Blues Brothers
Elita
- Poruka
- 17.758
Ako se politička elita okane fantazija, za šta su šanse male, i lati se konsolidacije, van Beograda slabo naseljene i opustele Srbije, ako rešenje potraži u pomirenju i dijalogu sa formalno svojim građanima, kosovskim Albancima, ima nade i za Kosovo i za Srbiju
Idealizacija Kosovskog boja i poziv na osvetu za davno pretrpljeni poraz, u nedostatku koherentne ideologije, bili su odličan faktor mobilizacije masa. Ta mobilizacija, kako vidimo, traje do dana današnjeg. Osnovni, međutim, problem, iz koga su vremenom proizlazili drugi problemi, jeste nesposobnost srpskih političkih i kulturnih elita da prevaziđu apstraktnost kosovske mitologije. Ta amorfna ideologija je – uzvikujući “Kosovo je Srbija” i u 19. veku kao i danas – htela mnogo više od Kosova; ona je, zapravo, htela obnovu fiktivnog zlatnog doba Dušanovog carstva, ona je – u svom najdubljem sloju – u stvari htela Zlatno doba iliti, prostonarodski rečeno, Zemlju dembeliju. Ta ogromnost i nerealnost opštenacionalnog stremljenja pokazale su se onoga momenta kada je teritorijalno Kosovo postalo deo Srbije. Umesto da reke hodočasnika krenu put srpskog Jerusalima, dogodilo se nešto paradoksalno: reke migranata krenule su iz Jerusalima put Šumadije i Beograda. Očekivalo bi se takođe da se nakon oslobođenja prestonica Srbije premesti u srpsko “duhovno središte”, ali to se nije dogodilo. Povratak Kosova gotovo da je predstavljao razočaranje. Nigde zlatnih kašika, nigde blistavih dvorova, nigde imperijalnog sjaja. Kosovo je nastavilo da tavori u vekovnoj zaostalosti i stravičnom siromaštvu. Ali, na simboličnoj ravni, bez obzira na žalosno stanje na terenu i uprkos odsustvu realne kontrole nad čitavim oblastima, Kosovo je ponovo bilo “naše”.
Eto toliko o prodavanju Kosovske magle. Procitajte ceo tekst
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=52834
