Estetska kontemplacija

Sustina estetskog uzivanja jeste prevazici individualnu volju... i doci u stanje tkz. cistog subjekta saznanja. "Cisti" znaci slobodan od individualnog htenja. Ta situacija slobode od htenja jeste dodir transcendencije i moze se samo intuitivno doziveti.

Kralj Danaj, praotac grčkog plemena Danajaca, je imao pedeset kćerki i one su, po očevoj zapovesti, u prvoj bračnoj noći ubile svoje muževe. Sve kćerke, sem najmlađe Hipermnestre (koja iz ljubavi poštedi svog muža Linkeja) su poslušale svoga oca, a za taj svoj čin su bile kažnjene od bogova, da u podzemnom svetu Hada večno sipaju vodu u bure bez dna.

Kliknite za proširenje...

Mit mozemo uzeti za simbol volje koju u estetskoj kontemplaciji prevazilazimo. Danaide koje sipaju vodu u bure bez dna jesu simbol ljudi koji celog zivota sluze svojoj individualnoj volji. Oni ispune jednu zelju ili sipaju jednu kofu vode u bure bez dna, ali jedino sto posle toga mogu raditi jeste da odu da ponovo zahvataju vodu... Jedna zelja smenjuje drugu bez kraja i odmora. Nema ultimativnog zadovoljenja, konacne sitosti , konacnog orgazma , konacnog zadovoljenja bilo koje zelje.. nema tako neceg. Ima samo kofa i bure bez dna...opet i opet.
Mozemo zamisliti kakvo je olaksanje napustiti taj ciklus zahvatanja i sipanja vode . Odmoriti se bar na trenutak. A taj trenutak je estesko uzivanje ili estetska kontemplacija.
Postoji jedan vrlo dobar primer za to koji moze da pojasni problem a koga je upotrebio i Sopenhauer
Kada posmatramo fotografije iz nase proslosti to doba nam deluje kao izgubljeni raj..to je verovatno svako doziveo. Ono sto pri tome imamo u svesti jeste evociranje slike ali ne i volje koja je bila korelat te slike i koja je zagorcavala taj trenutak u proslosti potpuno isto kao sto zagorcava ovaj danas, ali mi u svesti imamo samo sliku..bez volje...i blazenstvo..... ta situacija pokazuje najednostavniji primer estetske kontemplacije gde imamo predah od sluzenja volji i ono osecanje transcendencije izvan svih opisa.

Takvim trenucima moramo teziti i razvijati ih kroz filozofiju, umetnost, meditaciju, kontemplaciju. To je rad koji u perspektivi nosi mogucnost budjenja. Definitivnog spasenja iz Hada.

Da li nekada predahnete od sipanja vode u bure bez dna. Da li ste uopste taj predah nekada doziveli ili priznajete samo olaksanje prosipanja kofe tj. zadovljstvo kao negaciju prethodne patnje ... princip homeostaze. ?

Interesantna tema , svaka chast .
Ali vreme je za malo skepticizma .
Plodovi "chistog" subjekta saznanja su u stvari plodovi jedinstvene unutrashnje kontemplacije subjekta koje najmanje zavise od uticaja drugih ljudi . Ono shto se obichno uzima kao inidividualno htenje je modifikovano htenje koji se postavlja kao trenutni standard, kao odelo koje je shijeno po meri za drugoga a prepravljano za tebe .

A primer je fascinantan upravo zbog svoje univerzalnosti , ali on vuche koren upravu u tome shto mi nemamo iskustvo o tom vremenu , i kao takvog ne mozhemo ga iskusiti , vec samo kao individualnu ideju. To nije negiranje individualne volje , nego njena afirmacija , jer ta slika proshlog vremena potpuno zavisi od subjekta i njegove volje , na malom komadu empirijskog realiteta subjekat stvara svoj unutarnji svet koji zavisi samo od njegove volje , a ne od spoljih uticaja.

Empty the self completely;
Embrace perfect peace.
The world will rise and move;
Watch it return to rest.
All the flourishing things
Will return to their source.

This return is peaceful;
It is the tide of nature,
An eternal decay and renewal.
Accepting this brings contentment,
Ignoring it brings misery.

Who accepts nature's tide becomes all-cherishing;
Being all-cherishing he becomes impartial;
Being impartial he becomes magnanimous;
Being magnanimous he becomes natural;
Being natural he becomes one with flow;
Being one with flow he becomes immortal:
Though his body will decay, flow will not.

Bulletdodger:

A primer je fascinantan upravo zbog svoje univerzalnosti , ali on vuche koren upravu u tome shto mi nemamo iskustvo o tom vremenu , i kao takvog ne mozhemo ga iskusiti , vec samo kao individualnu ideju. To nije negiranje individualne volje , nego njena afirmacija , jer ta slika proshlog vremena potpuno zavisi od subjekta i njegove volje , na malom komadu empirijskog realiteta subjekat stvara svoj unutarnji svet koji zavisi samo od njegove volje , a ne od spoljih uticaja.

Kliknite za proširenje...

Mislim da ne posmatras primer kako treba ili bar ja nisam to jasno naglasio. Ne radi se o posmatranju tudjih istorijskih fotografija davnih vremena koje nismo nikada doziveli niti ucestvovali u njima. Radi se o nasim licnim fotografijama iz proslosti. Od evociranja uspomena slike pri cemu u svesti imamo nasu sliku ali ne i volju koja je u proslosti bila korelat te slike. To postojanje predstave bez individualne volje i blazenstvo koje to stanje prati jeste primer estetske kontempalcije na koji ukazujem.
Mada sto se tice tvog primera , i on je slican ovome. Upravo zato umetnici u svojim knjzevinim delima po pravilu smestaju radnju u davno proslo vreme ili bar u udaljena egzoticna mesta, jer na taj nacin citalac mnogo lakse moze zaboraviti na svoju individualnu volju sto je i osnovni uslov estetskog uzivanja.

U primeru kichne proshlosti uzroci stanje koje pominesh nema direktne veze sa estetikom , vec sa jednom skoro uvek tachnom predrasudom , chovek skoro nikad nije zadovoljan , a pogorovu sadashnjoscu , te bezhi u proshlost .

Bulletdodger:

U primeru kichne proshlosti uzroci stanje koje pominesh nema direktne veze sa estetikom ,.

Kliknite za proširenje...

Primer sa fotografijama i uopste sa evokacijama secanja nase proslosti ima veze sa estetikom..
Estetsko uzivanje je stanje u kome nestaje individualne volje a dolazi do intuicije. Do nestanka indivudaliteta i pretavranja individulanog ja u metafiziciko ja.
Osoba u estetskoj kontemplaciji nije vise individua.

Uistinu Arhiloh je samo usplamteli covek sto voli i mrzi, samo vizija genija koji vise nije Arhiloh, vec genije sveta.
Mi kao saznavaoci nismo jedno i istovetno sa bicem koje, kao jedini tvorac i gledalac komedije umetnosti , priedjuje sebi vecito uzivanje.
Nice iz Rodjenja tragedije.

Kliknite za proširenje...

Govorimo o stanju svesti da tako kazemo koje se razlikuje i prevazilazi svakidanjsa osecanja i osecaje gladi, napaljenosti, patnje zbog narusene homeostaze ili frustracije zbog nedostupnosti objekata za zadovoljenje drazi. Ovde govorimo o necemo drugacijem a sto ima metafizicke temelje i cilj teme je razdvojiti osecanja nastala iz homeostaze od onih slobodnih od volje.

vec sa jednom skoro uvek tachnom predrasudom , chovek skoro nikad nije zadovoljan , a pogorovu sadashnjoscu , te bezhi u proshlost

Kliknite za proširenje...

Gresis... upravo suprotno . Ljudi nisu zadovoljni prosloscu pa ocekuju da ce u buducnosti biti bolje. Ljudi stalno "cekaju Godoa" koji treba doci a ne koji je vec dosao.
Izdrzi magarce do zelene trave, do dolaska Hrista, ili do ulaska u Evropsku uniju kada ce poteci med i mleko. Izdrzi do dolaska Godoa.
Svakidasnja psihologija je izgradjena na "Cekajuci Godoa" . I ti sad kazes da ljudi traze srecu u proslosti?

Naravno , pogotovu kod starijih chujem kako je uvek ranije bilo bolje ( i kod Tita , i kod Slobe ), samo om ovi sad ne odgovaraju .

Bulletdodger:

Naravno , pogotovu kod starijih chujem kako je uvek ranije bilo bolje ( i kod Tita , i kod Slobe ), samo om ovi sad ne odgovaraju .

Kliknite za proširenje...

To je Mitkin "zal za mladost" ne zal za Slobom i Titom.

Tesko je takvu psihologiju analizirati. Osecanja proistekla iz homeostaze ili iz obicnih telesnih drazi mesaju se sa osecanjima transcendencije estetske kontemplacije. Pri tome imamo zbrku svetovnog i bozanskog koju tesko mozemo razgranciti zato i trebamo biti svesni razlike esteskih dosecanja od prostih drazi.
Uzgred.... sto se tice Mitkea i Kostane dobro je da smo dosli do njega jer je to delo koje me odusevljava. Naracito ona verzija sa Ljubom Tadicem i Snezanom Savic. Kad god sam je gledao najezio sam se a pri tome nisam zalio za mladoscu. To je primer mesanja svetovnog i bozanskog u umetnosti i dozivljaju iste.
Borisilav Stankovic tu zali sudbinu celog ljudskog roda . On nije u toj inspiraciji bio covek vec genije sveta a ne Arhiloh kako kaze NIce.
Zato se pred njegovom Kostanom poklanjamo i placemo .Naslucujemo svet izvan pojave.

.. ja više volim nečistu krv ..

Sam pojam mi je jasan i mislim da sam proteklih dana, sati, uspevao da zapadnem u takvo stanje , ali na kratke periode... mislim osecaj je zaista intenzivan , zadovoljstvo proizilazi iz pukog postojanja ne kao inace iz cinjenja necega i delanja... samo trenutna svest divote svog postojanja...

valheru:

Sam pojam mi je jasan i mislim da sam proteklih dana, sati, uspevao da zapadnem u takvo stanje , ali na kratke periode... mislim osecaj je zaista intenzivan , zadovoljstvo proizilazi iz pukog postojanja ne kao inace iz cinjenja necega i delanja... samo trenutna svest divote svog postojanja...

Kliknite za proširenje...

U takvo stanje dolazimo veoma cesto. Najlakse je to dostici uz pomoc umetnickih dela ali i u svakodnevnom zivotu mozemo dostici osecanje estetske kontemplacije.
To su kao neke oaze. Bas kao predah od sipanja vode u bure bez dna Danaida. Osecaj je svojevrstan ..neiskaziv a takodje nepostojan kao mehur od sapunice. Dovoljna je samo jedna misao, jedno secanje pa da on nestane zatrpan afekcijama idividualne volje.

Moramo biti svesni da tako nesto izgleda ne poseduju svi ljudi i verujem da i mnogi koji citaju ovu temu ne znaju o cemu govorimo. Mnogi pred nekim umetnickim delom stoje bledo pitajuci se cemu to sluzi?. Kako to moze zadovoljiti moju glad, zedj, pohotu? NIkako, ali to je njima upravo nepojmljivo. Ako ne moze... cemu onda sluzi?
Neka svako posmatra sebe i svoj imanentan svet a ne druge. Nismo svi isti a medju gomilom ljudi tesko je naci coveka.

Diogen Trazim coveka
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=10082

Svrha umetnickog dela je zapravo u tome , da coveku ukaze na neku sustinu , pruzi spoznaju o njegovom stanju, i pritom ga odvrati od povrsnog odnosa prema svom zivotu i mislima...
tako da zapravo taj efekat izgleda nastaje u coveku kada se obre u svom trenutnom sustinskom stanju i kada ne oseca one povrsne , sporedne, ali ipak stvari od kojih zavisi emocionalno , misleno , cesto cak i egzistencijalno u svakodnevnici....

