Ovo pitanje moze da postavi samo totalna neznalica. Sto pises o stvarima o kojima nemas pojma, nije mi jasno?
I posle ces jos ti nekoga nesto da ucis.
Па што ниси објаснио ако ти знаш... тупаџија...
Ево нашао сам, а стварно нисам знао:
Parlamentarna skupština
Parlamentarna skupština
Parlamentarna skupština je jedno od dva glavna tela ustanovljena Statutom Saveta Evrope i odslikava glavne političke tokove u državama članicama.
Skupština vidi sebe kao vodeću snagu u širenju evropske saradnje na sve demokratske države širom Evrope.
Demokratska savest Evrope
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je prva evropska skupština u istoriji našeg kontinenta.
Sastavljena od delegacija iz preko 40 nacionalnih parlamenata, ona je skupština sa najširom bazom u Evropi.
Skupština ima slobodu da sama odredjuje svoj plan rada i bavi se temama od tekućeg ili potencijalnog značaja, uključujući tu i probleme savremenog društva i aspekte medjunarodne politike.
Rasprave u Skupštini odredjuju bitne smernice za aktivnosti Komiteta ministara i medjuvladinog sektora Saveta Evrope, a utiču i na vlade kada ih članovi prenesu u svoje parlamente.
Istorijski dogadjaji u Srednjoj i Istočnoj Evropi s početka 1990-tih godina postavili su Skupštini jedinstveni izazov kako pomoći da se te države vrate u zajednicu evropskih demokratija, odnosno kako podstaći istinsku parlamentarnu saradnju medju svim evropskim narodima.
Na taj način skupština doprinosi izgradnji velike Evrope bez podela.
Status specijalnog gosta koji je Skupština ustanovila 1989. godine omogućio je delegacijama iz pluralističkih demokratija Srednje i Istočne Evrope da prisustvuju plenarnim sednicama i sastancima komiteta i pre nego što su te države postale punopravne članice Organizacije. Kontakti i razmene koji su na taj način uspostavljeni, omogućili su proces demokratizacije u tim zemljama i olakšali njihovo pristupanje Savetu Evrope.
Struktura i organizacija: ogledalo evropskih demokratija
Tristotinetrinaest poslanika Parlamentarne skupštine i isto toliko njihovih zamenika su birani ili postavljeni od strane nacionalnih skupština iz redova njihovih poslanika. Svaka zemlja daje izmedju 2 i 18 predstavnika, zavisno od broja stanovnika. Sastav delegacija iz država je takav da odslikava realan odnos političkih partija, odnosno grupa u njihovim skupštinama.
Skupština ima pet političkih grupa: Socijalistička grupa (SOC), Grupa narodnih stranaka Evrope (EPP/CD), Demokratska evropska grupa (EDG), Grupa liberala, demokrata i reformista (LDR), i Grupa ujedinjene levice Evrope (UEL). Neki članovi skupšine ne pripadaju ni jednoj od ovih grupa.
Skupština se sastaje kvartalno (četiri puta godišnje) u trajanju od nedelju dana za plenarne sednice, u Palati Evrope u Strazburu. Sednice su otvorene za javnost. Održavaju se takodje i prolećni sastanci u jednoj od država članica.
Skupština bira svog predsednika iz jedne od država članica, po običaju na tri uzastopna jednogodišnja mandata. Predsednik, potpredsednici (trenutno ih ima 19) i predsedavajući 5 političkih grupa čine Biro Skupštine.
Skupština takodje bira Generalnog sekretara Saveta Evrope, zamenika Generalnog sekretara, kao i Generalnog sekretara same skupštine, sudije Evropskog suda za ljudska prava i Komesara za ljudska prava Saveta Evrope.
Rad skupštine pripremaju specijalizovani komiteti koji se bave poslovima iz oblasti politike, prava i ljudskih prava, socijalne politike, zdravstva, porodice, kulture, nauke, obrazovanja i životne sredine, poljoprivrede, ekonomije, razvoja, migracija, izbeglica i demografije, ravnopravnosti žena i muškaraca, kao i o poštovanju dogovorenih obaveza od strane država članica.
