Stajao je ne obracajuci paznju na ljude koji su prolazili, na sneg sto je padao. Nikad ga nije bilo briga. Nikad nije zeleo da ga bude briga. Gledao je u udaljena svetla, tamo negde, daleko od njega, i cinilo mu se da je tamo zivet lepsi, da su tamo odabrani, a da je on osudjen da provede svoj zivot medju prokletima, kao sto je i on. Bio je u pravu. Mnogo je puta pokusao da pobegne, ali nije uspeo. Mnogo, mozda i suvise mnogo puta, a neuspesi su se radjali jedan za drugima. Nekad davno je imao devojku, nekad davno je imao zivot, nekad davno je imao sebe. Nekad davno... Smrzavao se, bio je gladan. Pogledao je u reku koja je nezno tekla ispod mosta, obasjana sjajom grada i odsjajem zvezda i meseca. Noc je bila vedra i hladna. A on je bio mracniji i hladniji. Odavno je izgubio nesto sto je privlacilo ljude njemu. Zaista, pre je uvek bio okruzen ljudima, prijateljima i lepim devojkama, ljudi su mu prilazili, profesori su ga voleli, komsije su ga cenile, a onda... onda se sve promenilo... Skola je zavrsila, prijatelji i devojke su otisli, ali LSD je ostao i tako vec dve godine. Pokusavao je sa fakultetom, ali je to bilo gubljenje vremena. Upisao je Japanski, medjutim, nije islo... Upisao je Japanski... koja budala, mislio je u sebi, kasnije je presao na informatiku. Islo je nekako, ali problem je u tom nekako... Batalio je sve. Izgubio je dve godine, za to vreme moga oje da radi nesto pametnije. Da ne silazi sa LSDa. Ubacio je ruku u unutrasnji dzep svoje jakne i izvadio je kartoncic. Brzo je pogledao levo, pa desno, a onda ga je ubacio u usta. Osecao je kako se kiselkast ukus esida topi u njegovim ustima. Samo jos mao i pobece odavde, od ovog mesta. Pobece od sebe. Imao je dobar trip. Mozda najbolji ikada. Dosao je sebi u nekom stanu, njemu nepoznatom. Stan je bio unisten poprilicno, ali se oscao dobro. Posle duzeg vremena se zaista osecao dobro. Gomila sranja u njegovom zivotu, povezana sa poprilicnim brojem bad tripova u poslednje vreme ga je dovodila do ludila i depresije. Sneg je padao. Nebesko lep i cist. Jedina cista stvar na ovom prljavom svetu, u ovom prljavom gradu. Okrenuo se od prozora i pogledao sobu mao bolje. Tri humanoidna oblika su lezala na najneverovatnijim mogucim mestima. Otisao je do prazne kuhinje i uzeo casu vode. Bila je hladna i pitka i iako ga je stezala za grlo natocio je jos jednu casu. Lagano se provukao iz kuhinje medju onim ljudima, uzeo je svoju jaknu i izasao je napolje. Lift je u zgradi bio pokvaren, te je morao da se spusta stepenicama. Cinilo mu se da silazi vecno kada je naposletku sisao i izasao iz zgrade. Bio je izgubljen. Apsolutno izgubljen. Krenuo je do ulice, a onda je skrenuo levo i tako do prve stanice. Sve neki njemu nepoznati brojevi su ovuda prolazili. Odluci da saceka peti autobus koji dodje i da u njega udje. Iako je stanica bila prazna osim njega i jednog psa kad je dosao, ubrzo se pojavila gomila ljudi, i medju njima ona. Dugo nije uzivao tako u nekome kao sto je uzivao njoj, samo gledajuci je. Nesto se u njemu probudilo, neka divljacka snaga, neki primarni nagon. Ona osnovna zivotinjska esencija koja postoji u svima nama se probudila posle dubokog sna i bila je gladna. Njegov nestali libido se vratio, raspaljen pozudom i hladnocom. Prisao joj je. Dugo se pricali i smejali se. I prosao je peti autobus. I sesti. I deseti. A oni su i dalje pricali. Uzivao je. Padala su razna pitanja. Ispitivanje, a on se trudio da prodje sto bolje na testu. Naravno da kad se poveo razgovor o drogama, da ih nikad nije probao. Naravno da on ne pije. Naravno da sa uspehom studira Informatiku. Razmenili su brojeve telefona, a onda ga je nezno poljubila u obraz. Zatim je nestala. Da li je usla u Autobus? Da li se okrenula i otisla nekud drugde? Bio je paralizovan nije mislio i nije razmisljao, samo je stajao kao kip, ne misleci, ne razmisljajuci, a onda se okrenuo. Pomislio je kakav je ovo klise... muvanje na stanici... muka mi je od glupih klisea, ali njen poljubac je jos osecao na svom obrazu, a njen smeh je cuo u usima. Naravno da je nece pozvati. Naravno da ce veceras opet da se razvali od esida i da se opet probudi u nekom desetom stanu. Van vremena i granica onog sto je za njega prestavljao prostor. Ali imao je osecaj da se njegov zivot polako menja. Vratio je delic samopouzdanja. I razmisljao je. Veceras ce mozda otici svojoj kuci. Mozda ce se obrijati i okupati. Mozda ce obuci nove stvari, a onda ce mozda uzeti da uci. Mozda je i nazove. Da nazvace je! Mozda. Ali to moze da ceka. Nece veceras ici kuci. Uzece veceras jos jedan Esid, a kuca moze da ceka do sutra ili prekosutra. Ima svo vreme ovog sveta. Sneg je poceo da pada sve jace i jace dok se noc priblizavala. Izvadio je poslednji LSD iz unutrasnjeg dzepa i stavio ga u usta uz obecanje da je ovo zadnji, ali znate, postoji zadnji i "zadnji"... Mozda...
ops