Mnogo toga se moze reci na ovoj temi tako da ne znam gde da pocnem.

Ajde posto si krenuo od pominjanja proslosti i nalazenja zadovoljstva u tome. mislim da konkretno nije to osecanje pod uticajem toga da gledamo "sliku bez volje" i da je to jedini kognitivni razlog naseg uzivanja u slici.

Prvo decacki radosni dani i dete u nama nam donosi puno zadovoljstva i necega. Svi se secamo lepog detinjstva (oni koji su ga imali). Taj osecaj bezbrisnosti i samo posevicvanje "zabavi" je sam dovoljno izvor zadovoljstva.

Druga stvar je da ipak sto smo stariji sve vise ucimo o zivotu ali sve vise i odgovornosti sticemo. sto smo stariji vise ucimo ali se vise i mucimo. na nama su mnoge odluke koje nimalo nisu lake.

treca stvar je da zaista ovaj zivot postaje tezi i tezi, prvo sto nepravilno zivimo iz godine i godine, drugo sto smo zdravstveno ugrozeniji. psihicki, fizicki i emocionalno se menjamo iz dana u dan a sve to nazalost nije po nasoj volji.

I netacno da uspomene moraju biti usko povezane sa nekom traznjom. netacno je to, da mi uvek nesto trazimo, barem neki, neku vrstu zadovoljenja primitvne prirode (hrane ili seksa).

tacno je to da jedna misao moze doneti prekid nase svakodnevnice, trke za necim boljem, boljem sutra. iskreno, mislim da i nece biti bolje sutra, bar onakvog kakvi mi svi to zamisljamo.

nase telo je nas zatvor i mi njemu robujemo. nema istinske srece dokle god smo u njegovim okvirima.

Kao sto rekoh ima se puno toga reci, ali ajde da krenem negde.

seducer:

Mnogo toga se moze reci na ovoj temi tako da ne znam gde da pocnem.
Ajde posto si krenuo od pominjanja proslosti i nalazenja zadovoljstva u tome. mislim da konkretno nije to osecanje pod uticajem toga da gledamo "sliku bez volje" i da je to jedini kognitivni razlog naseg uzivanja u slici.
Prvo decacki radosni dani i dete u nama nam donosi puno zadovoljstva i necega. Svi se secamo lepog detinjstva (oni koji su ga imali). Taj osecaj bezbrisnosti i samo posevicvanje "zabavi" je sam dovoljno izvor zadovoljstva.

Kliknite za proširenje...

To je tako verovatno kod tebe, ali to nije estetska kontemplacija jer u tim tvojim evokacijama proslosti nisi slobodan od individualne volje vec ceznes za njom pa se secas kako su u detinsjtvu ta individualna htenja bila ispunjenija. Zasto da ne ?. Neko moze uzivati u tome na taj nacin iako je po pravilu u zabludi. Detinjstvo nikako nije blazeno stanje . Takvim ga cini umnogome upravo ova pojava najnizeg vida estetske kontemplacije ili evokacija slike subjekta saznanja bez subjekta htenja sto dovodi do svojvesesnog stanja estestskog zadovljstva...ali zanemario to. Uzivas u necemo na kazimo banalan nacin.
Fotografije su samo primer koji treba da pojasni zadovljstvo oslobodjenosti od volje ali pre svega umetnicka dela su ono pred cime ce se to osecanje najlakse javiti. To ne znaci da ce se ono javiti kod svakog. Neko ce poput Frojda Mikelandjelovom Mojsiju prici lenjirom da bi ga izmerio , neko ce na toj skulpturi naci nesto smesno..neko nece osetiti bas nista...a neko ce dozivetii spoznanje metafizicke ideje...estetsku kontemplaciju.

I netacno da uspomene moraju biti usko povezane sa nekom traznjom. netacno je to, da mi uvek nesto trazimo, barem neki, neku vrstu zadovoljenja primitvne prirode (hrane ili seksa).

Kliknite za proširenje...

