gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Sarajevska kapitulacija
Broj 117 | Piše: Anja Vujević • 03. jun 2010
Učešćem na ministarskoj konferenciji „EU-Zapadni Balkan“ Beograd je priznao nezavisnost južne srpske pokrajine, jer je Kosovo u Sarajevu imalo jednak tretman sa ostalim državama učesnicama
Sarajevska konferencija „EU–zapadni Balkan“, čiji su zaključci sažeti u „istorijskoj predsedničkoj izjavi“ u kojoj ništa značajno, a ponajmanje istorijsko, nije rečeno, ipak je donela dve istorijske stvari – prvi put su za istim stolom našli Vuk Jeremić i Skender Hiseni i članstvo u NATO-u istaknut je kao zajednički regionalni cilj.
Da bi prvi cilj bio ostvaren Srbija i zemlje učesnice sastanka, bile su bezimene. Na jarbolima nije bilo zastava država, a učesnici konferencije su zastupljeni samo imenom, bez naziva države, a sve kako bi Kosovo imalo ravnopravan tretman sa ostalim učesnicima sastanka.
IZA BLINDIRANIH VRATA Tvrdnje ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića kako je Srbija izvojevala još jednu pobedu jer je u Sarajevu tobože osujetila pokušaj predstavnika Prištine da na ministarskoj konferenciji „EU – Zapadni Balkan“ govore izvan Rezolucije 1244, jer je Hisenija najavio Lamberto Zanijer, samo su potvrda kapitulacije Srbije i njenog neizgovorenog priznanja lažne države za suseda. Rezolucija 1244 zahteva da na međunarodnom planu srpska južna pokrajina mora biti zastupljena pod imenom Unmik Kosovo, što u Sarajevu nije bio slučaj. Ostaje činjenica da Hiseni, čiji sadržaj obraćanja učesnici konferencije brižljivo skrivaju, nije govorio u ime UNMIK-a, nego u ime bezimene države kakve su bile i ostale učesnice konferencije. Jedina razlika između njega i ostalih je to da je on imao privilegiju da bude najavljen. Vodeći se tezom „korak po korak“, kako bi Beogradu bilo dato vreme da postepeno pripremi javnost da sa Prištinom sedne za isti sto i pod zastavama, ministarska konferencija koja je trebalo da bude otvorena za javnost i da je novinari prate iz pres sobe, održana je iza zatvorenih, blindiranih vrata.
„Ne vidim vezu između Kosova i Srbije na njihovom putu ka EU. Postupaćemo sa obe zemlje u okviru Rezolucije 1244, i videti presudu Međunarodnog suda pravde. Konferencija je govorila o evropskoj perspektivi svih zemalja ovog regiona i nikoga nismo izostavili“, rekao je komesar za proširenje EU Štefan File, eksplicitno određujući da su Srbija i Kosovo na ministarskoj konferenciji tretirani kao „dve zemlje“. Zanimljivo je da je pres konferencija prekinuta kada su na red došla pitanja o Kosovu i da je File izbegao da prokomentariše svoju izjavu da se nada da „BiH i Kosovo neće zaostajati za ostalim zemljama u regionu“. Tvrdnje lidera DSS-a Vojislava Koštunice da je „sadašnja vlast ovu pogubnu politiku započela kada je neposredno posle jednostrano proglašene nezavisnosti potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji nalaže uspostavljanje dobrosusedske saradnje” i da je „konferencija u Sarajevu nastavak tog pogrešnog puta koji će Srbiji dugoročno naneti ozbiljnu štetu“, pokazale su se utemeljenim već u Sarajevu.
Broj 117 | Piše: Anja Vujević • 03. jun 2010
Učešćem na ministarskoj konferenciji „EU-Zapadni Balkan“ Beograd je priznao nezavisnost južne srpske pokrajine, jer je Kosovo u Sarajevu imalo jednak tretman sa ostalim državama učesnicama
Sarajevska konferencija „EU–zapadni Balkan“, čiji su zaključci sažeti u „istorijskoj predsedničkoj izjavi“ u kojoj ništa značajno, a ponajmanje istorijsko, nije rečeno, ipak je donela dve istorijske stvari – prvi put su za istim stolom našli Vuk Jeremić i Skender Hiseni i članstvo u NATO-u istaknut je kao zajednički regionalni cilj.
Da bi prvi cilj bio ostvaren Srbija i zemlje učesnice sastanka, bile su bezimene. Na jarbolima nije bilo zastava država, a učesnici konferencije su zastupljeni samo imenom, bez naziva države, a sve kako bi Kosovo imalo ravnopravan tretman sa ostalim učesnicima sastanka.
IZA BLINDIRANIH VRATA Tvrdnje ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića kako je Srbija izvojevala još jednu pobedu jer je u Sarajevu tobože osujetila pokušaj predstavnika Prištine da na ministarskoj konferenciji „EU – Zapadni Balkan“ govore izvan Rezolucije 1244, jer je Hisenija najavio Lamberto Zanijer, samo su potvrda kapitulacije Srbije i njenog neizgovorenog priznanja lažne države za suseda. Rezolucija 1244 zahteva da na međunarodnom planu srpska južna pokrajina mora biti zastupljena pod imenom Unmik Kosovo, što u Sarajevu nije bio slučaj. Ostaje činjenica da Hiseni, čiji sadržaj obraćanja učesnici konferencije brižljivo skrivaju, nije govorio u ime UNMIK-a, nego u ime bezimene države kakve su bile i ostale učesnice konferencije. Jedina razlika između njega i ostalih je to da je on imao privilegiju da bude najavljen. Vodeći se tezom „korak po korak“, kako bi Beogradu bilo dato vreme da postepeno pripremi javnost da sa Prištinom sedne za isti sto i pod zastavama, ministarska konferencija koja je trebalo da bude otvorena za javnost i da je novinari prate iz pres sobe, održana je iza zatvorenih, blindiranih vrata.
„Ne vidim vezu između Kosova i Srbije na njihovom putu ka EU. Postupaćemo sa obe zemlje u okviru Rezolucije 1244, i videti presudu Međunarodnog suda pravde. Konferencija je govorila o evropskoj perspektivi svih zemalja ovog regiona i nikoga nismo izostavili“, rekao je komesar za proširenje EU Štefan File, eksplicitno određujući da su Srbija i Kosovo na ministarskoj konferenciji tretirani kao „dve zemlje“. Zanimljivo je da je pres konferencija prekinuta kada su na red došla pitanja o Kosovu i da je File izbegao da prokomentariše svoju izjavu da se nada da „BiH i Kosovo neće zaostajati za ostalim zemljama u regionu“. Tvrdnje lidera DSS-a Vojislava Koštunice da je „sadašnja vlast ovu pogubnu politiku započela kada je neposredno posle jednostrano proglašene nezavisnosti potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji nalaže uspostavljanje dobrosusedske saradnje” i da je „konferencija u Sarajevu nastavak tog pogrešnog puta koji će Srbiji dugoročno naneti ozbiljnu štetu“, pokazale su se utemeljenim već u Sarajevu.
