vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
BEOGRAD 20. 06. 2010
PRESS
Vlast je tu gde stanuje Tadić
Predsednik sve više preuzima poslove premijera i ministara, pa se postavlja pitanje da li je u Srbiji, bez ustavne promene, uveden predsednički sistem
Predsednik Srbije i predsednik Vlade Srbije... Boris Tadić sa premijerom Mirkom Cvetkovićem
Realna politička moć pripada predsedniku, koji svoju snagu crpi iz kontrole parlamentarne većine i iz toga što je Vlada pravljena tako da ne zaklanja sunce, smatraju sagovornici Pressa, prema kojima Srbija već uveliko klizi ka predsedničkom sistemu.
U prilog tome ide i to što nemačka kompanija VAC kad ima problem piše pismo predsedniku, ali i to što se predsednik Srbije od početka godine izjašnjavao o parlamentarnim izborima, razvoju nauke, reformi pravosuđa, pristojnosti u javnoj komunikaciji, regionalizaciji, poplavama, izvozu poljoprivrede, društvenoj odgovornosti medija i velikih kompanija, ceni bakra, ulaganju u rudarstvo, prodaji „Telekoma", o tome kako da se tajkuni oduže društvu...
Jedino Antiću ne sastavlja tim
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da iako formalno predsednik republike kao ustavna kategorija nije institucija koja se direktno bavi izvršnom vlasti, „svima je jasno da počev od formiranja Vlada do ključnih poteza Vlade stoji predsednik republike".
- Boris Tadić je u ovom trenutku toliko jak da vlast stanuje tamo gde sedi Tadić. U nekom smislu način vladavine Tadića apsolutno liči na način vladavine Miloševića. Imamo apsurd da se o svemu bitnom u Srbiji, što je u domenu Vlade, pa i Skupštine Srbije, pita predsednik. I u tom smislu nalazimo se u jednom radikalnom predsedničkom sistemu. Jedino je pitanje je da li može selektoru Antiću da sastavlja tim - kaže Milivojević.
On ističe da u nekim zemljama lideri imaju apsolutnu podršku među građanima i da na osnovu toga preuzimaju upravljanje državom.
- Ali Tadić to nije dobio. Oba puta kada je biran za predsednika, pobedio je u zaustavnom vremenu. Ne postoji ni ta vrsta legitimiteta koja bi mu dala za pravo da vodi celu državu - zaključuje on.
Preuzima i tuđe greške
Zoran Stoiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, skreće pažnju na to da je naš sistem, formalno gledano, „polupredsednički", odnosno da imamo dvoglavu izvršnu vlast: s jedne strane su premijer i Vlada, a s druge predsednik.
- Ingerencije predsednika mogu da budu različite u zavisnosti od toga da li je reč o kohabitaciji ili je predsednik ključni čovek stožerne stranke na vlasti. Mi smo videli kohabitaciju 2004. sa vladom Vojislava Koštunice, a od 2008. kombinaciju koja je povoljnija po autoritet predsednika. Srbija je od 2000. godine uvek imala jakog premijera, tipa Đinđića i Koštunice, a Cvetković je prvi premijer koji nema politički kredibilitet - kaže Stojiljković.
On kaže da je zbog toga Tadić postao ključna politička ličnost kojoj se obraćaju i zbog pitanja koja, strogo rečeno, treba da budu u ingerenciji Vlade. U tome nema ničeg protivzakonitog, jer Tadić ima pravo na pokretanje inicijative i davanje predloga, ali da to što radi jeste „na ivici noža".
- On interveniše oko korupcije, oko bogatih ljudi, preuzima socijalni dijalog na sebe, uskoro će početi da interveniše i zbog pčela i voska, do krajnjih granica nateže pravo inicijative. On je ušao u ogromnu zonu rizika. Za sve što ne funkcioniše niko neće kriviti namerno delegitimiran parlament ili nedovoljno harmonizovanu Vladu, nego će za sve biti kriv Tadić. To je igra koju je on zaigrao - uspeh pripada njemu, ali i sva nezadovoljstva, a ona su sve brojnija i prosto je pitanje koliko je to za Tadića pametno.
Todorović: Ima probleme unutar stranke
- Srbija sve više ulazi u predsednički sistem, i to bez osnova u zakonima. Tadić pokušava višestranački parlamentarni sistem da zameni predsedničkim. Očigledno, postoji tu više razloga. Prvo su problemi unutar njegove stranke, a pre svega problemi u funkcionisanju Skupštine Srbije. Sadašnja parlamentarna većina sve vreme zavisi od jednog ili dva poslanika, i to je nateralo Borisa Tadića da svu vlast uzme u svoje ruke.