Govori u svoje ime ne u ime svih . Ali kad smo vec kod svih jasno je da sve zivotinje i vecinu ljudi na delanje mogu da pokrenu samo motivi ishrane i razmnozavanja i ako nesto nije bar posredno povezano sa time za njih je potpuno nevidljivo. Kao sto ne znas koje su boje plocice u tvom kupatilu ili kuhinji. Ne znas jel nisi obratio paznju.
Uslov estetskog uzivanja jeste paznja slobodna od individualne volje. Tek tada mozes doziveti svojevrsno osecanje transcendencije a sto estetska kontemplacija jeste..

Ja govorim u svoje ime, jer samo na osnovu svojih iskustava mogu i da komentarisem. mislim da si ti taj koji generalno govori o ljudima.

ali, nebitno je to.

kakva su to indivdualna htenja, ako si u mladosti igrao zmurke, i prosto si uzivao u tome sto si delio to iskustvo sa drugima?

na cudan nacin ti filozofiras i mnogo nagadjas stvari. otkud to tebi da ja ne znam koje su mi plocice u kupatilu ?

seducer:

Ja govorim u svoje ime, jer samo na osnovu svojih iskustava mogu i da komentarisem. mislim da si ti taj koji generalno govori o ljudima.

Kliknite za proširenje...

Ja na ovoj temi iznosim filozofska znanja o sustini estetskog dozivljaja a to znanje iza sebe ima celu idealisticku filozofiju kao potvrdu svoje istinitosti.

kakva su to indivdualna htenja, ako si u mladosti igrao zmurke, i prosto si uzivao u tome sto si delio to iskustvo sa drugima?

Kliknite za proširenje...

Prosto". Nista tu nije prosto a detinjstvo koje predstavljas sebi u duginim bojama tu blazenost nosi upravo od estetske kontemplacje o kojoj ovde govorim a ne od secanja na "blazenstva" tog doba kojih nema takvih. Necu ovde sada da se bavim decjom psihologijom ali to stanje bespomocnsti prozeto gluposcu i strahom od roditelja i autoriteta daleko je od rajskog. Mrzi me da ovde sada citiram neka Hjumova razmatranja na tu temu jer ako razmislis ili se setis sam ces toga biti svestan i bez toga.

na cudan nacin ti filozofiras i mnogo nagadjas stvari. otkud to tebi da ja ne znam koje su mi plocice u kupatilu ?

Kliknite za proširenje...

Ne nagadjam ja nista. Radi se o tome da na ono na sta nisi obratio paznju pa iako si pored toga prosao pogledom hiljadu puta ono je nevidljivo za tebe. Pusti plocice. Koje je boje recimo treca kuca od tvoje na ulici? Ne znas..a prosao si hilajdu put pored nje?

ok, vratimo se ka temi.

odgovoricu ti na pitanje koje si postavio u uvodnom postu. da, izlazim iz principa homeostaze svaki put kad to zelim a redovno kada postim. svaki put kada se odvojim od zadovoljenja koje me gura kroz dan.

Ali kad smo vec kod svih jasno je da sve zivotinje i vecinu ljudi na delanje mogu da pokrenu samo motivi ishrane i razmnozavanja i ako nesto nije bar posredno povezano sa time za njih je potpuno nevidljivo.

Kliknite za proširenje...

.. ovo .. na djelovanje .. pokrenuti .. vjerujem da se može zamjeniti rječju .. biti privučen ..
.. ispravno je da ostalo ostaje .. nevidljivo ..

.. ali pitanje trascendencije je .. što .. ? .. što je to .. jednostavno rečeno .. ?

.. ko kaže da to nisu osjećaji koji izrone kada ih ne .. zagušuju .. motivi ishrane i razmnožavanja .. ? .. kada ih ne zagušuju drugi osjeti .. prizemniji .. nagoni ..
.. i ko kaže da ti osjećaji .. estetski .. nisu samo sljedeći .. nivo .. ko kaže da i u njihovom nivou nema i gladi i sitosti .. koji se vide kao lijepo ili ružno ..

.. i zašto sve to shvaćati tako komplicirano .. biološke potrebe društvene i samoizgrađivanja .. bukvar psihologije ..
.. nagoni osjećaji i božja blaženstva ..

