eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Papa na korak do Niša
Vladimir MATEVSKI, 05.06.2010 20:50:55
OBRT se desio u vrhu Srpske pravoslavne crkve kada je u pitanju dolazak pape u našu zemlju. Do pre godinu dana redovno se, periodično, ponavljalo da „još nije sazrelo vreme“ za ovu posetu. A državni predstavnici su naglašavali da bez pristanka SPC prvi čovek Vatikana ne može na naše tlo.
Prošle subote, međutim, patrijarh Irinej javno je izneo svoj stav - katolički poglavar je dobrodošao u Srbiju, u Niš, 2013. godine, na obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta. Bila bi to, kaže patrijarh, odlična prilika da se načini prvi korak ka svehrišćanskom približavanju.
Odluku o pozivu papi donosi Sabor SPC i to, kao i sve ostale, natpolovičnom većinom 45 arhijereja. Da bi postala punovažna, mora da je potpiše patrijarh, što, očito, neće biti sporno.
Da li je većina arhijereja za upućivanje poziva?
Kako „Novosti“ saznaju, najuticajniji srpski arhijereji smatraju da je sadašnji papa po kanonskim stavovima bliži pravoslavlju nego što su to bili njegovi prethodnici. Uz to, izuzetno se ceni što Vatikan pod vođstvom Benedikta 16. nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Upoređuju to sa postupanjem njegovog prethodnika, pape Vojtile, koji je požurio da prvi prizna otcepljenje Slovenije i Hrvatske.
Bivši patrijarh German Đorić, koji je bio na čelu Srpske pravoslavne crkve od 1958. do 1990. godine, godinama je odolevao pritisku komunističkih vlasti da se saglasi sa pozivom rimskom episkopu da poseti SFRJ. Ostao je dosledan u stavu da put svakog pape u Beograd vodi isključivo preko Jasenovca, kao i javnog pokajanja i izvinjenja Srbima zbog ustaških zločina podržanih od hrvatskog katoličkog sveštenstva.
U našim crkvenim krugovima se smatra da se Vatikan, poslednjim potezima, ogradio od zlodela nad Srbima, i da Jasenovac kao uslov ne treba više postavljati i da se treba okrenuti budućnosti.
Kada je reč o odluci Sabora SPC, treba znati i da je još februara 2002. tadašnji papa poklonio biskupski prsten vladikama crnogorsko-primorskom i bačkom. A nedavni izbor srpskog patrijarha pokazao je koliko njih dvojica imaju pristalica među srpskim episkopima...
Prethodnik Njegove svetosti Irineja, patrijarh Pavle, jednom prilikom je izjavio da bi „on lično voleo da se sastane sa papom“. Govorio je da o pozivu papi može da se razgovara tek ako ga pozove velika pravoslavna zemlja kao što je Rusija.
Patrijarh Pavle nije otišao u Banjaluku juna 2002. kada je tamo boravio papa Vojtila, mada je želja Svete stolice bila da srpski patrijarh bude domaćin papi.
Javnosti je manje poznat podatak da je još 1994. godine Mira Marković dolazila kod patrijarha Pavla kako bi ga ubedila da Srpska crkva blagoslovi Miloševićev poziv Vojtili. Sagovornici „Novosti“ bliski Sinodu kažu da je iz patrijarhovog kabineta brže izašla nego što je ušla.
I u maju 1999, tokom bombardovanja Srbije, Arhijerejski sabor SPC je odbio inicijativu Vatikana da papa Jovan Pavle Drugi, prilikom povratka iz posete Rumuniji, sleti u Beograd. Hteo je, tvrdili su iz Rima, da pruži podršku Srbiji, po kojoj su padale NATO bombe. Vrh SPC je smatrao tu „ponudu“ - licemernom.
Profesor Darko Tanasković, nekadašnji ambasador u Vatikanu, smatra realnom mogućnost da papa Benedikt bude jedan od crkvenih poglavara koji će se okupiti u Nišu 2013. godine.
- Moguće je da će poglavar Katoličke crkve doći u Srbiju, ali je potrebno stvaranje određenih preduslova - kaže Tanasković. - Od najvećeg je značaja da se ova ekumenska manifestacija, koja seća na vremena nepodeljene crkve, u svakom pogledu osmisli i pripremi na način dostojan njenog značaja. Verujem da su SPC i država Srbija u punoj meri svesne posebne privilegije, ali i obaveze da budu domaćini takvog svetskog skupa.
Poseta pape je, naravno, važno svetovno, ali i političko pitanje. Nije tajna da je papina poseta nekim državama bila dodatni adut za brži ulazak u Evropsku uniju. Srbija teško može da bude izuzetak od tih „nepisanih pravila igre“. Tako razmišlja i sociolog religije Mirko Đorđević, koji ističe da bi ova poseta bila veoma značajna za Srbiju i da bi od nje naša država imala više koristi nego Sveta stolica. On kaže i da se najave papine posete iz SPC mogu tumačiti kao jačanje dela episkopata koji se zalaže za čvršće veze sa katoličkim svetom.
- Poseta poglavara Katoličke crkve skoro je izvesna - kaže Đorđević. - Kako je najavio patrijarh Irinej, 2013. godine, ako ne i ranije, on će razmeniti „bratski celov“ sa rimskim papom.
Znak da poglavar katolika može doći u rodni grad cara Konstantina stigao je još novembra 2009. prilikom posete Borisa Tadića Vatikanu. Predsednik Tadić i papa Benedikt su se saglasili da je 2013. godina odlična prilika za dolazak rimokatoličkog poglavara u Srbiju.
Iz Vatikana je već stigla zvanična potvrda da bi papa mogao da dođe u Niš 2013. godine.
POLA VATIKANA
Na tlo Srbije i Rusije nijedan papa nikad nije stupio, a među pravoslavnim sveštenstvom kruži pošalica da bi svaki papa „dao pola Vatikana da dođe u Moskvu, a drugu polovinu da kroči u Beograd“. Tako bi, kažu, bilo potvrđeno srednjovekovno vatikansko pravilo da je „katoličko tlo svuda gde stupi papina noga“, što za Rimokatoličku crkvu, dugoročno gledano, nije bez značaja.
TITULA
Papa Benedikt je iz svoje zvanične titule nedavno izostavio deo koji kaže da je on „patrijarh zapada“, a stavio da je „univerzalni pontifeks“, odnosno – poglavar.
RUSIJA
Iako je bilo nagoveštaja da bi se papin susret sa ruskim patrijarhom Kirilom mogao dogoditi uskoro, na neutralnom terenu, a Belorusija se nudila da bude domaćin, šef ruske crkvene diplomatije arhiepiskop Ilarion Alfejev nedavno je izjavio da „još nije sazrelo vreme“. Kao kamen spoticanja u odnosima Ruske pravoslavne crkve i Svete stolice ističe se rimokatolički prozelitizam i unijaćenje na kanonskoj teritoriji ruske crkve.
*****
NJEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI IRINEJ, ZA „NOVOSTI“
NAJPRE DA SAČEKAMO POZIV
NjEGOVA svetost patrijarh srpski Irinej, za „Novosti“, kaže da će o poseti pape opširnije da priča kada poglavar Rimokatoličke crkve bude pozvan. On je ponovio da je, pre svega, njegova lična želja da papa dođe u Niš. A na proslavu u Nišu biće pozvani predstavnici svih crkava.
- Dajte da sačekamo da budu upućeni pozivi - kazao je patrijarh Irinej.
Zanimljivo je da je patrijarh srpski o „velikom susretu“ u Nišu prvi put javno progovorio pred kraj prošle godine, kada je podržao ideju da rodni grad Konstantina Velikog na brdu Vinik slavnom imperatoru podigne časni krst visok osamdeset metara.
Tada je, kao vladika niški potpisao Deklaraciju o crkveno-narodnom jedinstvu, čime je ozvaničen početak podizanja krsta u čast cara Konstantina.
- Postoji zainteresovanost poglavara Katoličke crkve da se na dan proslave Milanskog edikta sretne u Nišu sa predstavnicima pravoslavne crkve, što bi bio istorijski događaj i veliki iskorak u odnosima dve crkve - naveo je tadašnji vladika niški.
(M. RISTOVIĆ)
