Zločin u starom Brodu na Drini, proleća 1942.

Reefer:

Nakon mogo tema o raznim "genocidima" koji još uvek nemaju dokazan tačan broj ubijenih, način na koji su ubijeni, da li su vojnici ili civili, koje su nacionalnosti, a sve u pokušajima da se Srbima nametne lažna kolektivna odgovornost, malo po malo se pojavlju priče i dokazi koji nas upoznaju sa istorijom zla koje je 90-ih godina kulminiralo u našoj zajednočkoj državi.
Nedavno je postavljena i temo o tome da li Srbi i Hrvati treba da budu prijatelji, da li su bratski narodi. Oni koji su živeli među njima i sa njima dobro znaju odgovor. Oni koji nisu imali tu (ne)sreću mogu samo da se upoznaju sa istorijom zločina i da shvate koliko je duboka razlika između naših naroda.
Ovo je priča o još jednom iz niza zločina (možda bi neki danas ovaj zločin nazvali genocidom, bar zbog načina kako je izvrešen zločin, zbog broja žrtava i zbog namere zločinaca, mada kako je izvršen nad Srbima nisam siguran u to) koji se desio našem narodu od starne onih koji su i krajem 20. veka ponovili isto. Istorija se ponavlja, a na nama je da je prihvatimo kao učitelja i ne dozvolimo da nam se više ovakve stvari dešavaju.

http://www.pecat.co.rs/2010/06/zlocin-u-starom-brodu-ko-nije-znao-da-pliva-–-zaplivao-je-u-vecnost/

Kliknite za proširenje...

mi hrvati:

taj zločin je poznat i svak normalan ga osuđuje. nije mi samo jasno kako su mogli onako mizeran spomenik podić u sječanje na taj zločin

Kliknite za proširenje...

Blues Brothers:

Zar ovakve teme ne spadaju u pdf.istorija ?

Kliknite za proširenje...

Blues Brothers:

Zar ovakve teme ne spadaju u pdf.istorija ?

Kliknite za proširenje...

Reefer:

Ne, ne spada ova tema (samo) u istoriju, jer se ta istorija ponovila više puta. Nerešeni zločini iz tog vremena su doveli do zločina iz našeg vremena. A ni ovi novi zločini nisu rešeni i sankcionisani, tako da se samo može očekivati novi talas, kad neka od strana dovoljno oslabi. Trenutna politika u Srbiji teži ka još jednom zaboravljanju, a to ne sme da se desi.
U ratovima 90-ih je samo jedan zločin bio veći od ovoga u Starom Brodu, a to je proterivanje celog naroda iz Hrvatske. Svi ostali su, barem brojem, manji.

Kliknite za proširenje...

Blues Brothers:

Znaci po tebi na zlocine treba stalno misliti a nikako krenuti napred uprkos tome. Kada bi se npr. nemci i francuzi itd. bavili istim nikada ne bi bili ono sto su danas.

Kliknite za proširenje...

Blues Brothers:

Znaci po tebi na zlocine treba stalno misliti a nikako krenuti napred uprkos tome. Kada bi se npr. nemci i francuzi itd. bavili istim nikada ne bi bili ono sto su danas.

Kliknite za proširenje...

eremita:

А зашто овакву мудрост не просераваш КАДА СУ У ПИТАЊУ НАВОДНИ ЗЛОЧИНИ КОЈЕ СУ ПОЧИНИЛИ СРБИ ???

Kliknite za proširenje...

Blues Brothers:

Moj stav je o zlocinima nad neduznim civilima je poznat. Ali ovde je rec o desavanjima iz WW2, i u Kragujevcu je masakrirano 7.000 neduznih ljudi od strane fasista i ta tema se danas i ne pominje u Srbiji.

Kliknite za proširenje...

Blues Brothers:

i u Kragujevcu je masakrirano 7.000 neduznih ljudi od strane fasista i ta tema se danas i ne pominje u Srbiji.

Kliknite za proširenje...

Reefer:

Naravno da se spominje, svake godine. Uz malu razliku što su krivci za taj zločin kažnjeni. Nemačka je izgubila rat, njihove vođe (oni koje Vatikan nije uspeo da sakrije) su osuđene i tako je stavljena tačka na zločin. Ostalo je sećanje. To nije slučaj sa zločinima na našim prostorima. To je bitna razlika.

Kliknite za proširenje...

Blues Brothers:

Mozda se spominje na lokalnom nivou, nista ono institucionalno. Kad je Tomislav Nikolic bio tamo na pomen ?

