Naša biljna apoteka

Astragalus

Astragalus je višegodišnja biljka iz porodice Fabaceae,poreklom iz Kine.

Astragalus se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini već nekoliko hiljada godina, ponekad u kombinaciji sa drugim biljkama, za jačanje otpornosti organizma, protiv prehlade i gripa.

Na Zapadu je astragalus postao popularan tek u 80-im godinama prošlog veka.
Ova biljka je kod nas poznata kao kozlinac, a u drugim delovima sveta kao bei qi, ogi, huang qi i milk vetch.

Postoji više od 2000 vrsta astragalusa, ali samo se 2 vrste koriste u medicinske svrhe - Astragalus membranaceus i Astragalus mongholicus.

Sa sve većim zanimanjem za astragalus, porastao je i broj istraživanja ove biljke.

Pokazalo se da astragalus nije samo sredstvo za jačanje imuniteta, nego i lek za mnoge druge bolesti.


220px-Astragalus_tragacantha_ssp._vicentinus.JPG
Astragalus_glycyphyllos_W.jpg
Astragalus_pycnostachyus_lanosissimus--McGrathLake-P7310008.jpg
 
Poslednja izmena:
Gulan


gulan.jpg



Gulan-biljka dugovečnosti (Gynostemma pentaphyllum) Biljka protiv umora, a to je Gulan ili Jiaogulan. Ima sličan učinak kao Zensen, ali sadrži više djelotvornih svojstava. Osim toga pomaže da se osjećate pozitivnije i harmonično. Poreklo biljke je iz juže Kine, ali i izvan nje je sve popularnija. Zimu može izdržati do -12 stepeni, dakle kod nas može opstati samo ako je blaga zima ili ako prekrijemo biljku, ali u posudi može opstati i u sobi. U tom slučaju raste cijele godine. Posadite ju na sunčano mjesto u laganu zemlju koja propušta vodu. Vodite brigu o redovitom zalivanju. Čaj se može napraviti od sušenog ploda ili od zelenog lišća. Ima ugodan egzotičan okus. Lišće morate ostaviti najmanje 3 minute u vreloj vodi. Osim toga, mladice se mogu iskoristiti i kao začin u salati.
 
Stevia rebaudiana





Ako uživate u bašti Stevia može da bude korisna biljka. Nekoliko Stevia će naći mesto na svakoj terasi,balkonu,vrtu...



Stevia potiče iz Južne Amerike (Peru). Poznato je po svojim slatkim listovima, pa se naziva"list šećera. Listovi sadrže zaslađivač stevioside, koji je 300 puta slađi od običnog šećera. Stoga se koristi kao zaslađivač i zamena za šećer. Slast, koja se oseća kada se uzme Stevia traje duže od običnog šećera. Stevia kao zaslađivač najčešće se koristi u Japanu, Kini, Australiji, Novom Zelandu, Francuskoj, Švajcarskoj, SAD.


Najbolje je kupiti mlade biljke, koje su se obrazuju. Takođe je važno da kupite biljke koje se gaje od matičnih biljaka sa visokim sadržajem stevioside (Stevia zaslađivač).



Stevia je osetljiva na temperature ispod nule, sadimo ih u baštu kada prodje opasnost od mraza. Sade se na rastojanju od 18 cm i 20 cm u redu, a takodje se može saditi I u saksije, žardinjere.

Stevia voli bogata,hranjiva I umereno vlažna zemljišta.


Berba lista počinje u jesen I traje do mrazeva. Ako korenov sistem dobro zaštite - sledeće godine ponovo će rasti. Najbolje rešenje je da biljke prezime u zatvorenom na temperaturi koja ne padne za 10 C.


Lečenje i upotreba

Lišće Stevie se suši na direktnoj sunčevoj svetlosti oko 12 sati. Suvo lišće može da se samelje i koristi cele godine kao prirodni zaslađivač (vrlo malo kalorija, ne povećava telesna težina ...).

Tokom godine, možete da prikupite sveže lišće i potopite u vodu, koja se zatim koristi kao zaslađivač tečnosti.

Stevia ima nizak indeks glikokemični i ima zanemarljiv uticaj na podizanje nivoa šećera u krvi. Zbog toga se preporučuje za dijabetičare. Listovi mogu da se koriste sveži u čajevima ili kao dodatak jelima.