.. ali ako lijepo i ružno ima neku matematiku istu kao glad i sitost .. neki ***** je sasvim sigurno različit .. jer ga ja različitim vidim .. i to je ono .. koji sam ja koji vidim ..

(.. petljaš toliko .. mater mu ***** .. da je to iznad svake mjere ..
.. od nepostojanja objekta .. koje je velika suština .. stvaraš filozofiju za koju misliš da mora biti nerazumna .. samo zato što se bojiš gledati jednostavno .. .. ***** takvu filozofiju ..)

Vesnarivadan

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa sad mogu i ja da pisem..je je je...
imam neku temu..tj neka pitanja..e da..o umjetnosti...dje ces i kad ces tu temu da nacnes..umjetnost i stvaranje sa filos tacke gledista...to si nedje pomenuo..jedna recenica je bila ali je bila nekako sustinska...

Kliknite za proširenje...

O umetnosti sam pisao mnogo a ova tema je jedna od tih. U njoj na primeru mita o Danaidama mozemo razjasniti sta je umetnost i sta nam ona pruza. Pruza nam predah od sluzbe individualnoj volji, predah od principa individuacije, kap vode zednima u paklu, pismo vojniku u rovu usred borbe. Pismo koje dolazi iz naseg pravog doma..Pismo iz transcendencije.

vesnavrindavan:

pismo iz transcendencije...lijepo receno...procitala sam ovo ja prije..,a sta sa gradacijo, umjetnosti..dal je svaka bas transcendentalna..ja ne bih rekla...naprotiv..neka je totalno ruzna i degradirajuca...kao da je nastala iz negreda...

Kliknite za proširenje...

Moras razjasniti sebi transcendetalno i transcendentno. To nisu isti pojmovi a mnogi ih mesaju.

Transcendentno znaci izvan mogucnosti saznanja. Do tog pojma dosli smo pre svega Kantovom podelom na pojavu i stvar po sebi pri cemu saznanje ima posla jedino sa pojavom a stvar po sebi je "transcendentna" izvan mogucnosti saznanja.
Transcendetalno je opet pojam koji je uveo Kant u filozofiju a odnosi se na osnovne principe mogucnsoti ljudskog saznanja. Na forme koje su uslov saznanja uopste a sadrzane su u duhu apriori tj. prostor, vreme i kauzalitet.

Sto se tice umetnosti ona jeste nase pismo iz TRANSCENDENTNOG ne transcendentalnog...
To estetski utisak cini uzvisenim a naravno da nije svaka "umetnost" umetnost. Vecina stvaralasta je kič. Vecina jedino sto poznaje jesu impusli njihove individualne volje ili hrana i razmnozavanje kao glavni pokretaci njihove aktivnosti . Te "osecaje" onda oni prenose na platno, nitni zapis, film itd.. stvarajuci kič.

Pravu umetnost nije lako naci. Ona se izdvaja tek kada vreme odvoji zito od kukolja i na svetlo dana isplivaju geniji koji u svoje vreme po pravilu nisu ni bili primeceni od savremenika. Zato treba traziti klasike u umetnosti u svim zanrovima. Proverene vrednosti.

vesnavrindavan:

a kako bi ti znao da je nesto pismo iz transcendnog? po cemu ti kao posmatrac to znas? intuicija? estetika? poruka? sta je tu ono subjekat i objekat..kad okrenes glavu toga nema..sta ostaje? znas na sta mislim..korelati i sl??

Kliknite za proširenje...

Prava umetnicka dela nekako isplivaju na povrsinu i traju dok je ljudi, kiceraj sa druge strane, ima rok trajanja. On je poput dnevnih novina, danas je aktuelan, sutra niko ne zna za njega.

Prepoznacemo pravu umetnost po onome sto nam pruza. Cilj je preko nje spoznati ideje, pribliziti se stvari po sebi. To su nam jedina mala vrata ka nasem pravom domu izvan iluzije. Svako ima slobodu da istrazuje. Estetski dozivljaj je bitan pri tome, a umetnicko delo je samo sredstvo da do njega dodjemo.