Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
10 разлога за спречавање рехабилитације пуковника Драгољуба Михаиловића
Пише: Словесни (разумни) филозоф
Пуковник Драгољуб Михаиловић, совјетски агент, ционистички плаћеник, који је зарад Англо-америчких интереса гурнуо народ у катастрофу 1941. не заслужује рехабилитацију.
1. Рехабилитација Драгољуба Михаиловића, појачала би већ сада јаку и хистеричну про-НАТО, про-западну и про-демократску пропаганду у нашој земљи. Пропагатори демократије у нашем народу измислили лаж да је прави дух српског народа од вајкада био демократски. Идеје демократије су нашем народу дошле са запада, а увозили су их и данас их још увек ревносно увозе и шире: масони и политичке странке. Демократија не само да уклања националну елиту већ је и замењује најлошијим појединцима из народа. Демократија разбија јединство српског народа, тако што га дели и подрива мржњу између подељених страна
2. Пуковник Михаиловић је био један од главних криваца за грађански рат. “Равногорство” је морало хтело не хтело, самим својим постојањем да буде квасац грађанског рата. Јер су те хиљаде наоружаних нерадника морали од нечега да живе, морали су на окупу неким запаљивим идејама да се држе и морали с врмена на време да се “запосле”. Сисали су равногорци Енглеску док Енглеска није увидела да су равногорци не само језиком, већ и трбухом за демократију, то јест за демократски, ленштински живот, па га је, грубо како само Енглеска уме – шутнула. Енглеска је хтела једног ваљаног и предузимљивог плаћеника, а не плаћеника – паразита. Онда је равногорски покрет пустио своје сисаљке у посније месо: задовољио са талијанским лирама и месечним оброцима за свакога равногорца. Кад се и то солило измакло, почео је да се паразитски врпољи и умиљава око окупатора у Србији.
3. Пуковник Михаиловић је 1941. тешко скривио српском народу због десетине хиљада мртвих, због многих милијарди имовинске штете, због анархије и пустоши. Неодговорни вођа "устаника" са Равне Горе својом безумном акцијом је изазвао репресалије и одмазде суровог национал-социјалистичког окупатора. Неозбиљни командант самозване "Југословенске војске у отаџбини" умислио је, да је са неколико хиљада нерадника и пијаница, могао да нашкоди тако озбиљном нацистичком окупатору. Са Нацистима се није дало играти, за једну немачку главу узимало се сто српских. Ниједан народ у Европи није процентуално толико страдао као српски. Ђенерал Недић је, потрешен и забринут због свега онога што се дешава у Србији, упутио 2. новембра 1941. године поруку и опомену „онима у шуми“ покушавајући да бар неке од њих уразуми. Равногорци су међутим наставили са терором. Занети Англо-америчким илузијама и пропагандом "наших великих демократских савезника" они су, безобзирно газећи преко хиљада жртава недужних људи и преко згаришта српских села и градова, упорно ишли својим плаћеничким путем. Ниједна длака са главе српског народа не би фалила да није равногорских авантуриста.
4. Пуковник Михаиловић је својим одбијањем Недићевог плана да пренесе своју целокупну акцију у НДХ, само допринео јачању партизанског покрета. Србин у НДХ који је бежао испред усташке каме није много марио за политику, партизани су то мајсторски искористили.
5. Пуковник Михаиловић је издао православну веру, сарадњом са анти-хришћанским партизанима. Заједничка акција комуниста и „Дражиних људи” почела је код Крупња, Лознице и Богатића, да пређе одатле на целу земљу. Комунисти су добили могућност да под заштитом уговора са Михаиловићем могу несметано агитовати за себе, све више ширећи анархију и безбоштво, све више захуктавајући замајну снагу револуције.
6. Пуковник Михаиловић је не само одбијао сарадњу са српским националистима, који су били предвођени у првом реду ђенералом Недићем, затим пуковником Масаловићем, па и пуковником Љотићем и војводом Пећанцем, већ је против истих водио огорчене борбе.
7. Људи пуковника Михаиловића су водили борбу против анти-комунистичких белих царистичких Руса припадника Руског Заштитног Корпуса, док су поједини команданти као на пример, Кесеровић и Пилетић одржавали контакте и сарађивали са анти-хришћанском, црвено-армејском окупаторском војском.
8.Људи пуковника Михаиловића починили су бројне злочине током рата, не само над цивилима већ и над свештенством и монаштвом СПЦ.
9. Пуковник Михаиловић је одговоран за катастрофу цивила и четника из Црне Горе 1945. што је и он сам признао:
"Лијевче поље постало је најтрагичније српско стратиште, чему сам и ја донекле допринео, задржавајући поред себе мајора Павла и његову војску, слепо верујући у скоро искрцавање Савезника на обале Јадрана." -Михаиловић
10. Слово "З". Пуковник Михаиловић је слепо слушао наредбе пучистичке владе у Лондону и наређивао црним тројкама атентате на сељаке, грађане и националне борце. Пуковник Михаиловић се није сетио да пита зашто на листама за слово "З" нису стављани Немци, Мађари или усташе, већ искључиво Срби-сарадници ђенерала Недића.
Напомена-јасно раздвајамо четништво као војни одбрамбени покрет српског народа од равногорског политичког дела. Часним четницима који су се борили у НДХ, као на пример Јездимиру Дангићу заиста треба подићи споменик.
