gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Beograd -- Stručnjaci upozoravaju da je se podmićivanje u privredi teško iskoreniti, prevashodno zbog uloge koju u lancu korupcije imaju nosioci najviše vlasti.
Poslednji skandal oko Instituta za onkologiju i uzimanja mita od farmaceutskih kompanija na najočigledniji način pokazuje koliko je korupcija ukorenjena u našem društvu.
To pokazuje i koliko su inostrane kompanije spremne da podmićivanjem, bez poštovanja bilo kakvih etičkih normi, šire poslovanje u Srbiji.
U akciji nazvanoj Kraba država je do sada pohapsila čitav niz doktora i rukovodilaca farmaceutskih kompanija, a u centru afere našla se firma Astra Zeneka, čije je dvoje menadžera uhapšeno pod sumnjom da su povezani sa aferom podmićivanja lekara.
Problematične industrije
Sektori poznati po aferama sa podmićivanjem uglavnom su oni gde se obrću i najveće sume. Pored farmacije, prva na listi „osumnjičenih“ je namenska industrija odnosno kompanije koje proizvode i prodaju oružje. Sledi duvanska industrija, između ostalog i zato što je na velikom udaru zakona o zabrani pušenja i brojnih kampanja. Zbog velikih potreba za energentima, sklone podmićivanju su i kompanije koje se bave proizvodnjom nafte i struje. Zbog problema koji bi mogli da imaju ukoliko u njihovim redovima izbije afera, multinacionalne kompanije uvele su stroge sisteme unutrašnje kontrole. Ljudi iz centrale putuju širom sveta i proveravaju svaku paru koju potroše predstavnici kompanije u drugim zemljama. Međutim, lokalni menadžeri razvili su sisteme izbegavanja kontrola.
Ta kompanija je juče saopštila da poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi. „Astra Zeneka posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova“, navodi se u saopštenju.
Međutim, stručnjaci ukazuju na to da strane kompanije, uprkos načelnom zalaganju za poštovanje korporativne etike, zapravo brinu samo o tome na koji način da povećaju profit, bez obzira da li će to postići tržišnim ili nelegalnim sredstvima, između ostalog i zbog toga što u Srbiji nema dovoljno jake antikorupcijske kontrole.
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da se jedan broj stranih kompanija vodi time da se u Srbiji „tako radi“ zbog čega i one pribegavaju davanju mita, ali da ima i onih koje poštuju pravila.
"Velike strane kompanije imaju fondove, koje ne izlažu publicitetu, i koji služe za podmićivanje službenika u banana republikama, kao što je Srbija. Međutim, u nekim razvijenim zemljama, poput SAD ili Velike Britanije postoje zakoni koji uz stroge kazne zabranjuju takvo ponašanje njihovih kompanija, bez obzira na to da li se podmićuje službenik u tim državama ili u Srbiji. Neke kompanije poštuju ta pravila, dok druge ipak rizikuju. Tako se većina vodi načelom da se plati gde se mora", tvrdi Prokopijević.
Prema njegovim rečima, Srbija je „zemlja kriminala i korupcije“ u kojoj se vlast ne bori ozbiljno ni protiv kriminala, dok korupciju istražuje samo tamo gde je ona daleko od vlasti. Elementarni uslov za suzbijanje ovakvog ponašanja, kako kaže Prokopijević, čini politička spremnost da se sa korupcijom obračuna u samom vrhu vlasti, a ne na nižim nivoima.
"Službenici u državnoj upravi nisu ništa manje pohlepni od onih u privatnom sektoru. Samo, dok zaposlenima u kompanijama ostaje mogućnost da se za novac izbore poslujući na tržištu, u državnoj upravi jedini način da se namiri pohlepa je da se uzme mito. Kod nas nema sektora bez korupcije i zapravo se čitav javni život odvija u svetlu toga", kaže Prokopijević.
On kaže da zato smatra da je "korupcija u Srbiji duboko ukorenjena i da neće biti moguće da se to reši u kratkom roku. Biće potrebno bar 15 do 20 godina istrajne borbe protiv korupcije u vrhu vlasti, kao i nezavisno sudstvo i istražni organi, kako bi se to dogodilo. Dokle god su sudstvo i tužilaštvo pod kontrolom vlasti, to će biti samo komedija".
Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj kaže da je u logici kapitala korupcija normalna pojava i da je kompanije neće izbegavati ako nema nekog ko će im to zabraniti i ko će kontrolisati njihove klijente.
"Zašto svetske kompanije beže u poludivlje banana države kakva je još uvek Srbija? Zato što je najlakše loviti u mutnom. Da sam ja kapitalista verovatno bih radio isto. Ako mi to niko ne zabranjuje, zašto da ne. Nažalost, moralne kočnice se tu najređe aktiviraju. Ali, korupcija nije svojstvena samo stranim kompanijama, ni samo farmaceutskim. U tom sektoru se najbolje zarađuje jer je najveći profit na nečijem bolu, ali je i konkurencija strahovita, zbog čega su kompanije spremne da rade sve što treba", tvrdi Gredelj.
Ni on nije optimista po pitanju smanjenja korupcije, potkrepljujući to primerom nemačkog VAC-a oko čijeg poslovanja je izbila velika afera, što pokazuje da je nepoštovanje etike prisutno i u ostalim privrednim sektorima.
"Tu je ključ u čuvenoj sintagmi 'politička volja'. Glavno pitanje je da li sam ja kao nosilac vlasti priključen na krvotok pranja novca ili nisam. Sigurno je da nisu svi političari uključeni u korupciju, ali je moguće da su neki ključni igrači i te kako priključeni na taj krvotok", napominje Gredelj.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=03&nav_id=442945&fs=1
И онда нека се неки паћеници питају што у Србији гину политичари.Зато што воле банане.
