Rotacija Zemlje i gravitaciono ubrzanje

Koliki je uticaj centrifugalne sile rotacije Zemlje na gravitaciono ubrzanje?

Ако узмемо да се све дешава близу површине земље, тј. R >>r, и на екватору онда је g=const, а центрифугално убрзање је R*w на квадрат, где је w (омега) угаона брзина земље, R је полупречник земље.
Полупречник земље је 6350000m, w је 1/24h, и када се све израчуна добијемо да центрифугално убрзање на екватору, које делује у супротном смеру од гравитационог износи око 0,00085m/s^2 што се у уобичајеним прорачунима може занемарити.
Како се иде према половима центрифугално убрзање се смањује са фактором cos угла, угао је 0 на екватору и расте до 90 на половима.

Koliki je uticaj te sile sa obzirom na geografsku širinu?

Као што рекох, cos угла.
Koliko bi trebao trajati dan, a da bi na površini Zemlje ( na ekvatoru) bilo bestežinsko stanje?

Лако је прорачунати, по формули g=R*w^2, добијемо да би земља требало да се окрене око своје осе 4,5 пута у току једног сата, што значи једном у 13 минута, уместо једном у 24 сата, као сад...


Ух, мало сам зарђао, добро ми дошло ово да се подсетим физике, ако сам негде погрешио, исправите ме :lol:
 
4.Koliki ce uticaj imati OTAPANJE JEDNOG POLA na centrifugalne (i centripetalne) sile rotacije Zemlje i na gravitaciono ubrzanje ?
Утицај на гравитационо убрзање земље ће свакако бити занемарљив, прорачун је показао да је утицај центрифугалне силе занемарљив, а угаона брзина обртања земље ће се незнатно повећати.
Иначе, угаона брзина земље опада, та енергија се троши на плиму и осеку...
 
2) Koliki je uticaj te sile sa obzirom na geografsku širinu?

Ne umem stručno da ti odgovorim (pošto sam klasični društvenjak, koga doduše interesuju i prirodne nauke :) ), ali znam da je uticaj priličan, pošto sam nedavno gledao emisiju u kojoj su rekli da su kosmodromi Evropske svemirske agencije u Francuskoj Gvajani u Južnoj Americi smešteni upravo zbog toga što je na toj geografskoj širini lakše iskoristiti silu Zemljine rotacije, pa je za lansiranje rakete potrebno manje snage nego recimo u Evropi i manje nego Rusima sa njihovih kosmodroma u Kazahstanu
 
Ne umem stručno da ti odgovorim (pošto sam klasični društvenjak, koga doduše interesuju i prirodne nauke ), ali znam da je uticaj priličan, pošto sam nedavno gledao emisiju u kojoj su rekli da su kosmodromi Evropske svemirske agencije u Francuskoj Gvajani u Južnoj Americi smešteni upravo zbog toga što je na toj geografskoj širini lakše iskoristiti silu Zemljine rotacije, pa je za lansiranje rakete potrebno manje snage nego recimo u Evropi i manje nego Rusima sa njihovih kosmodroma u Kazahstanu

За лансирање сателита потребна је велика почетна брзина, постоје формуле за прву, другу и трећу космичку брзину, прва космичка брзина је најмања брзина коју је потребно саопштити телу на земљи да би имало довољно енергије да остане у земљиној орбити, друга космичка брзина је брзина је најмања брзинакоју је потребно саопштити телу да напусти гравиотационо поље земље итд..
Е сад, пошто се земља окреће око своје осе, свако тело на њој има периферну брзину v=Rw^2 cos fi, где је fi угао географске ширине. Јасно је да је тај угао све мањи што је тело ближе екватору, тј, периферна брзина је све већа, што олакшава лансирање сателита и достизање прве космичке брзине...
 
Ne umem stručno da ti odgovorim (pošto sam klasični društvenjak, koga doduše interesuju i prirodne nauke :) ), ali znam da je uticaj priličan, pošto sam nedavno gledao emisiju u kojoj su rekli da su kosmodromi Evropske svemirske agencije u Francuskoj Gvajani u Južnoj Americi smešteni upravo zbog toga što je na toj geografskoj širini lakše iskoristiti silu Zemljine rotacije, pa je za lansiranje rakete potrebno manje snage nego recimo u Evropi i manje nego Rusima sa njihovih kosmodroma u Kazahstanu

Znam da su rusi nekoliko puta koristili topolj rakete da bi poslali nesto u orbitu i da su to cinili sa podmornica u blizini Ekvatora
 
За лансирање сателита потребна је велика почетна брзина, постоје формуле за прву, другу и трећу космичку брзину, прва космичка брзина је најмања брзина коју је потребно саопштити телу на земљи да би имало довољно енергије да остане у земљиној орбити, друга космичка брзина је брзина је најмања брзинакоју је потребно саопштити телу да напусти гравиотационо поље земље итд..
Е сад, пошто се земља окреће око своје осе, свако тело на њој има периферну брзину v=Rw^2 cos fi, где је fi угао географске ширине. Јасно је да је тај угао све мањи што је тело ближе екватору, тј, периферна брзина је све већа, што олакшава лансирање сателита и достизање прве космичке брзине...

Osim toga, većina satelita se lansira u 'ekvatorijalnu' orbitu i tako su najbliži, manja korekcija putanje je potrebna...
 
Ако узмемо да се све дешава близу површине земље, тј. R >>r, и на екватору онда је g=const, а центрифугално убрзање је R*w на квадрат, где је w (омега) угаона брзина земље, R је полупречник земље.
Полупречник земље је 6350000m, w је 1/24h, и када се све израчуна добијемо да центрифугално убрзање на екватору, које делује у супротном смеру од гравитационог износи око 0,00085m/s^2 што се у уобичајеним прорачунима може занемарити.
Како се иде према половима центрифугално убрзање се смањује са фактором cos угла, угао је 0 на екватору и расте до 90 на половима.

Као што рекох, cos угла.

Лако је прорачунати, по формули g=R*w^2, добијемо да би земља требало да се окрене око своје осе 4,5 пута у току једног сата, што значи једном у 13 минута, уместо једном у 24 сата, као сад...

Ух, мало сам зарђао, добро ми дошло ово да се подсетим физике, ако сам негде погрешио, исправите ме :lol:

za 1) i 2) pitanje pogledaj ovo:
http://www.inet.hr/~brvasilj/rotacija/rotacija.html

za 3) pitanje si zaboravio 2 x PI, tj. 13 minuta puta 6,28.......
 

Back
Top