Пише: Словесни (разумни) филозоф
Пуковник Драгољуб Михаиловић, совјетски агент, ционистички плаћеник, који је зарад Англо-америчких интереса гурнуо народ у катастрофу 1941. не заслужује рехабилитацију.
1. Рехабилитација Драгољуба Михаиловића, појачала би већ сада јаку и хистеричну про-НАТО, про-западну и про-демократску пропаганду у нашој земљи. Пропагатори демократије у нашем народу измислили лаж да је прави дух српског народа од вајкада био демократски. Идеје демократије су нашем народу дошле са запада, а увозили су их и данас их још увек ревносно увозе и шире: масони и политичке странке. Демократија не само да уклања националну елиту већ је и замењује најлошијим појединцима из народа. Демократија разбија јединство српског народа, тако што га дели и подрива мржњу између подељених страна
2. Пуковник Михаиловић је био један од главних криваца за грађански рат. “Равногорство” је морало хтело не хтело, самим својим постојањем да буде квасац грађанског рата. Јер су те хиљаде наоружаних нерадника морали од нечега да живе, морали су на окупу неким запаљивим идејама да се држе и морали с врмена на време да се “запосле”. Сисали су равногорци Енглеску док Енглеска није увидела да су равногорци не само језиком, већ и трбухом за демократију, то јест за демократски, ленштински живот, па га је, грубо како само Енглеска уме – шутнула. Енглеска је хтела једног ваљаног и предузимљивог плаћеника, а не плаћеника – паразита. Онда је равногорски покрет пустио своје сисаљке у посније месо: задовољио са талијанским лирама и месечним оброцима за свакога равногорца. Кад се и то солило измакло, почео је да се паразитски врпољи и умиљава око окупатора у Србији.
3. Пуковник Михаиловић је 1941. тешко скривио српском народу због десетине хиљада мртвих, због многих милијарди имовинске штете, због анархије и пустоши. Неодговорни вођа "устаника" са Равне Горе својом безумном акцијом је изазвао репресалије и одмазде суровог национал-социјалистичког окупатора. Неозбиљни командант самозване "Југословенске војске у отаџбини" умислио је, да је са неколико хиљада нерадника и пијаница, могао да нашкоди тако озбиљном нацистичком окупатору. Са Нацистима се није дало играти, за једну немачку главу узимало се сто српских. Ниједан народ у Европи није процентуално толико страдао као српски. Ђенерал Недић је, потрешен и забринут због свега онога што се дешава у Србији, упутио 2. новембра 1941. године поруку и опомену „онима у шуми“ покушавајући да бар неке од њих уразуми. Равногорци су међутим наставили са терором. Занети Англо-америчким илузијама и пропагандом "наших великих демократских савезника" они су, безобзирно газећи преко хиљада жртава недужних људи и преко згаришта српских села и градова, упорно ишли својим плаћеничким путем. Ниједна длака са главе српског народа не би фалила да није равногорских авантуриста.
4. Пуковник Михаиловић је својим одбијањем Недићевог плана да пренесе своју целокупну акцију у НДХ, само допринео јачању партизанског покрета. Србин у НДХ који је бежао испред усташке каме није много марио за политику, партизани су то мајсторски искористили.
5. Пуковник Михаиловић је издао православну веру, сарадњом са анти-хришћанским партизанима. Заједничка акција комуниста и „Дражиних људи” почела је код Крупња, Лознице и Богатића, да пређе одатле на целу земљу. Комунисти су добили могућност да под заштитом уговора са Михаиловићем могу несметано агитовати за себе, све више ширећи анархију и безбоштво, све више захуктавајући замајну снагу револуције.
6. Пуковник Михаиловић је не само одбијао сарадњу са српским националистима, који су били предвођени у првом реду ђенералом Недићем, затим пуковником Масаловићем, па и пуковником Љотићем и војводом Пећанцем, већ је против истих водио огорчене борбе.
7. Људи пуковника Михаиловића су водили борбу против анти-комунистичких белих царистичких Руса припадника Руског Заштитног Корпуса, док су поједини команданти као на пример, Кесеровић и Пилетић одржавали контакте и сарађивали са анти-хришћанском, црвено-армејском окупаторском војском.
8.Људи пуковника Михаиловића починили су бројне злочине током рата, не само над цивилима већ и над свештенством и монаштвом СПЦ.
9. Пуковник Михаиловић је одговоран за катастрофу цивила и четника из Црне Горе 1945. што је и он сам признао:
"Лијевче поље постало је најтрагичније српско стратиште, чему сам и ја донекле допринео, задржавајући поред себе мајора Павла и његову војску, слепо верујући у скоро искрцавање Савезника на обале Јадрана." -Михаиловић
10. Слово "З". Пуковник Михаиловић је слепо слушао наредбе пучистичке владе у Лондону и наређивао црним тројкама атентате на сељаке, грађане и националне борце. Пуковник Михаиловић се није сетио да пита зашто на листама за слово "З" нису стављани Немци, Мађари или усташе, већ искључиво Срби-сарадници ђенерала Недића.
Напомена-јасно раздвајамо четништво као војни одбрамбени покрет српског народа од равногорског политичког дела. Часним четницима који су се борили у НДХ, као на пример Јездимиру Дангићу заиста треба подићи споменик.
Poslednja izmena:
