Obelodanjeno istraživanje o posledicama bombardovanja
NATO nas gađao nuklearnim otpadom
Srbi će živeti sve kraće. Osiromašeni uranijum se uvukao u lanac ishrane, podzemne i površinske vode
Dok se u celom svetu ljudski vek produžava, zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom, Srbi će živeti sve kraće. Osiromašeni uranijum se uvukao u lanac ishrane, podzemne i površinske vode.Porast obolelih od malignih bolesti, kao posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom za vreme NATO bombardovanja, očekuje se već za nekoliko godina.
- Osiromašeni uranijum ušao je u našu životnu sredinu i tu će ostati zauvek, pa će se ljudski vek kod nas ubuduće skraćivati, dok se u celom svetu produžava - tvrdi profesor niškog Fakulteta zaštite na radu Velimir Nedeljković.
Prema rezultatima istraživanja nevladine organizacije "Eko stud" o posledicama NATO bombardovanja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, za vreme NATO bombardovanja sedam lokacija na jugu Srbije "obogaćeno" je sa više od 15 tona osiromašenog uranijuma, a kojom količinom radioaktivne municije je gađano još 107 lokacija na Kosovu i Metohiji znaju samo oni koji su nas gađali.
- NATO je koristio ovu municiju iz jednog razloga - da bi se oslobodili otpada iz nuklearnih elektrana. Samo u Americi ima više od sto hiljada tona ovog otpada i isto toliko u ostatku sveta. Pošto nema više mesta za njegovo deponovanje, Pentagon se dosetio da ga "spakuje" i pošalje nekom drugom. Posledice korišćenja osiromašenog uranijuma su teško dokazive, a radioaktivnost nije njegova najgora osobina, već njegova jonizujuća svojstva koja su pogubna po ljudski organizam. Čitavo stanovništvo mesta Hadžići u Bosni zbrisano je sa lica zemlje, jer su skoro svi iz tog mesta pomrli od malignih bolesti posle nekoliko godina od bombardovanja osiromašenim uranijumom - tvrdi profesor Nedeljković.
Istraživanja su pokazala da je naša država zakazala u sprečavanju posledica osiromašenog uranijuma koje su sada neizbežne i nesagledive. Pokušaji da se zagađeno zemljište zaštiti ogradama i bodljikavom žicom i tako sačeka bolje vreme za dekontaminaciju su propali jer su seljaci vrlo brzo ograde uklonili i tu napasali stoku, tako da je ovaj radioaktivni otpad preko mleka i mesa pronašao svoj put do ljudi.
- Neposredno posle bombardovanja trebalo je sakupiti bagerima kontaminirano zemljište i deponovati ga u hangare u Vinči. To tada nije urađeno, pa se osiromašeni uranijum "uvukao" u lanac ishrane, podzemne i površinske vode i tako proširio na čitavu teritoriju. Ostaje nam da budemo oprezni sa medom, ranim voćem i povrćem i da shvatimo da će tako ostati večno - tvrdi profesor Nedeljković.
Sedam godina posle bombardovanja, kao jedina mera da se osiromašeni uranijum "izvuče" iz zagađenog zemljišta, jeste da se na njemu zasadi ovas. Ova biljna kultura ima osobinu da u sebi deponuje osiromašeni uranijum, ali ovas se dalje ne sme koristiti ni kao stočna hrana, već se mora spaliti i pepeo skloniti u Vinču.