Nedavna medicinska istraživanja su pokazala da Stevia pomaže u lečenju gojaznosti i visokog krvnog pritiska. Stevia ima zanemarljiv uticaj na nivo glukoze u krvi, te je atraktivan kao prirodni zaslađivač za dijabetičare i one koji kontrolišu potrošnju ugljenih hidrata.
 
Kurkuma kao lek


Kurkuma je veoma zastupljen zacin u istocnjackoj, pogotovo indijskoj kuhinji gde se neprekidno upotrebljava vise od 2500 godina. Istovremeno ova biljka je i vazan sastojak u ajurvedskim preparatima za lecenje secerne bolesti, bolesti disajnih organa, krvi i krvnih sudova, raznih koznih oboljenja. Kurkuma kao lek ni malo nije za potcenjivanje. Ima zlatno zutu boju i blago gorki ukus. Danas je kurkuma osnovni sastojak mesavine zacina za kari a boja karija potice upravo od njega.

Sta sve leci kurkuma? Savremena nauka kao i tradicionalna medicina, visoko ceni ovu lekovitu biljku. Zuti alkaloid kurkumin jeste glavni aktivni sastojak biljke. Lekovitost kurkume, ajurveda (indijska medicina) objasnjava time sto ljut ukus ove biljke ubija klice i parazite, unistava naslage sluzi, masti, lepljive toksine, podstice krvotok i kompletan metabolizam. Gorak ukus je najbolje sredstvo protiv trovanja, groznice, upala, bolesti krvi i koze. Takodje uklanja taloge i lepljive toksine, cireve, salo, znoj, gnoj, svrab, cisti majcino mleko, matericu, jetru. Uopste indijska medicina kurkumu smatra jednim od najmocnijih prirodnih lekova a naucna istrazivanja potvrdjuju da je kurkuma pravo prirodno cudo, korisno u lecenju raznih zdravstvenih problema i to vrlo ozbiljnih, kao sto su rak i Alzheimerova bolest. U kombinaciji sa karfiolom, moze spreciti pojavu raka prostate i zaustaviti napredovanje postojeceg raka prostate. Smanjuje rizik od nastanka leukemije. Kurkuma povoljno utice na rad stitne zlezde, regulise metabolizam, umiruje upalne procese, podstice mrsavljenje.

Kineska medicina kurkumu upotrebljava za lecenje depresije. U brazilskoj narodnoj medicini kurkuma se koristi za zaustavljanje krvarenja i kao mocan protivotrov kod ujeda zmija otrovnica. Na Havajima se tradicionalno upotrebljava u vidu soka koji se stavlja u usi radi uklanjanja bola i u nos, protiv upale sinusa. Na azijskom kontinentu prah kurkume koristi se kao dodatak kremama za lecenje koznih bolesti. U poslednje vreme, sirom sveta, sve se vise govori o tome kako kurkuma unistava stanice raka.

Kurkuma se moze nabaviti u svakoj bolje snabdevenoj prodavnici hrane, kao samostalan zacin ili u sastavu zacina karija. Dodaje se u jela sa pirincem, povrcem, posebno se preporucuje za pripremu svih vrsta mahunarki jer podstice varenje i sprecava nastanak gasova i nadutosti. Kari se cesto dodaje i kao zacin za jela sa mesom.

Osim zute kurkume postoji i crna kurkuma koja takodje ima svoje lekovite moci ali se tesko nabavlja i inace je na ivici izumiranja, uglavnom zbog nepovoljnih klimatskih promena.


Zlatno mleko- čaroban napitak za vašu kicmu. Lekovita pasta od kurkume
zlatno mleko
Ovaj prijatan i topao napitak izuzetno je koristanza kicmu.
„Zlatno mleko“ pomaze kod ponovnog uspostavljanja „kicmenog mazivo“ i ispira naslage soli. Koristan je za hematopezu (formiranje krvnih celija deobom,i diferencijacija maticnih celija u kostanoj srzi), debelo crevo, nervni sistem i kostano tkivo.
„Zlatno mleko“ je carobni napitak koji takodje pomaze u produzenju mladosti, normalizuje ceo probavni sistem, ima blagotvorno dejstvo najetru. Uklanja toksine, poboljsava ten i podstice dugovecnost. Veoma je efikasan kod artritisa i artroze, jer sa konzumiranjem „Zlatnog mleka“ povecava se pokretljivost zglobova.
Moram naglasiti da je veoma popularan kod lekara ruske alternativne medicine.
„Zlatno mleko“ Priprema.
Za pocetak pripremiti pastu od kurkume na ovaj nacin:

40 gr kurkume u prahu
100 ml vode

Naspite kurkumu u prahu u vodu, promesajte i dovedite do klucanja. Kuvajte oko 8 minuta, dok se sadrzaj ne zgusne. Stalno mesajte. Ako je mesavina suvise gusta, dodajte malo vode. Smesa treba da lici na gusti jogurt.

