Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Национал-бољшевизам је најодвратнија идеологија коју је човек измислио, невиђени хибрид у политикологији. Покушавају да саставе неспојиво. Својој совјетофилији додали су православље, а као гесло ставили борбу за европски комунитаризам. Најкраће речено, спаковали су Шпенглера, Стаљина, Еволу, Мораса у свој брлог, а посолили са смедеревским Митом и једним (незваничним) светитељом из Румуније. На то све додали су и тројицу отворених и(ли) латентних хомосексуалаца Мишиму,Лимунова и Риверу. Пишу како је Џугашвили био "словенска душа",а Жуков послат од Бога ратник светог Ђорђа и да је била "Божија промисао" победа "руског" оружја у Берлину, 6. маја 1945.
Комунизам је сам себе уништио, али јако је опасан када се покрије под плаштом национализма и(ли) вере. Управо тако они се служе тактиком иделошких (а рекао бих и билошких) предака из 1941. Први разлог је у чињеници да бољшевици покрећу духовну револуцију, покушавају стварање "новог човека". Историја пак сведочи, да бољшевици на власт могу да дођу само у случају рата, док су у мирном времену на нивоу трагикомичне статистичке грешке, точак НБ револуције је сувише тежак да би га могли покренути, ако би се десничари одупрли, јер нацистичких бољшевика је сасвим мало, а других огроман број. Други разлог је у чињеници, да се код данашње омладине анти-комунистички оријентисане, НБ не сме показати у почетку у правој светлости и са правим својим лицем. Наци-боли зато себе описују као светосавце и десничаре, конкретно огрћу се анти-комунистичким плаштом. Без тога не би било успеха. Негде са пропагирањем свечовека и теодулије, а негде са признавањем партизана за "српску" војску која је била "пуна "поштених не-комуниста"( иако знају да су партизани певали "носим капу са три рога,борим се против Бога" и "Ми смо против Бога и владара, против Цркве и олтара") национал-бољшевици су се неупућеним клинцима у Србији успели приказати као српски десничари.
Комунизам је сам себе уништио, али јако је опасан када се покрије под плаштом национализма и(ли) вере. Управо тако они се служе тактиком иделошких (а рекао бих и билошких) предака из 1941. Први разлог је у чињеници да бољшевици покрећу духовну револуцију, покушавају стварање "новог човека". Историја пак сведочи, да бољшевици на власт могу да дођу само у случају рата, док су у мирном времену на нивоу трагикомичне статистичке грешке, точак НБ револуције је сувише тежак да би га могли покренути, ако би се десничари одупрли, јер нацистичких бољшевика је сасвим мало, а других огроман број. Други разлог је у чињеници, да се код данашње омладине анти-комунистички оријентисане, НБ не сме показати у почетку у правој светлости и са правим својим лицем. Наци-боли зато себе описују као светосавце и десничаре, конкретно огрћу се анти-комунистичким плаштом. Без тога не би било успеха. Негде са пропагирањем свечовека и теодулије, а негде са признавањем партизана за "српску" војску која је била "пуна "поштених не-комуниста"( иако знају да су партизани певали "носим капу са три рога,борим се против Бога" и "Ми смо против Бога и владара, против Цркве и олтара") национал-бољшевици су се неупућеним клинцима у Србији успели приказати као српски десничари.
