Слажем се. Ја сам чито да од њих деца постану раздражљива и да се свађају са родитељима и отуђују се од њих.
Ovako,slazem se sa tobom u potpunosti.
Prosla sam kroz slican problem, pre par god. Zivot mi se svodio na to da cim ustanem upalim racunar i ceo dan visim, do kasnih vecernjih sati bas kao i decko o kome prica doticna gospodja. Kod mene uzrok je bilo to sto sam zivela u manjem mestu gde nije bilo nekih cestih dogadjaja koji su me interesovali, s drugarima sam izlazila al uvece uglavnom i cim se vratim ponovo sedam za komp. Od roditelja sam otudjena skroz,zivimo u istoj kuci ali kao i da ne zivimo. Nasa komunikacija se svodi na pitaja o nekim osnovnim zivotnim potrebama, tipa da li sam jela, kad sam ustala, da li zelim ovo ili ono i to je to.
Sve je pocelo, kada su roditelji bili zauzeti a ja sama, izbegavala sam skolu jer su profesori bili uzasno dosadni (ne izmisljam,u pravom smislu te reci), BILA SAM ODLICAN DJAK (da me neki ne bi odma osudili, nisam 5.00 ali jesam odlicna). Sve u svemu problem s komunikacijom s roditeljima je glavni uzrocnik ove zavisnosti,bar kod mene... Mene je izvuklo to sto su me i te igrice i internet manje vise brzo zasitili. Ali mislim da je od velike pomoci da sina vodite na neka mesta,izlete,shopinge, kod rodbine i slicno. Bilo gde, makar se i vozali gradom bzvze, samo da ne sedi ispred racunara...Sreca pa su me sada spopali neki novi hirovi, tako da sam se te zavisnosti resila,ali stvarno je grozno, imala sam stanja kada sam padala u tesku depresiju, ljudi me nisu zanimali, danima nisam izlazila iz sobe... Vadite ga iz toga kako znate i umete. Prvo preispitajte sebe,i pocnite od trazenja uzroka njegove otudjenosti.
. Moj sin koji ima 17 godina , već duže vreme je zavistan od kompjuterskih igrica.
....
Eh da mi je da vratim vreme,al dobro...Svi valjda prodju kroz taj period,procice i vasu decu to videcete.
