SREĆNA NOVA GODINA !
Početnik
- Poruka
- 48
Рајо Војиновић је уредник црквеног радио Светигора са Цетиња. Јасно је да га овоме свему учи Амфилохије, који га храни, па од њега и захтева да шири мржњу према Црногорцима, свом снагом!
Ако је Рајо у праву зашто се из Београда не протерају Црногорци лекари, инжењери, научници, политичари, уметници, спортисти.... ?
Црногорска брозоносталгија
недеља, 04 јул 2010 11:43
Пише: РАЈО ВОЈИНОВИЋ
Потпуно је погрешно увјерење да је црногорска југоносталгија жал за Југославијом. Није то никаква југоносталгија, него је – брозоносталгија. Да то није тачно, овдашњи „југоносталгичари” би по природи ствари славили творца и истинског браниоца Југославије краља Александра Карађорђевића, а не њеног гробара Јосипа Броза Тита. Југославију је, предвођен краљем Александром, створио српски народ, а Броз ју је уништио. Tо је извео тако што је изазвао крваво братоубијање међу онима који су је створили – Србима, што је у њој створио нове нације, одокативно им одредио будуће међудржавне границе и најзад јој уставом из 1974. године ископао гроб у који је сахрањена.
Чак ни данас, тридесет година након његове смрти, нико не зна ко је заправо био Јосип Броз. Зна се само да је његов потрчко Раиф Диздаревић записао да је „највећи син народа и народности” чувао копију умрлице Јосипа Броза из 1915, која је након његове смрти нађена у једном црном коферу. „У својој радној соби у Белој вили”, пише Диздаревић, „у једном малом сефу Тито је чувао неке документе. Међу њима се налазила и копија Брозове умрлице. Издало ју је аустроугарско министарство војске 1915. и уз њу се налазио списак војника који су погинули, или нестали – укључујући и Броза”. И још се зна да је Брозов лични љекар Александар Матуновић у једном интервјуу након Титове смрти казао да је „човјек који се називао Ј. Б. Тито ... био рођен у некој аристократској породици; имао је и навике и стил живота који су томе одговарали: играо је билијар, шах, карте, јахао је коње, мачевао је, бавио се гимнастиком, играо тенис и говорио неколико језика. Таквог бравара није на свијету било.” И да му је „љубичица бијела” пред саму смрт рекао: „Докторе, ако мислите да ме знате и знате ко је Тито, тешко се варате. Знам да сте од почетка жељели да сазнате све о мени. Свјестан сам тога да знате више од осталих. Али, нити знате ко је Тито, нити ћете то икада сазнати. Нико није упознао Тита, нити ће га икада упознати. Ја сам Фауст.... ето, сада знате ко сам. Не онај Гетеов Фауст – него Фауст свих Фауста!”
Прво Рајо ставља Броз у ранг богова или сатане, свеједно, приказује да је имао невиђену моћ. Затим развија нацистичку теорију о неспособности Црногораца.
Погледајте, међутим, црногорске националне идеологе: сваки би, само кад би му то могло бити, без размишљања васкрснуо „машинбравара”. Зашто? Зато, брате, што их је најео за туђе паре, за оне из разних „фондова за неразвијена подручја”. Тачније: с грбаче пореских обвезника из Србије. И зато што их је учинио политичарима, академицима, научницима, писцима... Па ево чак и државницима! Учинио их је свиме што у слободном демократском друштву од таквог материјала не би било могуће направити.
Значи Црногорци су неспособни да буду научници, политичари, уметници, љекари, инжењери, државници... Немају генетског материјала!
Ослободио их је друштвеног миљеа у којем се њихова менталитетска свијест осјећала окованом, попут проклетог цара Дукљана под Везировим мостом у Подгорици. Вратио им је државност по њиховој мјери. Не, дакле, Мило њима, него – Тито и Милу и њима.
