Gde su kosovska polja smrti?!

Gde su kosovska polja smrti?

Džon Pildžer, ,,Nju Stejtsmen Magazin”
21.11.1999.

Kosovo je današnja spora vest. Spora vest je vest koja se ignoriše ili minimalizuje. To je izuzetno efikasan, ali u suštini nepoznat oblik censure u demokratskim zemljama.

Mediji nisu naročito zainteresovani za proterivanje i terorisanje 240.000 Srba i drugih manjina sa Kosova od dolaska NATO-a. Društvo za ugrožene narode kaže da je 90.000 Cigana nagnano u beg kampanjom etničkog čišćenja koju uveliko sprovodi Oslobodilačka vojska Kosova.

Ali koga je briga za Cigane, a kamoli za satanizovane Srbe?

Još je sporija vest pravdanje tog neprestanog nasilja, t.j. NATO bombardovanja koje je usmrtilo i osakatilo na hiljade, kako srpskih, tako i albanskih civila i razorilo životnu sredinu i ekonomski život regiona.

NATO se upustio u to epsko razaranje, kako je tadašnji minister odbrane Džordž Robertson rekao prošlog marta, da ,,spreči humanitarnu katastrofu” i da osujeti ,,režim koji namerava da počini genocide”. Ta reč na ,,G” se mnogo puta ponavljala. Bil Klinton je pominjao ,,smišljeni, sistematski pokušaj… genocida”.

Britanska štampa je sledila primer. ,,BEG OD GENOCIDA”, tvrdio je naslov u ,,Dejli Mejlu” iznad slike kosovske dece u kamionu. I ,,San” i ,,Miror” su pisali o ,,odjecima Holokausta”.

Iznošene su brojke. Američki sekretar odbrane, Vilijem Koen, je izjavio: ,,Upravo smo videli da je nestalo oko 100.000 sredovečnih muškaraca… Moguće da su ubijeni”. Džefri Hun, tadašnji ministar Forin Ofisa, procenio je da ima 10.000 mrtvih Albanaca, dodavši da bi ,,konačan broj mogao biti mnogo gori”. Naširoko citiran informator Američke informativne agencije: ,,Broj nestalih muškaraca albanske nacionalnosti kreće se od nekih 225.000… do preko 400.000”. Čeri Bler je za ,,San” izjavila da se ,,užasava od loga za silovanje”.

Proteklih nedelja, potegnuta su neka uznemiravajuća pitanja o tom propagandnom blickgiru. Izgleda da, uprkos tome što ni jedno drugo mesto na zemlji nisu toliko pažljivo pregledali forenzičari, a da ni ne pominjem 2.700 ljudi iz medija, nije pronađen još nikakav dokaz o masovnim ubistvima tih razmera koliko se tvrdilo da se opravda bombardovanje.

Šef tima španskih forenzičara pri Međunarodnom krivičnom sudu, Emilio Perez Puhol, kaže da je ubijeno samo 2.500 ljudi.

U intervjuu za ,,El Pais”, izjavio je: ,,Okupio sam svoje ljude i rekao, ,,Završili smo ovde”. Obavestio sam našu vladu i rekao im kako stvarno stoje stvari. Našli smo sve ukupno 187 tela”. Besno se požalio da su on i njegove kolege postal deo ,,semantičke piruete u izvedbi ratne propagandne mašinerije, jer nismo pronašli ni jednu – jedinu – masovnu grobnicu”.

FBI je pronašao 200 tela na 30 lokacija. Verovalo se da se u selu Ljubenić nalazi masovna grobnica od 350 tela. Nađeno je sedam tela. Timovi forenzičara koji rade na Kosovu dosad su pronašli 670 tela. Možda je najznačajnije otkriće, koje je 11. oktobra potvrdio Međunarodni krivični sud, bilo to da u rudniku olova i cinka ,,Trepča” nije bilo nikakvih tela.

,,Trepča” je bila od presudnog značaja za dramu u vezi istrage: pretpostavljalo se da su tu skrivena tela 700 ubijenih Albanaca. ,,Miror” je 7. jula objavio da je bivši rudar, Hakif Isufi, video kako je 4. Juna na desetine kamiona skrenulo u rudnik i kako su istovarani veliki zamotuljci. Rekao je da nije mogao da vidi šta je bilo umotano.

,,Miror” nije ni sumnjao: ,,Ono što je Hakif video bilo je jedno od najgnusnijih dela rata Slobodana Miloševića – masovno bacanje leševa likvidiranih u očajničkom pokušaju da sakrije dokaze. Istražitelji za ratne zločine strahuju da je čak 1000 tela spaljeno u pećima rudnika, poput onih u ,,Aušvicu”, sa prostranim nizom dubokih okana i tunela”.

Sve je to bila laž.

Ne tvrdim da se možda neće pojaviti dokazi u prilog brojci od 10.000; provereno je manje od polovine tih 400 ,,mesta zločina”. Međutim, već se vidi odnos istine i propagande.

Dosad potvrđeni broj mrtvih ukazuje na to da je NATO bombardovanje izazvalo talas nasumične brutalnosti, ubistava i progona, što je daleko od sistematskog istrebljivanje: genocida. Ispostavlja se da drugi zločini za koja su mediji bili naročito zainteresovani, kao što su ,,logori za silovanje”, kojih se užasavala Čeri Bler, bili izmišljotina.

Dr. Ročard Manc, lekar u velikom izbegličkom kampu u Senkovcima izjavio je za nemački ,,Velt”: ,,Većina ljudi iz medija sa kojima sam razgovarao dolazili su ovde u potrazi za pričom… koju su već… sve vreme koliko smo bili ovde, nismo imali ni jedan slučaj silovanja. A mi smo nadležni za 60.000 ljudi”. Naglasio je da to ne znači da nije bilo silovanje, ali ne onako kako su to predstavili tabloidi.

Isto važi i za Miloševićev režim. Niko ne može da sumnja u njegovu okrutnost i zločine, ali besmislena su poređenja sa Trećim Rajhom.

Za ove činjenice i pitanja na koja navode smatralo se da nisu dovoljno zanimljivi za vesti. Pretraživanje baza podataka teško da otkriva jednu jedinu reč na stranicama vesti ozbiljnih uglednih nacionalnih novena, izuzev ,,Sandej Tajmsa”. ,,Gardijan je objavio samo jedan članak kolumniste Frensisa Vina, koji je kritikovao autora članka iz ,,Spektejtera” od 30. oktobra o broju kosovskih žrtava. Koliko ja znam, vesti Bi-Bi-Sija su ostale neme na tu temu.

Nije to ništa čudno. Čast izuzecima, ali najvećem delu kosovske tragedije prisustvovali su propagandisti, a ne novinari. I stvarno, neki novinari su otvoreno priznavali da su oni ti kojima treba odati priznanje što su držali vladinu stranu, a ne portparolka Tonija Blera.

Ovo zabranjeno pitanje prošle nedelje je postavio Endrju Aleksandar u svojoj kolumni u ,,Mejlu”. ,,Da li je moguće da će se ispostaviti”, pitao je, ,,da smo mi pobili više nedužnih civila nego Srbi?”

Kliknite za proširenje...

paperinos:

Sve zlocince i zlocine svih zaracenih strana treba pred sud ali istovremeno a ne ovakoparcijalno gde se usi trljaju samo jednoj strani ( nasoj)dok dok se na drugim stranama likuje i licitira.Ako se sudi neka se sudi svima.

Kliknite za proširenje...