Za to vreme pripremite mleko.

250 ml mleka
2 kasike (40 ml) sirovog (nerafinisanog) bademovog ulja (po zelji)
med po ukusu

Mleko prokuvajte i dodajte u njega bademovo ulje (po zelji).
Sklonite sa vatre i sipajte u solju. Dodajte 1 kasikicu pripremljene paste od kurkume.
Zasladite medom po svom ukusu.
Pastu od kurkume mozete pripremiti u vecoj kolicini i na duzi period. U zamrznutom stanju cuva svoja svojstva 40 dana. Pastu cuvajte u frizideru.
Gotovu pastu dodavati u vruce mleko po 1 kasikicu, zajedno sa medom i biljnim uljem (po zelji).
„Zlatno mleko“ preporucuje se piti na prazan stomak, pozeljno ujutru i pred spavanje.
„Zlatno mleko“ se pije 40 dana. Kurs lecenja - dva puta godisnje, po 40 dana.
Paznja: oni koji imaju probleme sa zucnom kesom – bolje ne rizikovati, jer kurkuma ima diureticki efekat.
Sta sve leci kurkuma?
Savremena nauka kao i tradicionalna medicina, visoko ceni ovu lekovitu biljku. Zuti alkaloid kurkumin jeste glavni aktivni sastojak biljke. Lekovitost kurkume, objasnjava se time sto ljut ukus ove biljke ubija klice i parazite, unistava naslage sluzi, masti, lepljive toksine, podstice krvotok i kompletan metabolizam. Gorak ukus je najbolje sredstvo protiv trovanja, groznice, upala, bolesti krvi i koze. Takodje uklanja taloge i lepljive toksine, cireve, salo, znoj, gnoj, svrab, cisti majcino mleko, matericu, jetru.
Kako napraviti lek od kurkume za razlicite bolesti pogledajte ovde: Lekovita svojstva kurkume i lecenje razlicitih bolesti.
Kurkuma se moze nabaviti u svakoj bolje snabdevenoj prodavnici hrane, kao samostalan zacin ili u sastavu zacina karija.
 
Poslednja izmena:
Meni omiljeni
Peršin

Vrsta: Petroselinum crispum, Apiaceae

Hrv. naziv: peršin

DIO BILJKE KOJI SE KORISTI: List, korijen, sjeme

SASTAV: Flavonoidi, furanokumarini, eterična ulja, fiksirana ulja, uljne smole, proteini, ugljikohidrati, vitamini.

UPOTREBA: U prehrani se koristi kao začin. U fitoterapiji je korišten kod flatulentne dispepsije, kolika, kao diuretik, kod cistitisa, disurije, bronhijalnog kašlja kod starijih, dismenoreje, funkcionalne amenoreje i mialgije.

DOZIRANJE: 2-4 g lista/korijena kao infuz. 1-2 g sjemena. 2-4 g suhog korijena 3 puta dnevno kao infuz. 2-4 mL tekućeg ekstrakta (1:1 u 25% alkoholu) 3 puta dnevno.

FARMAKOLOŠKO DJELOVANJE: Istraživanja na životinjama pokazala su hipotenzivno, uterotonično, gastrotonično, hepatoprotektivno i insekticidno djelovanje. Nedostaje kliničkih istraživanja. Postoje izvještaji u kojima je peršin povećao diurezu i koncentraciju kalcija i proteina u plazmi kod trudnica.

NUSPOJAVE: Kronična upotreba velikih količina (170 g dnevno kroz 30 godina) povezana je sa svrbežom i pigmentacijom donjih dijelova nogu. Apiol i miristicin, sastavnice peršina, u velikim količinama izazivaju opasne nuspojave, ali da bi se unijelo dovoljno tih tvari trebalo bi pojesti više od 200 g peršina. Količine koje uzimamo hranom nisu opasne. Opasnije mogu biti sjemenke jer one sadrže veći postotak apiola i miristicina. Zbog sadržaja furanokumarina, površinskom primjenom, moguća je fotoosjetljivost.
.. citaj dalje ovdje za ljekovito bilje .. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top