Замислите само судију, адвоката, професора гимназије или, примјера ради, финанса у доба Краљевине Југославије међу подловћенским „племством” које пљачку оваца издиже на највиши морални пиједестал, а покољ стараца, жена и дјеце у колијевци правда државотворним разлозима! Замислите њихову дубоку постплеменску идентитетску мржњу према институцијама и репрезентима грађанског друштва, које је у доба краља Александра на овом тлу било тек у заметку! Таквима је Броз био исто што и Месија Јеврејима. На тим и таквим њиховим идентитетским темељима, он им је не само обновио државу него им је створио и нацију. Макар и „нацију с грешком”, али – нацију!
Па развија нову теорију
И кад би, не дај Боже, „машинбравар” некако устао из гроба, сасвим сигурно би нам опет приредили Зидани Мост на коме би та „грешка” била коначно „исправљена”. Стога би се могло рећи да су Брозова „пасја гробља” више црногорски него што су комунистички изум.
Малоприје, у овом истом тексту Броз је био Фауст, али, сад он није наредио стрељање усташа и четника, већ Црногорци. Црногорци су одговорни за стрељање четника и усташа, а не Броз!
Хоћете доказе? Ево једног: похара Куча у крвавој режији Зека манитога. И још једног: затирање бјелопавлићког братства Кадића у крвавој режији војводе Мирка Петровића. Је ли довољно? Треба ли се, онда, уопште чудити крволочној психологији подловћенских убица са Зиданог Моста?
Уосталом, они то много и не крију. Требало је само слушати њихове оде Јосипу Брозу изговорене 4. маја, на тридесетогодишњицу његовог одласка пред Небески трибунал за ратне злочине. На Цетињу су се, вјеровали или не, тога дана у 15.05 огласиле и сирене! Зато је, српским очима гледано, много добро што је Јосип Броз мртав човјек и што неће бити носилац њихове листе на предстојећим изборима. Без обзира на то што су у свим до сад познатим облицима црногорске државности овдашње изборне кутије биле и остале – ћораве.
http://www.srpskenovinecg.com/broj009/6343-crnogorska-brozonostalgija
Ако је Рајо у праву зашто се из Београда не протерају Црногорци лекари, инжењери, научници, политичари, уметници, спортисти.... ?
Црногорска брозоносталгија
недеља, 04 јул 2010 11:43
Пише: РАЈО ВОЈИНОВИЋ
Потпуно је погрешно увјерење да је црногорска југоносталгија жал за Југославијом. Није то никаква југоносталгија, него је – брозоносталгија. Да то није тачно, овдашњи „југоносталгичари” би по природи ствари славили творца и истинског браниоца Југославије краља Александра Карађорђевића, а не њеног гробара Јосипа Броза Тита. Југославију је, предвођен краљем Александром, створио српски народ, а Броз ју је уништио. Tо је извео тако што је изазвао крваво братоубијање међу онима који су је створили – Србима, што је у њој створио нове нације, одокативно им одредио будуће међудржавне границе и најзад јој уставом из 1974. године ископао гроб у који је сахрањена.
Чак ни данас, тридесет година након његове смрти, нико не зна ко је заправо био Јосип Броз. Зна се само да је његов потрчко Раиф Диздаревић записао да је „највећи син народа и народности” чувао копију умрлице Јосипа Броза из 1915, која је након његове смрти нађена у једном црном коферу. „У својој радној соби у Белој вили”, пише Диздаревић, „у једном малом сефу Тито је чувао неке документе. Међу њима се налазила и копија Брозове умрлице. Издало ју је аустроугарско министарство војске 1915. и уз њу се налазио списак војника који су погинули, или нестали – укључујући и Броза”. И још се зна да је Брозов лични љекар Александар Матуновић у једном интервјуу након Титове смрти казао да је „човјек који се називао Ј. Б. Тито ... био рођен у некој аристократској породици; имао је и навике и стил живота који су томе одговарали: играо је билијар, шах, карте, јахао је коње, мачевао је, бавио се гимнастиком, играо тенис и говорио неколико језика. Таквог бравара није на свијету било.” И да му је „љубичица бијела” пред саму смрт рекао: „Докторе, ако мислите да ме знате и знате ко је Тито, тешко се варате. Знам да сте од почетка жељели да сазнате све о мени. Свјестан сам тога да знате више од осталих. Али, нити знате ко је Тито, нити ћете то икада сазнати. Нико није упознао Тита, нити ће га икада упознати. Ја сам Фауст.... ето, сада знате ко сам. Не онај Гетеов Фауст – него Фауст свих Фауста!”
