Valjda su se vremena promenila malo, ako ne sa aspekta finansija, onda na polju jednostavnosti planiranja putovanja, tako da će ova „wanna be“ reportaža možda i vredeti nekom.
Neko posebno vreme za odlazak u Rim i ne postoji. Po mojoj skromnoj poroceni treba izbegavati loše vremenske uslove i velike katoličke praznike, s obzirom da je i bez njih Rim okupiran turistima do neke granice koja ugrožava Vašu mogućnost da zaista osetite puls i dušu ovog večitog grada.
Ako nekome znači pomenuću da sam odabrao putovanje u totalno sopstvenoj režiji, što znači rezervacija stana preko interneta i angažman sopstvenog vozila. Upotreba automobila pri dolasku u Rim uglavnom je svuda na net-u okarakterisana kao ludost (anatemisana u potpunosti), ali moje lično iskustvo je drugačije. Naime, za sada je još uvek povoljnije ka datoj destinaciji putovati kolima nego avio prevozom, s tim da je automobil potrebno ostaviti u nekoj od obezbeđenih garaža van istorijskog centra Rima (centro storico). Garažu sam rezervisao na lepu reč, bez depozita (za razliku od apartmana – 20%), a autobuski prevoz do apartmana isplanirao sam unapred putem lokacije ClicK!. Autobusi idu na 5 minuta.
U centar ne planirajte da uđete kolima, saobraćaj je značajno redukovan i može se ući samo sa posebnom dozvolom ili ako ste rezident. Ograničenje važi od 06:30 do 18:00 i od 23:00 do 03:00. Limit ne važi za motore i bicikle, a vikendom je vreme nešto drugačije, a to se, kao i područje zone ograničenja (Zone Traffico Limitato – ZTL) da proveriti na sledećoj adresi: ClicK!.
Inače, svi ulasci u zonu su obeleženi svetlosnim signalom “VARCO ATIVO”, ako su kamere uključene, što znači da je ograničenje na snazi i “VARCO NON ATIVO” ako su isključene.
Za sve ostale detalje, ako neko planira nešto slično, tu je PP i rado ću odgovoriti.
Kada priđete Rimu shvatite da je prilično veliki grad. Prostire se na 1.285 km2 i naseljen je sa cirka 2.730.000 ljudi. Ipak, isto se ne odnosi na sam najuži, odnosno istorijski, centar. Izborom prave lokacije (a to je potez uz ulice koje se naslanjaju na „Corso Vittorio Emanuele II“ i „Via del Corso“) dobijate mogućnost da sve bitnije turističke lokacije obiđete bez upotrebe prevoza – peške. Naime, sve te lokacije (veliki trgovi, Koloseum, Panteon..) se nalaze na realno malom rastojanju – 2 do 15 minuta hoda.
Po dolasku na željenu lokaciju shvatate da su ulice Rima jako uske, opasane starim zgradama, predivnih, ali na žalost neodržavanih fasada.
Inače, iste ulice pokrivene su kockom i okićene živopisnim izlozima u kojima za “male pare” možete da pazarite sasvim obične, a karakteristične sitnice za zemlju u kojoj se nalazite.
Baš u ovoj ulici, koja spaja “Via dei Giubbonari” i “Corso Vittorio Emanuele II” nalazi se jedna od najbolje ocenjenih tratorija – “Trattoria der Pallaro”. Naime, tratorije su restorani domaće kuhinje u kojima vas često neće ni pitati šta želite, već će te dobiti jelo (ili niz jela) koji se tog dana nalazi na meniju. Kada smo ovde ušli za sto nas je smestila lično gazdarica – baba Fazi, koja je legenda na prvi pogled. Umesto jelovnika stiglo je “vino della casa” i boca vode. Vino kuće je svuda u Italiji prilično dobro i šteta je piti jeftina flaširana vina, kada je ovo i bolje i prihvatljivije za džep. Nakon toga stigli su “antipasto”, italijansko predjelo, da bi sledeći domaći specijalitet stizao čim ispraznite tanjir. Tako u 5 – 6 navrata, zaključno sa kolačem, napadom smeha i prepunjenim stomakom do pucanja.
Nakon gurmanluka preostaje vam šetnja, kako bi se nešto svarilo. Ono što me je oduševilo jeste zaista vanredna arhitektura. Na svakom koraku nalazi se po neki biser za koji pomislite da bi verovatno bio zgrada vlade ili nešto slično u Srbiji.
Ono što dodatno krasi te uske rimske ulice jeste i nemerljiva količina trgova. Ne mogu da se otmem utisku da svako drugo raskršće ima svoj trg, pretežno sa fontanama ili spomenicima. Neka od mesta zaista plene, mogao bih da živim na njima:
Inače, “Campo del Fiori” je jedan od srednje velikih trgova u Rimu i karakterističan je po dva osnova.
Prvo, nekada se na tom mestu nalazilo gubilište, a svoj red, između ostalih, tu je dočekao i Đordano Bruno (Giordano Bruno). Glave mu je došla tvrdnja da zemlja nije centar univerzuma.
Drugo, sada je “Campo del Fiori” glavna otvorena pijaca u Rimu (i jedina u istorijskom centru), koja se formira rano ujutru, a nestaje već do podne.
Nisam pijacu uhvatio u širem kadru, nije ni interesantan, ali tu je par detalja:
Jako je prijatno preseći šetnju salatom od voća koje se seče na licu mesta.
S obzirom da pijaca bukvalno nestaje oko podneva primat preuzimaju restorani po obodu, dok trgom dominiraju zabavljači i turisti:
I naravno spomenik Đordanu Brunu:
Inače, kako se vidi na poslednjoj fotografiji u Rimu je pravilo da svaka rekonstrukcija fasade zahteva prekrivanje iste platnom, na kojem je sama fasada i naslikana. Na ovaj način trgovi i ulice se ne ruže i ne čine smetnju za turiste. Predpostavljam da se isto finansira putem kompenzacije reklamnog prostora, s obzirom da sam na svakom primetio po jedan reklamni bilbord. Lepo, nema šta.
Drugog dana rešili smo da obiđemo Koloseum (Colosseo), Rimski forum (Forum Romanum) i brdo Palatino (Collis Palatium). Da bi smo prošetali uz reku Tibar i videli Cirkus Maksimus (Circus Maximus) odluka je pala na prilazak datim lokacijama sa donje strane.
Tibar, koji polovi Rim, je reka veličine Morave, a i boja mu je slična:
Naime, ne verujem da je Tibar baš ekstremno prljav. Jednostavno takav je sastav zemljišta u Laciju, pa je i reka muljevita, ali ko zna.
Pored Vatikana (Vaticano) sa druge strane Tibra nalazi se i poznati deo Rima koji je opsednut umetnicima – “Trastevere”. Nismo obišli ovaj kraj, jednostavno nije bilo vremena, mada ću sa zadovoljstvom to učiniti sledeći put (bacio sam novčić u Fontanu di Trevi). Ipak, sledi jedan interesantan “artist”, na kojeg smo naišli kada smo provirili preko mosta:
Cirkus Maksimus, latinski “Circus Maximus” ili italijanski “Circo Massimo” je ta čuvena trkačka staza na kojoj je Ben Hur briljirao u dvokolicama. Od iste nije ostalo gotovo ništa, već su prepoznatljivi jedino obrisi na terenu, tako da ovaj deo priče nije propraćen posebnom fotografijom.
Koloseum, Rimski forum i Palatino su suštinski jedna turistička lokacija, pa i ako je Koloseum fizički izdvojen (manje od 100 metara) ulaznica je ista za sve. Pri dolasku u Rim toplo preporučujem kupovinu “Roma pass”-a, koji predstavlja objedinjenu turističku ponudu, a sastoji se iz mape, besplatnog ulaza na dve turističke lokacije (istorijski spomenici, muzeji i sl.), popusta na drugim i besplatnog javnog prevoza za 72 sata. Cena je 20€. Ukoliko ovo propustite ulaznicu za ovaj kompleks uzmite na biletarnici Rimskog foruma i Palatina, s obzirom da je tu gužva značajno manja nego kod Koloseuma. Svi turisti se izređaju tamo, redovi su ogromni, tako da vam kasnije isto neće biti problem.
Brdo Palatino (Collis Palatium) je glavno od sedam rimskih brežuljaka i na njemu je po legendi vučica pronašla Romula i Rema, zadojila ih, te osnovaše Rim. Bez obzira na legendu, ovo brdo je jedan od najstarijih delova Rima i danas je park u okviru koga se nalazi Flavijevska palata sa muzejom.
ROMA
(centro storico feat Vaticano)
Maj 2010.(centro storico feat Vaticano)
Neko posebno vreme za odlazak u Rim i ne postoji. Po mojoj skromnoj poroceni treba izbegavati loše vremenske uslove i velike katoličke praznike, s obzirom da je i bez njih Rim okupiran turistima do neke granice koja ugrožava Vašu mogućnost da zaista osetite puls i dušu ovog večitog grada.
Ako nekome znači pomenuću da sam odabrao putovanje u totalno sopstvenoj režiji, što znači rezervacija stana preko interneta i angažman sopstvenog vozila. Upotreba automobila pri dolasku u Rim uglavnom je svuda na net-u okarakterisana kao ludost (anatemisana u potpunosti), ali moje lično iskustvo je drugačije. Naime, za sada je još uvek povoljnije ka datoj destinaciji putovati kolima nego avio prevozom, s tim da je automobil potrebno ostaviti u nekoj od obezbeđenih garaža van istorijskog centra Rima (centro storico). Garažu sam rezervisao na lepu reč, bez depozita (za razliku od apartmana – 20%), a autobuski prevoz do apartmana isplanirao sam unapred putem lokacije ClicK!. Autobusi idu na 5 minuta.
Slika 1 – Električni mini bus koji pokriva uske ulice samog centra
U centar ne planirajte da uđete kolima, saobraćaj je značajno redukovan i može se ući samo sa posebnom dozvolom ili ako ste rezident. Ograničenje važi od 06:30 do 18:00 i od 23:00 do 03:00. Limit ne važi za motore i bicikle, a vikendom je vreme nešto drugačije, a to se, kao i područje zone ograničenja (Zone Traffico Limitato – ZTL) da proveriti na sledećoj adresi: ClicK!.
Inače, svi ulasci u zonu su obeleženi svetlosnim signalom “VARCO ATIVO”, ako su kamere uključene, što znači da je ograničenje na snazi i “VARCO NON ATIVO” ako su isključene.
Za sve ostale detalje, ako neko planira nešto slično, tu je PP i rado ću odgovoriti.
Kada priđete Rimu shvatite da je prilično veliki grad. Prostire se na 1.285 km2 i naseljen je sa cirka 2.730.000 ljudi. Ipak, isto se ne odnosi na sam najuži, odnosno istorijski, centar. Izborom prave lokacije (a to je potez uz ulice koje se naslanjaju na „Corso Vittorio Emanuele II“ i „Via del Corso“) dobijate mogućnost da sve bitnije turističke lokacije obiđete bez upotrebe prevoza – peške. Naime, sve te lokacije (veliki trgovi, Koloseum, Panteon..) se nalaze na realno malom rastojanju – 2 do 15 minuta hoda.
Po dolasku na željenu lokaciju shvatate da su ulice Rima jako uske, opasane starim zgradama, predivnih, ali na žalost neodržavanih fasada.
Slika 2 – Pogled iz apartmana na “Via dei Chiavari”
Inače, iste ulice pokrivene su kockom i okićene živopisnim izlozima u kojima za “male pare” možete da pazarite sasvim obične, a karakteristične sitnice za zemlju u kojoj se nalazite.
Slika 3 – Lokalna vinerija, koja pored vina nudi testenine, pršute i sireve
Baš u ovoj ulici, koja spaja “Via dei Giubbonari” i “Corso Vittorio Emanuele II” nalazi se jedna od najbolje ocenjenih tratorija – “Trattoria der Pallaro”. Naime, tratorije su restorani domaće kuhinje u kojima vas često neće ni pitati šta želite, već će te dobiti jelo (ili niz jela) koji se tog dana nalazi na meniju. Kada smo ovde ušli za sto nas je smestila lično gazdarica – baba Fazi, koja je legenda na prvi pogled. Umesto jelovnika stiglo je “vino della casa” i boca vode. Vino kuće je svuda u Italiji prilično dobro i šteta je piti jeftina flaširana vina, kada je ovo i bolje i prihvatljivije za džep. Nakon toga stigli su “antipasto”, italijansko predjelo, da bi sledeći domaći specijalitet stizao čim ispraznite tanjir. Tako u 5 – 6 navrata, zaključno sa kolačem, napadom smeha i prepunjenim stomakom do pucanja.
Nakon gurmanluka preostaje vam šetnja, kako bi se nešto svarilo. Ono što me je oduševilo jeste zaista vanredna arhitektura. Na svakom koraku nalazi se po neki biser za koji pomislite da bi verovatno bio zgrada vlade ili nešto slično u Srbiji.
Ono što dodatno krasi te uske rimske ulice jeste i nemerljiva količina trgova. Ne mogu da se otmem utisku da svako drugo raskršće ima svoj trg, pretežno sa fontanama ili spomenicima. Neka od mesta zaista plene, mogao bih da živim na njima:
Slika 4 – Jedan od “neimenovanih” trgova odmah do “Campo del Fiori”
Slika 5 – I jedan blizu Panteona
Slika 5 – I jedan blizu Panteona
Inače, “Campo del Fiori” je jedan od srednje velikih trgova u Rimu i karakterističan je po dva osnova.