Urednik „Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović kaže da oglašavanje predsednika o raznim, malim i velikim problemima pitanje političke taktike.
- To je pitanje za njegove savetnike i ja im se ne bih mešao u posao. To javno obraćanje ima svoje dobre i loše strane: on svojim autoritetom može da interveniše u prilog nekih rešenja, a sa druge strane, postoji opasnost trošenja od čestog pojavljivanja. To što se predsednik bira direktno, a ovlašćenja su mala jeste ustavno-pravna anomalija. Ne možete očekivati da neko ko je izabran neposredno samo daje odlikovanja, potpisuje ukaze i prima strane ambasadore. Ali kako će on delovati, pre svega, zavisi od odnosa političkih snaga. Tadić deluje mnogo krupnije zato što je on neko ko kontroliše parlamentarnu većinu. Do pre dve godine, dok parlamentarna većina nije stajala iza njega, njegov delokrug rada, ovlašćenja i uticaj bili su sličniji nemačkom predsedniku, čija su ovlašćenja protokolarna. Kada je predsednik podržan na neposrednim izborima i skupštinskom većinom, onda imamo utisak koji imamo - kaže Vukadinović i dodaje da ipak nije slučajno to što je „Vlada pravljena tako da ne zaklanja sunce" i da je realna politička moć pretegla sa Vladine na predsedničku stranu.
O čemu je sve govorio predsednik
7. jun
Neki od srpskih bogataša mogli bi da se oduže društvu tako što bi podigli jedan „tajkunski most".
7. jun
Reforma medijskog sektora doprinela bi i stabilnosti političkog života. Veoma je teško, kada imamo ovakve medije, ispostavljati drugačiju politiku.
28. maj
Geološka istraživanja i rudarstvo imaju strateški značaj za Srbiju.
28. maj
Cena bakra na svetskim berzama dugoročno garantuje ekonomsku isplativost njegove proizvodnje u Srbiji.
27. maj
Nelegitimno je da sredstva koja se ostvaruju u Srbiji odlaze u poreski sistem nekih drugih država, iako je takav način privređivanja legalan.
21. maj
Ne bi smelo da se događa da neki domaći biznismen ostvaruje profit u Srbiji, a da ima registrovane firme u inostranstvu.
18. maj
Kompanije poput „Jumka" i „Simpa" od strateške su važnosti za državu, ali niko neće moći da računa na beskonačno subvencionisanje.
17. maj
U Srbiji postoje veliki potencijali za razvoj poljoprivrede i u narednim godinama može se udvostručiti izvoz poljoprivrednih proizvoda.
17. maj
Država razmišlja o privatizaciji „Telekoma" kako bi se sredstva dobijena na taj način preusmerila u prioritetne infrastrukturne projekte.
17. maj
Ukoliko ne bude u stanju da iz inostranih izvora dobije povoljne kredite sa kamatom do tri odsto, Srbija će morati da kapitalne projekte putne i železničke infrastrukture završi iz sopstvenih izvora.
17. maj
Očekuje se da će se prvi pozitivni znaci poboljšanja osetiti ove godine, u 2011. očekuje se veći rast proizvodnje i ekonomije, a rast od pet odsto može se očekivati 2012. i 2013. godine.
16. maj
Cilj regionalizacije i decentralizacije ne sme biti stvaranje mini država na teritoriji Srbije, već izgradnja funkcionalnog modela koji treba da omogući bolji život građanima.
14. maj
Srbija će nastaviti sa investicijama u proizvodnju hrane i povećanjem proizvodnje doprineti i prehrambenoj sigurnosti u regionu i šire.
25. april
Poplave koje su pogodile naselja u okolini Leskovca posledica su nečijeg javašluka, lenjosti i neodgovornosti; odgovorni za nečišćenje odvodnih kanala biće kažnjeni.
8. april
Jug Srbije ima potencijal razvoja ukoliko se bude ulagalo u rudarstvo.
8. april
Založio se za pristojnost i odsustvo agresije u javnoj komunikaciji i pozvao političare da prestanu da se služe uvredama i psovkama.
18. mart
Reforma pravosudnog sistema mora biti zaokružena „bez senke".
14. mart
Srbija se ne protivi da član ratnog predsedništva BiH Ejub Ganić bude izručen sudskim organima BiH.
6. mart
Vlada će uskoro predstaviti desetogodišnji plan koji bi trebalo da obezbedi da Srbija do tada postane stabilno i srednje razvijeno društvo u Evropi.
4. mart
U narednih nekoliko godina u razvoj naučne i tehnološke infrastrukture u Srbiji biće uloženo blizu pola milijarde evra.
14. februar
Novih parlamentarnih izbora neće biti do 2012. godine, jer tako smatra većina građana Srbije i zato što država ima „važnije zadatke od organizovanja izbora".
PRESS
Vlast je tu gde stanuje Tadić
Predsednik sve više preuzima poslove premijera i ministara, pa se postavlja pitanje da li je u Srbiji, bez ustavne promene, uveden predsednički sistem
Predsednik Srbije i predsednik Vlade Srbije... Boris Tadić sa premijerom Mirkom Cvetkovićem
Realna politička moć pripada predsedniku, koji svoju snagu crpi iz kontrole parlamentarne većine i iz toga što je Vlada pravljena tako da ne zaklanja sunce, smatraju sagovornici Pressa, prema kojima Srbija već uveliko klizi ka predsedničkom sistemu.
U prilog tome ide i to što nemačka kompanija VAC kad ima problem piše pismo predsedniku, ali i to što se predsednik Srbije od početka godine izjašnjavao o parlamentarnim izborima, razvoju nauke, reformi pravosuđa, pristojnosti u javnoj komunikaciji, regionalizaciji, poplavama, izvozu poljoprivrede, društvenoj odgovornosti medija i velikih kompanija, ceni bakra, ulaganju u rudarstvo, prodaji „Telekoma", o tome kako da se tajkuni oduže društvu...
Jedino Antiću ne sastavlja tim
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da iako formalno predsednik republike kao ustavna kategorija nije institucija koja se direktno bavi izvršnom vlasti, „svima je jasno da počev od formiranja Vlada do ključnih poteza Vlade stoji predsednik republike".
- Boris Tadić je u ovom trenutku toliko jak da vlast stanuje tamo gde sedi Tadić. U nekom smislu način vladavine Tadića apsolutno liči na način vladavine Miloševića. Imamo apsurd da se o svemu bitnom u Srbiji, što je u domenu Vlade, pa i Skupštine Srbije, pita predsednik. I u tom smislu nalazimo se u jednom radikalnom predsedničkom sistemu. Jedino je pitanje je da li može selektoru Antiću da sastavlja tim - kaže Milivojević.
On ističe da u nekim zemljama lideri imaju apsolutnu podršku među građanima i da na osnovu toga preuzimaju upravljanje državom.
- Ali Tadić to nije dobio. Oba puta kada je biran za predsednika, pobedio je u zaustavnom vremenu. Ne postoji ni ta vrsta legitimiteta koja bi mu dala za pravo da vodi celu državu - zaključuje on.
Preuzima i tuđe greške
Zoran Stoiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, skreće pažnju na to da je naš sistem, formalno gledano, „polupredsednički", odnosno da imamo dvoglavu izvršnu vlast: s jedne strane su premijer i Vlada, a s druge predsednik.
- Ingerencije predsednika mogu da budu različite u zavisnosti od toga da li je reč o kohabitaciji ili je predsednik ključni čovek stožerne stranke na vlasti. Mi smo videli kohabitaciju 2004. sa vladom Vojislava Koštunice, a od 2008. kombinaciju koja je povoljnija po autoritet predsednika. Srbija je od 2000. godine uvek imala jakog premijera, tipa Đinđića i Koštunice, a Cvetković je prvi premijer koji nema politički kredibilitet - kaže Stojiljković.
On kaže da je zbog toga Tadić postao ključna politička ličnost kojoj se obraćaju i zbog pitanja koja, strogo rečeno, treba da budu u ingerenciji Vlade. U tome nema ničeg protivzakonitog, jer Tadić ima pravo na pokretanje inicijative i davanje predloga, ali da to što radi jeste „na ivici noža".
- On interveniše oko korupcije, oko bogatih ljudi, preuzima socijalni dijalog na sebe, uskoro će početi da interveniše i zbog pčela i voska, do krajnjih granica nateže pravo inicijative. On je ušao u ogromnu zonu rizika. Za sve što ne funkcioniše niko neće kriviti namerno delegitimiran parlament ili nedovoljno harmonizovanu Vladu, nego će za sve biti kriv Tadić. To je igra koju je on zaigrao - uspeh pripada njemu, ali i sva nezadovoljstva, a ona su sve brojnija i prosto je pitanje koliko je to za Tadića pametno.
Todorović: Ima probleme unutar stranke
- Srbija sve više ulazi u predsednički sistem, i to bez osnova u zakonima. Tadić pokušava višestranački parlamentarni sistem da zameni predsedničkim. Očigledno, postoji tu više razloga. Prvo su problemi unutar njegove stranke, a pre svega problemi u funkcionisanju Skupštine Srbije. Sadašnja parlamentarna većina sve vreme zavisi od jednog ili dva poslanika, i to je nateralo Borisa Tadića da svu vlast uzme u svoje ruke.
Urednik „Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović kaže da oglašavanje predsednika o raznim, malim i velikim problemima pitanje političke taktike.