Прво Рајо ставља Броз у ранг богова или сатане, свеједно, приказује да је имао невиђену моћ. Затим развија нацистичку теорију о неспособности Црногораца.
Погледајте, међутим, црногорске националне идеологе: сваки би, само кад би му то могло бити, без размишљања васкрснуо „машинбравара”. Зашто? Зато, брате, што их је најео за туђе паре, за оне из разних „фондова за неразвијена подручја”. Тачније: с грбаче пореских обвезника из Србије. И зато што их је учинио политичарима, академицима, научницима, писцима... Па ево чак и државницима! Учинио их је свиме што у слободном демократском друштву од таквог материјала не би било могуће направити.
Значи Црногорци су неспособни да буду научници, политичари, уметници, љекари, инжењери, државници... Немају генетског материјала!
Ослободио их је друштвеног миљеа у којем се њихова менталитетска свијест осјећала окованом, попут проклетог цара Дукљана под Везировим мостом у Подгорици. Вратио им је државност по њиховој мјери. Не, дакле, Мило њима, него – Тито и Милу и њима.
Замислите само судију, адвоката, професора гимназије или, примјера ради, финанса у доба Краљевине Југославије међу подловћенским „племством” које пљачку оваца издиже на највиши морални пиједестал, а покољ стараца, жена и дјеце у колијевци правда државотворним разлозима! Замислите њихову дубоку постплеменску идентитетску мржњу према институцијама и репрезентима грађанског друштва, које је у доба краља Александра на овом тлу било тек у заметку! Таквима је Броз био исто што и Месија Јеврејима. На тим и таквим њиховим идентитетским темељима, он им је не само обновио државу него им је створио и нацију. Макар и „нацију с грешком”, али – нацију!
Па развија нову теорију
И кад би, не дај Боже, „машинбравар” некако устао из гроба, сасвим сигурно би нам опет приредили Зидани Мост на коме би та „грешка” била коначно „исправљена”. Стога би се могло рећи да су Брозова „пасја гробља” више црногорски него што су комунистички изум.
Малоприје, у овом истом тексту Броз је био Фауст, али, сад он није наредио стрељање усташа и четника, већ Црногорци. Црногорци су одговорни за стрељање четника и усташа, а не Броз!
Хоћете доказе? Ево једног: похара Куча у крвавој режији Зека манитога. И још једног: затирање бјелопавлићког братства Кадића у крвавој режији војводе Мирка Петровића. Је ли довољно? Треба ли се, онда, уопште чудити крволочној психологији подловћенских убица са Зиданог Моста?
Уосталом, они то много и не крију. Требало је само слушати њихове оде Јосипу Брозу изговорене 4. маја, на тридесетогодишњицу његовог одласка пред Небески трибунал за ратне злочине. На Цетињу су се, вјеровали или не, тога дана у 15.05 огласиле и сирене! Зато је, српским очима гледано, много добро што је Јосип Броз мртав човјек и што неће бити носилац њихове листе на предстојећим изборима. Без обзира на то што су у свим до сад познатим облицима црногорске државности овдашње изборне кутије биле и остале – ћораве.
http://www.srpskenovinecg.com/broj009/6343-crnogorska-brozonostalgija
Poslednja izmena od moderatora:
