Видовдан и заборављена земља

Видовдан је, сећамо се
како храбро борисмо се,
сад је пала нека тама,
Метохија оста сама и
Косово напустисмо,
а што бисмо, више нисмо.
Шта је част, а шта слава
заборави српска глава.
Сад своје корене гази,
окреће главу где сунце залази.
Заборави Србин
шта је од злата веће,
док год гази своје,
што тражи наћи неће!
Косово је било свето,
а сад клето и отето,
сатана се анђелима свети:
„Што сам не даш, не могу отети!“
Душмани даше, Косово издаше,
а Србин тоне у мору безнађа,
јер сунце се само на истоку рађа!
(постављач)

Шта је данас Србима прече од Косова и Метохије? Можда бели шенген и привид мира и сигурности?
Шта је земља без народа?
Шта је народ без земље?