Poslednji skandal oko Instituta za onkologiju i uzimanja mita od farmaceutskih kompanija na najočigledniji način pokazuje koliko je korupcija ukorenjena u našem društvu.
To pokazuje i koliko su inostrane kompanije spremne da podmićivanjem, bez poštovanja bilo kakvih etičkih normi, šire poslovanje u Srbiji.
U akciji nazvanoj Kraba država je do sada pohapsila čitav niz doktora i rukovodilaca farmaceutskih kompanija, a u centru afere našla se firma Astra Zeneka, čije je dvoje menadžera uhapšeno pod sumnjom da su povezani sa aferom podmićivanja lekara.
Problematične industrije
Sektori poznati po aferama sa podmićivanjem uglavnom su oni gde se obrću i najveće sume. Pored farmacije, prva na listi „osumnjičenih“ je namenska industrija odnosno kompanije koje proizvode i prodaju oružje. Sledi duvanska industrija, između ostalog i zato što je na velikom udaru zakona o zabrani pušenja i brojnih kampanja. Zbog velikih potreba za energentima, sklone podmićivanju su i kompanije koje se bave proizvodnjom nafte i struje. Zbog problema koji bi mogli da imaju ukoliko u njihovim redovima izbije afera, multinacionalne kompanije uvele su stroge sisteme unutrašnje kontrole. Ljudi iz centrale putuju širom sveta i proveravaju svaku paru koju potroše predstavnici kompanije u drugim zemljama. Međutim, lokalni menadžeri razvili su sisteme izbegavanja kontrola.
Ta kompanija je juče saopštila da poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi. „Astra Zeneka posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova“, navodi se u saopštenju.
Međutim, stručnjaci ukazuju na to da strane kompanije, uprkos načelnom zalaganju za poštovanje korporativne etike, zapravo brinu samo o tome na koji način da povećaju profit, bez obzira da li će to postići tržišnim ili nelegalnim sredstvima, između ostalog i zbog toga što u Srbiji nema dovoljno jake antikorupcijske kontrole.
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da se jedan broj stranih kompanija vodi time da se u Srbiji „tako radi“ zbog čega i one pribegavaju davanju mita, ali da ima i onih koje poštuju pravila.
"Velike strane kompanije imaju fondove, koje ne izlažu publicitetu, i koji služe za podmićivanje službenika u banana republikama, kao što je Srbija. Međutim, u nekim razvijenim zemljama, poput SAD ili Velike Britanije postoje zakoni koji uz stroge kazne zabranjuju takvo ponašanje njihovih kompanija, bez obzira na to da li se podmićuje službenik u tim državama ili u Srbiji. Neke kompanije poštuju ta pravila, dok druge ipak rizikuju. Tako se većina vodi načelom da se plati gde se mora", tvrdi Prokopijević.
Prema njegovim rečima, Srbija je „zemlja kriminala i korupcije“ u kojoj se vlast ne bori ozbiljno ni protiv kriminala, dok korupciju istražuje samo tamo gde je ona daleko od vlasti. Elementarni uslov za suzbijanje ovakvog ponašanja, kako kaže Prokopijević, čini politička spremnost da se sa korupcijom obračuna u samom vrhu vlasti, a ne na nižim nivoima.
"Službenici u državnoj upravi nisu ništa manje pohlepni od onih u privatnom sektoru. Samo, dok zaposlenima u kompanijama ostaje mogućnost da se za novac izbore poslujući na tržištu, u državnoj upravi jedini način da se namiri pohlepa je da se uzme mito. Kod nas nema sektora bez korupcije i zapravo se čitav javni život odvija u svetlu toga", kaže Prokopijević.
On kaže da zato smatra da je "korupcija u Srbiji duboko ukorenjena i da neće biti moguće da se to reši u kratkom roku. Biće potrebno bar 15 do 20 godina istrajne borbe protiv korupcije u vrhu vlasti, kao i nezavisno sudstvo i istražni organi, kako bi se to dogodilo. Dokle god su sudstvo i tužilaštvo pod kontrolom vlasti, to će biti samo komedija".
Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj kaže da je u logici kapitala korupcija normalna pojava i da je kompanije neće izbegavati ako nema nekog ko će im to zabraniti i ko će kontrolisati njihove klijente.
"Zašto svetske kompanije beže u poludivlje banana države kakva je još uvek Srbija? Zato što je najlakše loviti u mutnom. Da sam ja kapitalista verovatno bih radio isto. Ako mi to niko ne zabranjuje, zašto da ne. Nažalost, moralne kočnice se tu najređe aktiviraju. Ali, korupcija nije svojstvena samo stranim kompanijama, ni samo farmaceutskim. U tom sektoru se najbolje zarađuje jer je najveći profit na nečijem bolu, ali je i konkurencija strahovita, zbog čega su kompanije spremne da rade sve što treba", tvrdi Gredelj.
Ni on nije optimista po pitanju smanjenja korupcije, potkrepljujući to primerom nemačkog VAC-a oko čijeg poslovanja je izbila velika afera, što pokazuje da je nepoštovanje etike prisutno i u ostalim privrednim sektorima.
"Tu je ključ u čuvenoj sintagmi 'politička volja'. Glavno pitanje je da li sam ja kao nosilac vlasti priključen na krvotok pranja novca ili nisam. Sigurno je da nisu svi političari uključeni u korupciju, ali je moguće da su neki ključni igrači i te kako priključeni na taj krvotok", napominje Gredelj.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=03&nav_id=442945&fs=1
И онда нека се неки паћеници питају што у Србији гину политичари.Зато што воле банане.
