strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Norveška je u Srbiju deportovala 53 srpska državljanina, jer im nije odobren azil u ovoj skandinavskoj zemlji. Deportacija Srba, uglavnom porodica sa decom koji su ranije živeli na Kosovu, obavljena je u subotu sa aerodroma Kverneberget u Kristiansundu, čarter letom do Beograda
Policija je 20 kosovskih Srba pronašla u kampu Sundal, troje njih u kampu Tingvol, a preostali su dovedeni iz izbegličkih kampova Ulstein i Meraker. Prema pisanjima norveškog lista Tidens Krav, većina deportovanih je živela u Norveškoj dugo vremena, a Ingrid Virum, načelnica policijske jedinice za imigracije je kazala da je prisilna deportacija izvršena bez drame i da ima razumevanja za mučne scene koje doživljavaju porodice i deca.
Prisilna deportacija je projekat izveden u saradnji policija okruga Sunmor, Nordmor, južnog i severnog Trondelaga. Kako je objasnio Magne Lovo, vođa ove policijske akcije, ovaj poduhvat je pažljivo planiran već duže vreme i smatra se najvećim u ovoj kategoriji u Norveškoj.
Đula Saiti i njena kćerka Selvija Ernst, kosovske Romkinje koje 20 godina ilegalno borave u Nemačkoj, takođe ovih dana preživljavaju dramu. Saiti i Ernst su još u aprilu utočište potražile u parohijskoj crkvi u Rotenbergu, čime su izbegle prvi pokušaj nasilnog prebacivanja u Srbiju. Tamo su pod zaštitom sveštenika i lokalnih boraca za ljudska prava.
Vlasti okruga Rotenberg suspendovale su odluku o deportaciji, ali je nisu ukinule, pa bi do nasilnog prebacivanja moglo da dođe već tokom jula, što je ovih dana uzburkalo duhove u Donjoj Saksoniji. Na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak, prisustvovala je i poslanica parlamenta ove nemačke pokrajine Elke Tvestven, inače predstavnica "Zelenih“, i zatraženo je da se majci i kćerki omogući ostanak u Nemačkoj. Uplitanje poslanice "Zelenih“ moglo bi da se reflektuje i na političke prilike, jer deportacija preti da ugrozi koalicionu vlast u okrugu Rotenberg. Đula i Selvija, inače obe hronične bolesnice, imaju srpske pasoše, a po sporazumu o readmisiji, one bi trebalo da se vrate u Srbiju. Porodičnu dramu usložnjava i činjenica da bi se sa njima vratio i Selvijin sin Mirza Hadža, iako ispunjava formalne uslove za ostanak u Nemačkoj gde ima regularan posao. Hadža kaže da ne želi majku i baku da pošalje u sredinu gde nikoga ne poznaju i gde ne bi imale nikakvih uslova da prežive.
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/38943-Srbiju-samo-silom.html
Policija je 20 kosovskih Srba pronašla u kampu Sundal, troje njih u kampu Tingvol, a preostali su dovedeni iz izbegličkih kampova Ulstein i Meraker. Prema pisanjima norveškog lista Tidens Krav, većina deportovanih je živela u Norveškoj dugo vremena, a Ingrid Virum, načelnica policijske jedinice za imigracije je kazala da je prisilna deportacija izvršena bez drame i da ima razumevanja za mučne scene koje doživljavaju porodice i deca.
Prisilna deportacija je projekat izveden u saradnji policija okruga Sunmor, Nordmor, južnog i severnog Trondelaga. Kako je objasnio Magne Lovo, vođa ove policijske akcije, ovaj poduhvat je pažljivo planiran već duže vreme i smatra se najvećim u ovoj kategoriji u Norveškoj.
Đula Saiti i njena kćerka Selvija Ernst, kosovske Romkinje koje 20 godina ilegalno borave u Nemačkoj, takođe ovih dana preživljavaju dramu. Saiti i Ernst su još u aprilu utočište potražile u parohijskoj crkvi u Rotenbergu, čime su izbegle prvi pokušaj nasilnog prebacivanja u Srbiju. Tamo su pod zaštitom sveštenika i lokalnih boraca za ljudska prava.
Vlasti okruga Rotenberg suspendovale su odluku o deportaciji, ali je nisu ukinule, pa bi do nasilnog prebacivanja moglo da dođe već tokom jula, što je ovih dana uzburkalo duhove u Donjoj Saksoniji. Na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak, prisustvovala je i poslanica parlamenta ove nemačke pokrajine Elke Tvestven, inače predstavnica "Zelenih“, i zatraženo je da se majci i kćerki omogući ostanak u Nemačkoj. Uplitanje poslanice "Zelenih“ moglo bi da se reflektuje i na političke prilike, jer deportacija preti da ugrozi koalicionu vlast u okrugu Rotenberg. Đula i Selvija, inače obe hronične bolesnice, imaju srpske pasoše, a po sporazumu o readmisiji, one bi trebalo da se vrate u Srbiju. Porodičnu dramu usložnjava i činjenica da bi se sa njima vratio i Selvijin sin Mirza Hadža, iako ispunjava formalne uslove za ostanak u Nemačkoj gde ima regularan posao. Hadža kaže da ne želi majku i baku da pošalje u sredinu gde nikoga ne poznaju i gde ne bi imale nikakvih uslova da prežive.
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/38943-Srbiju-samo-silom.html