Prvo, nekada se na tom mestu nalazilo gubilište, a svoj red, između ostalih, tu je dočekao i Đordano Bruno (Giordano Bruno). Glave mu je došla tvrdnja da zemlja nije centar univerzuma.
Drugo, sada je “Campo del Fiori” glavna otvorena pijaca u Rimu (i jedina u istorijskom centru), koja se formira rano ujutru, a nestaje već do podne.
Nisam pijacu uhvatio u širem kadru, nije ni interesantan, ali tu je par detalja:
Slika 6 – Lokalni sosevi, nisu jeftini, ali znatno povoljniji nego u radnjama
Slika 7 – I u Rimu je važno preduzeti preventivne mere
Slika 8 - Osveženje
Slika 7 – I u Rimu je važno preduzeti preventivne mere
Slika 8 - Osveženje
Jako je prijatno preseći šetnju salatom od voća koje se seče na licu mesta.
S obzirom da pijaca bukvalno nestaje oko podneva primat preuzimaju restorani po obodu, dok trgom dominiraju zabavljači i turisti:
Slika 9 – Campo del Fiori
I naravno spomenik Đordanu Brunu:
Slika 10 – Campo del Fiori
Inače, kako se vidi na poslednjoj fotografiji u Rimu je pravilo da svaka rekonstrukcija fasade zahteva prekrivanje iste platnom, na kojem je sama fasada i naslikana. Na ovaj način trgovi i ulice se ne ruže i ne čine smetnju za turiste. Predpostavljam da se isto finansira putem kompenzacije reklamnog prostora, s obzirom da sam na svakom primetio po jedan reklamni bilbord. Lepo, nema šta.
Drugog dana rešili smo da obiđemo Koloseum (Colosseo), Rimski forum (Forum Romanum) i brdo Palatino (Collis Palatium). Da bi smo prošetali uz reku Tibar i videli Cirkus Maksimus (Circus Maximus) odluka je pala na prilazak datim lokacijama sa donje strane.
Tibar, koji polovi Rim, je reka veličine Morave, a i boja mu je slična:
Slika 11 – Tibar
Naime, ne verujem da je Tibar baš ekstremno prljav. Jednostavno takav je sastav zemljišta u Laciju, pa je i reka muljevita, ali ko zna.
Pored Vatikana (Vaticano) sa druge strane Tibra nalazi se i poznati deo Rima koji je opsednut umetnicima – “Trastevere”. Nismo obišli ovaj kraj, jednostavno nije bilo vremena, mada ću sa zadovoljstvom to učiniti sledeći put (bacio sam novčić u Fontanu di Trevi). Ipak, sledi jedan interesantan “artist”, na kojeg smo naišli kada smo provirili preko mosta:
Slika 12 – Ko da ga pita “za šta” je umetnik 
Cirkus Maksimus, latinski “Circus Maximus” ili italijanski “Circo Massimo” je ta čuvena trkačka staza na kojoj je Ben Hur briljirao u dvokolicama. Od iste nije ostalo gotovo ništa, već su prepoznatljivi jedino obrisi na terenu, tako da ovaj deo priče nije propraćen posebnom fotografijom.
Koloseum, Rimski forum i Palatino su suštinski jedna turistička lokacija, pa i ako je Koloseum fizički izdvojen (manje od 100 metara) ulaznica je ista za sve. Pri dolasku u Rim toplo preporučujem kupovinu “Roma pass”-a, koji predstavlja objedinjenu turističku ponudu, a sastoji se iz mape, besplatnog ulaza na dve turističke lokacije (istorijski spomenici, muzeji i sl.), popusta na drugim i besplatnog javnog prevoza za 72 sata. Cena je 20€. Ukoliko ovo propustite ulaznicu za ovaj kompleks uzmite na biletarnici Rimskog foruma i Palatina, s obzirom da je tu gužva značajno manja nego kod Koloseuma. Svi turisti se izređaju tamo, redovi su ogromni, tako da vam kasnije isto neće biti problem.
Brdo Palatino (Collis Palatium) je glavno od sedam rimskih brežuljaka i na njemu je po legendi vučica pronašla Romula i Rema, zadojila ih, te osnovaše Rim. Bez obzira na legendu, ovo brdo je jedan od najstarijih delova Rima i danas je park u okviru koga se nalazi Flavijevska palata sa muzejom.
Slika 13 – Pogled na park koji opasuje palatu
Slika 14 – Jedan od motiva brda Paladino
Slika 15 – Deo Flavijevske palate – Domicijanov stadijum
Slika 14 – Jedan od motiva brda Paladino
Slika 15 – Deo Flavijevske palate – Domicijanov stadijum
...
)
Da li je to tacno? Planiram da izvadim ISIC karticu kao potvrdu da sam student.
