Da krenemo od etimologije reci ,,liberalizam". O osnovi je ,,liber" -sloboda i u osnovi svih liberalnih skola je sloboda. Medjutim , napravio bih odmah na pocetku price distinkciju izmedju razlicitih liberalnih skola. Dakle, ulazimo vec na pocetku u problem, jer reci ,,liberalizam" i smandrljati sve liberalne skole pod taj liberalni kisobran, a ne objasniti svaku ponaosob, bi bilo pogresno. Glavne tacke oko koje se svi liberali neosporno slazu su neotudjiva prava na privatnu svojinu, slobodu, zivot i jednakost prilika. . U sustini, sve liberalne skole se slazu oko toga, s razlikom sto razlicito shvataju ove kategorije. U ekonomskom smislu, centralna tema oko koje se liberalizam krece je slobodna trziste, koje funkcionise na laissez faire principima. Uz liberalizam, gledajuci njegovu istorijsku genezu, obavezno ide i kapitalizam, i moje misljenje je da bi se istorija liberalizma mogla posmatrati kao istorija kapitalizma.
- Napravicu kratku istoprijsku retrospektivu liberalizma. Kao otac liberalizma uzima se Dzon Lok, mada neki autori poput neoliberala F.F. Hajeka kazu da je otac liberalizma Dejvid Hjum, skotski prosvetitelj. Bilo kako bilo, Lok prvi definise neotudjiva prava na zivot, slobodu i privatnu svojinu, i tako udara temelje liberalizmu. 1776. Adam Smit izdaje ,,Bogatsvo naroda" i uvodi u ekonomsku nauku termin ,,nevidljiva ruka" trzista. Sa tog ektremno individualistickog stanovista, misli se da se pojedinac nikad ne zalaze za opsti interes, vec iskljucivo za sopstveni, dakle, on je sebican, ali racionalan, medjutim, jako bitna stvar: Zalazuci se za sopstveni, on se nenameravano zalaze za opsti interes! To je kljucna misao ekonomskog vida liberalizma. Trziste uredjuje ,,nevidljiva ruka" koja uspesno alocira resurse i u tom smislu, nikakva drzavna intervencija ne dolazi u obzir. Takvo stanoviste , koje se naslanja na ucenja Loka i Smita se naziva klasican liberalizam i preovladjuje do polovine 19. veka.
- Dzon Stjuart Mil je jedan od prvih koji vrsi reviziju ucenja klasicnog liberalizma, okrecuci se polako ka nekim socijalnim idejama, kao sto su, delimicno drzavno uplitanje,drzavno obrazovanje, pomoc siromasnima i nesposobnima. Recimo da od Dzona Stjuarta Mila pocinje okretanje liberalizma ka socijalizmu, i tu se desava cepanje na dve struje medju liberalima: na prvu, ortodoksnu, klasicnu, vernu lese fer nacelima, apsolutno slobodnom trzistu i slobodi, i drugu socijalnu, koja je meksa. Nemam sad vremena za dalje pisanje o liberalizmu, ali ako nekog nesto interesuje, neka se javi privatnom porukom, pa mozemo da raspravljamo, u slucaju da se ne slaze sa mnom.
O konzervativizmu ne bih pisao, nemam neko uze strucno znanje. Toliko
, medjutim cisti oblici pomenuta dva modela su retki u praksi i dovedeni do apsoluta sto svakako nije dobro...