- To je pitanje za njegove savetnike i ja im se ne bih mešao u posao. To javno obraćanje ima svoje dobre i loše strane: on svojim autoritetom može da interveniše u prilog nekih rešenja, a sa druge strane, postoji opasnost trošenja od čestog pojavljivanja. To što se predsednik bira direktno, a ovlašćenja su mala jeste ustavno-pravna anomalija. Ne možete očekivati da neko ko je izabran neposredno samo daje odlikovanja, potpisuje ukaze i prima strane ambasadore. Ali kako će on delovati, pre svega, zavisi od odnosa političkih snaga. Tadić deluje mnogo krupnije zato što je on neko ko kontroliše parlamentarnu većinu. Do pre dve godine, dok parlamentarna većina nije stajala iza njega, njegov delokrug rada, ovlašćenja i uticaj bili su sličniji nemačkom predsedniku, čija su ovlašćenja protokolarna. Kada je predsednik podržan na neposrednim izborima i skupštinskom većinom, onda imamo utisak koji imamo - kaže Vukadinović i dodaje da ipak nije slučajno to što je „Vlada pravljena tako da ne zaklanja sunce" i da je realna politička moć pretegla sa Vladine na predsedničku stranu.
O čemu je sve govorio predsednik
7. jun
Neki od srpskih bogataša mogli bi da se oduže društvu tako što bi podigli jedan „tajkunski most".
7. jun
Reforma medijskog sektora doprinela bi i stabilnosti političkog života. Veoma je teško, kada imamo ovakve medije, ispostavljati drugačiju politiku.
28. maj
Geološka istraživanja i rudarstvo imaju strateški značaj za Srbiju.
28. maj
Cena bakra na svetskim berzama dugoročno garantuje ekonomsku isplativost njegove proizvodnje u Srbiji.
27. maj
Nelegitimno je da sredstva koja se ostvaruju u Srbiji odlaze u poreski sistem nekih drugih država, iako je takav način privređivanja legalan.
21. maj
Ne bi smelo da se događa da neki domaći biznismen ostvaruje profit u Srbiji, a da ima registrovane firme u inostranstvu.
18. maj
Kompanije poput „Jumka" i „Simpa" od strateške su važnosti za državu, ali niko neće moći da računa na beskonačno subvencionisanje.
17. maj
U Srbiji postoje veliki potencijali za razvoj poljoprivrede i u narednim godinama može se udvostručiti izvoz poljoprivrednih proizvoda.
17. maj
Država razmišlja o privatizaciji „Telekoma" kako bi se sredstva dobijena na taj način preusmerila u prioritetne infrastrukturne projekte.
17. maj
Ukoliko ne bude u stanju da iz inostranih izvora dobije povoljne kredite sa kamatom do tri odsto, Srbija će morati da kapitalne projekte putne i železničke infrastrukture završi iz sopstvenih izvora.
17. maj
Očekuje se da će se prvi pozitivni znaci poboljšanja osetiti ove godine, u 2011. očekuje se veći rast proizvodnje i ekonomije, a rast od pet odsto može se očekivati 2012. i 2013. godine.
16. maj
Cilj regionalizacije i decentralizacije ne sme biti stvaranje mini država na teritoriji Srbije, već izgradnja funkcionalnog modela koji treba da omogući bolji život građanima.
14. maj
Srbija će nastaviti sa investicijama u proizvodnju hrane i povećanjem proizvodnje doprineti i prehrambenoj sigurnosti u regionu i šire.
25. april
Poplave koje su pogodile naselja u okolini Leskovca posledica su nečijeg javašluka, lenjosti i neodgovornosti; odgovorni za nečišćenje odvodnih kanala biće kažnjeni.
8. april
Jug Srbije ima potencijal razvoja ukoliko se bude ulagalo u rudarstvo.
8. april
Založio se za pristojnost i odsustvo agresije u javnoj komunikaciji i pozvao političare da prestanu da se služe uvredama i psovkama.
18. mart
Reforma pravosudnog sistema mora biti zaokružena „bez senke".
14. mart
Srbija se ne protivi da član ratnog predsedništva BiH Ejub Ganić bude izručen sudskim organima BiH.
6. mart
Vlada će uskoro predstaviti desetogodišnji plan koji bi trebalo da obezbedi da Srbija do tada postane stabilno i srednje razvijeno društvo u Evropi.
4. mart
U narednih nekoliko godina u razvoj naučne i tehnološke infrastrukture u Srbiji biće uloženo blizu pola milijarde evra.
14. februar
Novih parlamentarnih izbora neće biti do 2012. godine, jer tako smatra većina građana Srbije i zato što država ima „važnije zadatke od organizovanja izbora".