Kliknite za proširenje...

Reefer:

Nakon mogo tema o raznim "genocidima" koji još uvek nemaju dokazan tačan broj ubijenih, način na koji su ubijeni, da li su vojnici ili civili, koje su nacionalnosti, a sve u pokušajima da se Srbima nametne lažna kolektivna odgovornost, malo po malo se pojavlju priče i dokazi koji nas upoznaju sa istorijom zla koje je 90-ih godina kulminiralo u našoj zajednočkoj državi.
Nedavno je postavljena i temo o tome da li Srbi i Hrvati treba da budu prijatelji, da li su bratski narodi. Oni koji su živeli među njima i sa njima dobro znaju odgovor. Oni koji nisu imali tu (ne)sreću mogu samo da se upoznaju sa istorijom zločina i da shvate koliko je duboka razlika između naših naroda.
Ovo je priča o još jednom iz niza zločina (možda bi neki danas ovaj zločin nazvali genocidom, bar zbog načina kako je izvrešen zločin, zbog broja žrtava i zbog namere zločinaca, mada kako je izvršen nad Srbima nisam siguran u to) koji se desio našem narodu od starne onih koji su i krajem 20. veka ponovili isto. Istorija se ponavlja, a na nama je da je prihvatimo kao učitelja i ne dozvolimo da nam se više ovakve stvari dešavaju.

http://www.pecat.co.rs/2010/06/zlocin-u-starom-brodu-ko-nije-znao-da-pliva-–-zaplivao-je-u-vecnost/

Kliknite za proširenje...

Reefer:

Nakon mogo tema o raznim "genocidima" koji još uvek nemaju dokazan tačan broj ubijenih, način na koji su ubijeni, da li su vojnici ili civili, koje su nacionalnosti, a sve u pokušajima da se Srbima nametne lažna kolektivna odgovornost, malo po malo se pojavlju priče i dokazi koji nas upoznaju sa istorijom zla koje je 90-ih godina kulminiralo u našoj zajednočkoj državi.
Nedavno je postavljena i temo o tome da li Srbi i Hrvati treba da budu prijatelji, da li su bratski narodi. Oni koji su živeli među njima i sa njima dobro znaju odgovor. Oni koji nisu imali tu (ne)sreću mogu samo da se upoznaju sa istorijom zločina i da shvate koliko je duboka razlika između naših naroda.
Ovo je priča o još jednom iz niza zločina (možda bi neki danas ovaj zločin nazvali genocidom, bar zbog načina kako je izvrešen zločin, zbog broja žrtava i zbog namere zločinaca, mada kako je izvršen nad Srbima nisam siguran u to) koji se desio našem narodu od starne onih koji su i krajem 20. veka ponovili isto. Istorija se ponavlja, a na nama je da je prihvatimo kao učitelja i ne dozvolimo da nam se više ovakve stvari dešavaju.

http://www.pecat.co.rs/2010/06/zlocin-u-starom-brodu-ko-nije-znao-da-pliva-–-zaplivao-je-u-vecnost/

Kliknite za proširenje...

Reefer:

Nakon mogo tema o raznim "genocidima" koji još uvek nemaju dokazan tačan broj ubijenih, način na koji su ubijeni, da li su vojnici ili civili, koje su nacionalnosti, a sve u pokušajima da se Srbima nametne lažna kolektivna odgovornost, malo po malo se pojavlju priče i dokazi koji nas upoznaju sa istorijom zla koje je 90-ih godina kulminiralo u našoj zajednočkoj državi.
Nedavno je postavljena i temo o tome da li Srbi i Hrvati treba da budu prijatelji, da li su bratski narodi. Oni koji su živeli među njima i sa njima dobro znaju odgovor. Oni koji nisu imali tu (ne)sreću mogu samo da se upoznaju sa istorijom zločina i da shvate koliko je duboka razlika između naših naroda.
Ovo je priča o još jednom iz niza zločina (možda bi neki danas ovaj zločin nazvali genocidom, bar zbog načina kako je izvrešen zločin, zbog broja žrtava i zbog namere zločinaca, mada kako je izvršen nad Srbima nisam siguran u to) koji se desio našem narodu od starne onih koji su i krajem 20. veka ponovili isto. Istorija se ponavlja, a na nama je da je prihvatimo kao učitelja i ne dozvolimo da nam se više ovakve stvari dešavaju.

http://www.pecat.co.rs/2010/06/zlocin-u-starom-brodu-ko-nije-znao-da-pliva-–-zaplivao-je-u-vecnost/

Kliknite za proširenje...