Debate o dogadjajima u Evropi i svetu
Svaka sednica na dnevnom redu ima debatu o dogadjajima u Evropi i svetu, i uopšte
o pitanjima gde je potrebno delovati na evropskom nivou. Istaknuti zvaničnici iz celog sveta su učestvovali u ovim debatama (kralj Huan Karlos, Fransoa Miteran, Papa Jovan Pavle II, Helmut Kol, Mihail Gorbačov, Vaclav Havel, Viktor Yushchenko mnogi drugi).
Skupština takodje omogućuje forum za diskusije drugih medjunarodnih organizacija kao što su Evropska organizacija za obnovu i razvoj (OECD), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska agencija za istraživanje kosmosa, i nekoliko specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija.
Nevladine organizacije učestvuju u izvesnom broju komiteta kao posmatrači i pružaju vredan doprinos važnim dogadjajima koje organizuje Skupština.
Inicijative koje daju konkretne rezultate
Počev od 1989. godine, Skupština pomaže u saniranju kriza širom Evrope. U njoj se političke debate često zasnivaju na nalazima proisteklim iz neposrednih poseta i kontinuiranog dijaloga sa dotičnim zemljama. Na ovaj način Skupština učvršćuje političku ulogu Saveta Evrope.
Predstavnici Skupštine idu u redovne posete na lice mesta u razne delove Evrope kako bi sakupili neposredne informacije i sastavili izveštaje za Skupštinu, preduzeli posmatranje izbora i angažovali se u parlamentarnoj diplomatiji.
Tekstovi koje Skupština usvoji pružaju značajne smernice za rad Komiteta ministara, za vlade, parlamente i političke stranke država, kao i za druge važne segmente društva. Skupština je takodje inicirala mnoge medjunarodne ugovore, poznate kao evropske konvencije, i druge pravne instrumente, stvarajući time temelj za jedan istinski evropski pravni sistem.
Najpoznatija medju njima je Evropska konvencija o ljudskim pravima koja je otvorena za potpisivanje 1950. godine (vidi odeljak “Ljudska prava: zaštita, unapredjivanje i sprečavanje zloupotreba“). Komitet ministara traži mišljenje od Skupštine o svim nacrtima konvencija pre nego što se one otvore za usvajanje.
Skupština takodje drži redovne konferencije, simpozijume i javne skupštinske debate o važnim temama kao što su nasilje, netolerancija, zaštita životne sredine, imigracija, droga, bioetika i mediji. Te debate se odvijaju u formi dijaloga izmedju parlamentaraca i stručnjaka za te oblasti.
U čemu je razlika izmedju Parlamentarne skupštine i Evropskog parlamenta?
Parlamentarna skupština se sastoji od predstavnika iz parlamenata svih 46 država članica Saveta Evrope i oni se biraju ili postavljaju od strane samih nacionalnih parlamenata.
Evropski parlament obuhvata direktno izabrane predstavnike iz 25 država članica Evropske unije.
Države članice i njihovi predstavnici
Albanija (4), Andora (2), Jermenija (4), Austrija (6), Azerbejdžan (6), Belgija (7), Bosna i Hercegovina (5), Bugarska (6), Hrvatska (5), Kipar (3), Češka (7), Danska (5), Estonija (3), Finska (5), Francuska (18), Gruzija (5), Nemačka (18), Grčka (7), Madjarska (7), Island (3), Irska (4), Italija (18), Letonija (3), Lihtenštajn (2), Litvanija (4), Luksemburg (3), Malta (3), Moldavija (5), Holandija (7), Norveška (5), Poljska (12), Portugalija (7), Rumunija (10), Ruska Federacija (18), San Marino (2), Srbija i Crna Gora (7), Slovačka (5), Slovenija (3), Španija (12), Švedska (6), Švajcarska (6), “Bivša jugoslovenska republika Makedonija“ (3), Turska (12), Ukrajina (12), Ujedinjeno Kraljevstvo (18).
Status posmatrača
Parlamenti Kanade, Izraela i Meksika imaju status posmatrača u Parlamentarnoj skupštini.
Status specijalnog gosta
Status specijalnog gosta za Parlament Belorusije suspendovan je 13. januara 1997. godine.
Veb sajt
http://assembly.coe.int
Zar nismo mi pod okupacijom Vatikana? 
