики број униформисаних како се шећкају и досађују. Команда очигледно није хтјела да их шаље у Госпић...Влада и Команда су се уплашили да слободни Госпић не преузме над Книном примат главног града и симбола, те тако усмјери ка себи огромну помоћ која је стизала у Книн.''
8.О издаји приликом напада на Госпић: ,,Увиђајући да се ситуација на госпићком ратишту окреће у српску корист, Команда у Београду смишља нову пакост. Знајући да располажемо само пешадијским оружјем послали су нам 9 тенкова Т-55 и 4 танспортера под командом капетана I класе Сузића...Пошто смо већ имали план о ослобођењу источног дијела Госпића, пристигле тенкове и транспортере распоређујемо на следећи начин: два тенка у рејону Клисе, један тенк и два транспортера у рејону Пољара, три тенка у Партизански пут , три тенка и два транспортера код гробља...Акција је почела око 11 сати 15.9.1991. Десно крило је кренуло преко Аларева и без већих проблема је стигло на Чардак, до дома здрвља. Лијево крило је кренуло од Вјешала према Чардаку. Брзо смо стигли до раскрснице ка новом и старом мосту, пред парохијски дом. Два тенка, која су ишла са нама, сударили су се на раскрсници(вјероватно намјерно). Посада једног тенка је побјегла, а други тенк се повукао у правцу полазног положаја. Видећи неодлучност код бораца, знајући да нас од циља дијели 100 метара Гишка креће напријед. На раскрсници бива заустављен усташким метком...Након његове погибије долази до пометње и неконтролисаног повлачења. Тражио сам да се остане на достигнутој линији, али мало по мало борци су се повукли на полазне положаје.''
9.О издаји приликом напада на Орнице, Рибник и Балете: ,,Акција је била планирана за 19.11. Пети батаљон је имао задатак да уђе са сјевероисточне стране у Билај. Четврти батаљон је ушао у Орнице и чекао даљи ток акције...Док смо чекали наставак акције у Орницама у Дивоселу се одиграла јака битка...Имали смо двоје погинулих и изгубили смо један транспортер. Кад сам се враћао у Орнице срео сам лапачке борце који иду ка Читлуку. На питање њиховом капетану Бабију куда су то кренули, одговорио ми је да су добили наредбу од команданта Шпановића да се повуку на почетне положаје. Одмах сам отишао до Шпановића који ми је објаснио да је то урадио из тактичких разлога.''
10.О Венс-Овеновом плану: ,,Бабић одбија план, али га потписује Миле Паспаљ. Паспаљ је тада био председник скупштине и није имао никакво право да потпише, поготово без одлуке народа...ЈНА се повлачи, остају остају само официри , родом из Крајине. Већина официра(који су остали) је припадала КОС-у...На чело неке неартикулисане формације, нити војске нити милиције долази пуковник Боро Ђукић. Познатији је по томе што је упропастио акцију код Дрниша када је читаву бригаду увео у заседу у Паковом селу. Бригада је имала доста губитака. Умјесто да иде на робију, бива постављен за команданта.''
11.Издаја у ,,Медачком џепу'': ,,Сасвим је било јесно да је ова акција договорена између Београда и Загреба, односно Книна...На Велику Госпојину 1993. уклонили су мене и мојих 50 људи, ухапсили нас и затворили.Ухапсили су и Давида Ристовића из Срба.Нсу се обазирали на имунитет...Напали су 9.9.1993. у 5 сати ујутро. Већ у 7.15. избили су на Главицу Дрљића и тако одсјекли Читлук и Дивосело...За све ово време у Метку је било 1 200 бораца. Они су требали извршити противнапад, али се ништа није предузимало. Ништа се није предузимало зато што је командант книнског штаба Миле Новаковић потписао споразум са шведским генералом Бо Пелнестом. По том споразуму је договорено да српска војска неће предузимати никакве акције без обзира шта се дешавало на фронту. Дакле усташе су у 7.15.завршиле планирану акцију, а из команде у Кореници стиже депеша о покретању борбене готовости тек у 11.10. сати,значи четири сата по завршетку акције. И то је био доказ издаје, а командант корпуса, пуковник Милан Шупут и овдје се показао као полтрон и издајник, какав је био маја 1992. у Сарајеву. Имао је помоћ и подршку пуковника Јове Кордића, пијанца и кукавице.
12.О изборима: ,,Након избора врх Крајине је изгледао овако:предсједник Милан Мартић,предсједник скупштине Бранко Војница,предсједник владе Борислав Микелић Начелник Генералштаба Душан Лончар...Од казне криваца за Медачки џеп није било ништа.Шупут, као главни кривац тих догађаја умјесто да буде ухапшен именован је за помоћника министра одбране Раде Тањге ,свезналице, набјеђеног мудраца и лопова.''
13.О шверцерском клану: ,,План З-4 није остварен, али је Микелић наставио преговоре са Загребом. Тако је потписан споразум о отварању аутопута кроз западну Славонију...Корист од уговора су имали Хрвати, али још више крајински лопови на челу са Радом Тањгом.Они су извозли за Србију стоку и индустријско дрво...Ђелетовци су давали нафте више од крајинских потреба(дневно око 520 тона)...свуда је стизала осим крајинској војсци и народу...Штетан уговор за Крајину потписао је Мартић са Фикретом Авдићем-Бабом.Тиме је провоциран општи напад бихаћког V корпуса на Кордун, Банију и остала подручја Крајине.''
14.О издаји приликом опсаде Бихаћа:,,Акција је почела средином децембра...Српске снаге су ушле до болнице у самом Бихаћу, заузеле кулу Соколац на Дебељачи. Сваки час смо очекивали Дудаковићеву предају. На сцену ступа начелник штаба војске РС, генерал Манојло Миловановић...Миловановић враћа наше снаге на почетни положај. То је урађено по наредби Ратка Младића, односно по наредби Генералштаба из Београда...Младић покушава прикрити издају током акције ослобађања Бихаћа и Цазинске Крајине, своје трупе пребацуе у подручје Сребренице. Посљедице тога су поразне. Остављена је полупразна линија одбране на Купресу, Гламочком пољу и Граховском пољу. Усташе су без већих потреба и готово без веће борбе заузеле и
Купрес, и Гламочко поље и дио Граховског поља. Нису се ни ту зауставили него заузимају важну коту Бат на Динари, као и већи дио Пљешевице.''
.''