Reefer:

U Srbiji mnogi ne znaju za taj zločin, ali ni za mnoge druge zločina koji su nam učinjeni u I i II Sevtskom ratu, ali i u novije vreme. Koliko ljudi u Srbiji zna za upad regularne Hrvatske vojske u susednu državu i zločin u Mrkonjić Gradu, recimo? Takva je bila politika u SFRJ, a slično je i u ovoj demokratskoj Srbiji. Sve u interesu mira i sloge.
Što se tiče spomenika, RS je bila u ratu, osiromašena, kao i matica Srbija. Nametnuti ratovi, sankcije, bombardovanja... sve je to uticalo na standard u našim zemljama. Polako, biće tu spomenik kakav treba.

Kliknite za proširenje...

Izvor: RTRS

Pokolj je organizovao ustaški komandant za takozanu "Hrvatsku Krajinu" Viktor Gutić, a predvodio ga je župnik banjalučkog samostana Petrićevac fra Miroslav Majstorović Filipović, koji je nakon tog zločina postao komandant Јasenovačkih logora i prozvan "fra dijavolo".

U dokumentima, čak i onim iz ustaških izvora tadašnje Nezavisne države Hrvatske, navodi se da je zločin u ovim banjalučkim selima bio najveći pokolj učinjen u samo jednom danu.

Zločin su počinile ustaše Ante Pavelića iz takozvanog "Tjelesnog zdruga" uz pomoć banjalučkih ustaša.

Krvavi ustaški "pir" u ovim selima počeo je u 4.00 časa ujutru i trajao je do podneva istog dana. Pobijeni su svi Srbi koji su se zatekli u selu, osim Lenke Kuruzović, koja je sa svojih petoro djece uspjela da umakne ustaškom nožu.

Mještani Drakulića, Šargovca, Motika i rudnika Rakovac pobijeni su bez metka, sjekirama, noževima, krampovima i "srbomlatkom".

Da su ustaške vlasti pripremale podmukli pokolj Srba, govori i činjenica da su nekoliko dana ranije izvršili popis seljana, uz obrazloženje da će svi koji se zateknu kod kuće u nedjelju, tog 7. februara 1942. godine, dobiti pomoć u hrani.

Takođe, nekoliko dana ranije, ustaše su naredile da se, zbog navodnog bjesnila, pobiju svi psi u pomenutim banjalučkim selima, sa stvarnom namjerom da za vrijeme zločina lavež pasa ne bi otkrio da se nešto čudno dešava u tim selima.

Nakon Drugog svjetskog rata o ovom stravičnom ustaškom zločinu dugo se ćutalo, a tek 1964. godine izvršeno je popisivanje stradalih i to 1 400 lica. Nakon toga su 1965. godine tadašnje vlasti podigle spomen kosturnicu za tih, kako je ispisano na ploči, 1 400 žrtava fašističkog terora.

Naknadnim istraživanjima došlo se do broja od 2 300 žrtava, popisanih imenom i prezimenom, premda se zna da je i ta brojka mnogo veća, pošto su u pokolju 7. februara pobijene i potpuno zatrte čitave porodice, pa o njima nije više imao ko da svjedoči.

Tek 1991. godine održan je prvi parastos ovim žrtvama, a služio ga je vladika banjalučki Јefrem. Od tada svake prve nedjelje u februaru služi se parastos, a unazad devet godina i zaupokojena liturgija u novosagrađenom hramu Svetog velikomučenika Georgija u Drakuliću.

Iako su potomci žrtava i stanovnici ovih sela, kao i cijelog banjalučkog regiona, očekivali da će se tadašnji poglavar rimokatoličke crkve papa Јovan Pavle Drugi tokom posjete Banjaluci i samostanu Petrićevac u junu 2003. godine ograditi od ovih zločina, papa ovaj događaj nije ni spomenuo.

Јedine riječi poglavara rimokatoličke crkve koje su se mogle dovesti u vezu sa ovim i drugim zločinima u kojima su, između ostalih ustaša, direktno kao krvnici učestvovali i katolički sveštenici, odnosile su se na molitve Bogu da "bude milosrdan za krivice počinjene protiv čovjeka, njegovog dostojanstva i njegove slobode, pa i od strane nekih članova Katoličke crkve".

Kliknite za proširenje...