Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
http://www.dverisrpske.com/casopis.php?p=32&b=31
Свети Николај Српски је највише нападана личност у српској историји. А лепеза тих напада је невероватна: народни издајник, фашиста, нациста, енглески агент, масон, сарадник окупатора, верски фанатик, философ паланке, брутални Балканац... У нападу на њега сабрали су се немачки нацисти, југословенски комунисти, хрватске усташе и српске новодемократе – „грађани“ Новог доба. Напади не престају, а вероватно ће и расти како се подиже и расте светитељски култ владике Николаја.
Имамо много јунака Српског Завета, али нико није до те мере јасно и гласно изразио српску душу, дао начела и смернице нашег родољубља, одговорио на сва вечито актуелна друштвена питања, као Свети Николај.
Смета владика Николај јер се не да објаснити како је једна „провинцијална појава“, каквим га желе представити паланчани философије, имао један докторат у Србији и два доктората на „њиховом“ Западу (о чему они могу само да сањају), да је једног таквог Србина долазило да слуша на десетине хиљада Британаца или Американаца (о чему они не могу ни да сањају), који је био почасни доктор престижних америчких универзитета, а поводом чије је смрти саучешће српском народу изјавио Амерички конгрес.
Смета владика Николај јер, по сведочењу најумнијих и најугледнијих странаца, спада у ред највећих интелектуалаца које је свет дао у 20. веку. Зар он није једини Балканац који говори на прослави 600-годишњице Шекспира у Великој Британији, међу неколико највећих умова света? Откуда он тамо? Зар он није први не-англиканац који беседи у цркви Светог Павла у Лондону? Како је стекао ово поверење? Зар он није први који проповеда црнцима у Њујорку, а они, у знак захвалности, када је следећи пут дошао дочекују га са српском химном и заставом? Који други белац је то успео? Зар он пријатељ са чувеним индијским песником Рабиндранатом Тагором, и са католичким бискупом Џорџом Белом, и са више високих америчких политичара? Чиме је то заслужио? Зар он слављен и прослављен као Свети човек од многих других Православних цркава, далеко пре Српске? Шта су то у њему видели други?
Због свега тога владика Николај смета. Када бисмо данас хтели да изађемо у свет са неким великим именом, са неким великим угледом у томе истом свету, са ким бисмо изашли? Имамо ли поред Николе Тесле и владике Николаја другу величину светских размера, а да то не кажемо ми већ други?
Такву личност, која је наш понос пред другим народима, већ читав један век бесомучно нападају одређени београдски кругови. Али историја напада је истовремено и историја одбране Светог Владике од свих ових напада, велика епопеја сведочења истине о српском народу, његовој Цркви и његовим великанима. Оно што је у време турског ропства за опстанак српског идентитета био култ Светог Саве, то је данас култ Светог Николаја Српског. Није Светом Николају потребна одбрана, нити му шта могу наудити они који (не) знају шта раде. Ово је одбрана нашег погледа на свет, нашег система вредности, наше философије живота, коју оличава Свети Владика. Бранећи њега од свих напада, ми заправо бранимо себе и изнова се подсећамо на смисао нашег живота.
Свети Николај Српски је највише нападана личност у српској историји. А лепеза тих напада је невероватна: народни издајник, фашиста, нациста, енглески агент, масон, сарадник окупатора, верски фанатик, философ паланке, брутални Балканац... У нападу на њега сабрали су се немачки нацисти, југословенски комунисти, хрватске усташе и српске новодемократе – „грађани“ Новог доба. Напади не престају, а вероватно ће и расти како се подиже и расте светитељски култ владике Николаја.
Имамо много јунака Српског Завета, али нико није до те мере јасно и гласно изразио српску душу, дао начела и смернице нашег родољубља, одговорио на сва вечито актуелна друштвена питања, као Свети Николај.
Смета владика Николај јер се не да објаснити како је једна „провинцијална појава“, каквим га желе представити паланчани философије, имао један докторат у Србији и два доктората на „њиховом“ Западу (о чему они могу само да сањају), да је једног таквог Србина долазило да слуша на десетине хиљада Британаца или Американаца (о чему они не могу ни да сањају), који је био почасни доктор престижних америчких универзитета, а поводом чије је смрти саучешће српском народу изјавио Амерички конгрес.
Смета владика Николај јер, по сведочењу најумнијих и најугледнијих странаца, спада у ред највећих интелектуалаца које је свет дао у 20. веку. Зар он није једини Балканац који говори на прослави 600-годишњице Шекспира у Великој Британији, међу неколико највећих умова света? Откуда он тамо? Зар он није први не-англиканац који беседи у цркви Светог Павла у Лондону? Како је стекао ово поверење? Зар он није први који проповеда црнцима у Њујорку, а они, у знак захвалности, када је следећи пут дошао дочекују га са српском химном и заставом? Који други белац је то успео? Зар он пријатељ са чувеним индијским песником Рабиндранатом Тагором, и са католичким бискупом Џорџом Белом, и са више високих америчких политичара? Чиме је то заслужио? Зар он слављен и прослављен као Свети човек од многих других Православних цркава, далеко пре Српске? Шта су то у њему видели други?
Због свега тога владика Николај смета. Када бисмо данас хтели да изађемо у свет са неким великим именом, са неким великим угледом у томе истом свету, са ким бисмо изашли? Имамо ли поред Николе Тесле и владике Николаја другу величину светских размера, а да то не кажемо ми већ други?
Такву личност, која је наш понос пред другим народима, већ читав један век бесомучно нападају одређени београдски кругови. Али историја напада је истовремено и историја одбране Светог Владике од свих ових напада, велика епопеја сведочења истине о српском народу, његовој Цркви и његовим великанима. Оно што је у време турског ропства за опстанак српског идентитета био култ Светог Саве, то је данас култ Светог Николаја Српског. Није Светом Николају потребна одбрана, нити му шта могу наудити они који (не) знају шта раде. Ово је одбрана нашег погледа на свет, нашег система вредности, наше философије живота, коју оличава Свети Владика. Бранећи њега од свих напада, ми заправо бранимо себе и изнова се подсећамо на смисао нашег живота.
Poslednja izmena od moderatora:
...nešto o kabali u šake i mantraj.Ne moraš dečku svaku temu da shebeš.
