gost 227949
Veoma poznat
- Poruka
- 13.999
Stize paket za siromasne
NIKADA razgovori sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda nisu toliko išli u prilog socijalnoj politici i bili toliko uspešni. Gotovo da se ceo paket mera može nazvati - socijalnim. Oko 6,5 milijardi dinara će biti potrošeno na one kojima je to i najpotrebnije.
Ovako Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, za „Novosti“, ocenjuje epilog pregovora sa MMf i predočava plan kako će se ovaj novac utrošiti.
- Dogovoreno je da se sa dve milijarde pomogne radnicima u javnom sektoru i sa još dve penzionerima. Obe pomoći biće jednokratno uručene. Dodatna milijarda namenjena je za najnerazvijenije opštine kojima su prethodno smanjeni transferi, a još 1,5 milijardi biće utrošeno na klasična socijalna davanja.
* Šta konkretno sadrži taj najuži paket pomoći koji ste namenili ugroženom stanovništvu?
- Sastoji se iz više osnovnih mera. Prva je obezbeđivanje 252 miliona dinara za rad 69 narodnih kuhinja i otvaranje deset novih do kraja godine. Ovaj novac biće sasvim dovoljan da narodne kuhinje nesmetano funkcionišu, a to nam je bilo veoma važno jer je za 50.000 ljudi, koliko se hrani u narodnim kuhinjama, ovo i jedini topli obrok u danu.
* Kome je namenjen ostatak novca?
- U planu nam je i da obezbedimo 50.300 prehrambenih i higijenskih paketa, a podelićemo ih u 53 nerazvijene opštine. Ovo bi praktično bio drugi krug, jer smo takve pakete već podelili u 53 najsiromašnije opštine.
* Najavili ste da ćete pomagati i porodicama koje se nalaze u takozvanoj sivoj zoni siromaštva. Ko može da očekuje pomoć?
- Prvenstveno se misli na porodice koje iz formalno-pravnih razloga ne ostvaruju nikakvu socijalnu pomoć iako imaju potrebu za tim. Takvih je zaista mnogo. Imamo bezbroj primera po Srbiji kada nosilac domaćinstva ima 50 ari zemlje, pa ne ispunjava uslov za dobijanje ikakve socijalne pomoći, a tu zemlju zapravo niko ne obrađuje i od nje niko nema koristi. Za takve porodice opredelili smo 100 miliona dinara.
* Da li će u budžetu biti dovoljno novca za isplatu već predviđenih naknada za trudnice i porodilje ili se mogu očekivati kašnjenja?
- Uvek nam je bilo teško da tačno predvidimo koliko će se dece rađati u jednoj godini, pa nam je nedostajalo 500 ili 600 miliona dinara za isplatu dečjih i roditeljskih dodataka i naknada za porodiljsko odsustvo. Taj novac smo, ipak, redovno obezbeđivali bilo rebalansom ili iz nekih budžetskih rezervi. Sada su ta sredstva obezbeđena unapred, baš iz ovog socijalnog paketa, da bi se garantovala redovnost u isplati.
* Sve ove pomoći su, ipak, kratkoročne. Šta će biti kada se taj novac potroši i da li rešenje može da ponudi novi zakon o socijalnoj zaštiti?
- Novi zakon bi trebalo da stupi na snagu tek naredne godine, u najboljoj varijanti. Sve ove probleme do sada smo rešavali „ad hok“, a zakon će se njima baviti sistemski.
* Koliko će on povećati zahvatanja iz budžeta?
- Za potpunu primenu tog zakona, o čemu smo takođe pričali sa delegacijom Međunarodnog monetranog fonda, i to u varijanti da zakon startuje 1. januara 2011. godine, bilo bi nam potrebno oko 4,2 milijarde. Ukoliko bi, međutim, tražili primenu samo onog dela koji se tiče klasične socijalne pomoći, odnosno isplate materijalnog obezbeđenja i pomoći (MOP), bile bi nam potrebne samo tri milijarde. Zato idemo na tu drugu varijantu, jer je ona izglednija, a izuzetno je korisna.
* Koji će najveći nedostatak biti uklonjen novim zakonom?
- Prvenstveno bi se promenili kriterijumi za ostvarivanje prava na MOP, a samim tim bi se proširio obuhvat korisnika. Računamo da bi bio povećan za čak 39 odsto. U novom zakonu, po prvi put, definisaće se i položaj samohranih majki, koje bi za 20 odsto imale veće prihode od dosadašnjih.
* Kako uopšte može da se vodi socijalna politika kada jedan radnik izdržava jednog nezaposlenog, skoro dva penzionera i dvoje mladih?
- Rešenje je u jakoj ekonomiji. To je jedini način da se vodi dobra socijalna politika. Moramo da menjamo dosadašnji model ekonomskog i privrednog razvoja. Mora da se proizvodi, izvozi. Ne može da se živi od trgovine, ni od zaduživanja, ni od finansijskih usluga i otvaranja novih banaka. Nama nije cilj da stimulišemo ljude da žive od socijalne pomoći. Oni to i ne žele, hoće da rade i sami zarađuju. Ali, u ovom trenutku to ne možemo da im obezbedimo.
* Vidite li neke neiskorišćene mogućnosti?
- Pogledajte koliko ima zemlje koju niko ne koristi, koliko praznih fabričkih hala, napuštenih objekata... Ima ih i u najužem centru Beograda. Nije mi jasno zašto to nekome ne ponudimo. I ne razumem da tako ogroman potencijal koji država ima u svojoj imovini ne ume i da iskoristi. Ne znam da li je to tako zbog birokratije ili zato što se tu ništa ne prodaje, pa niko ne može da se ugradi. Treći razlog zaista ne vidim. A radi se o ogromnim resursima i sasvim je nevažno da li ćemo ih ustupiti našim ili stranim privrednicima.
* Kakve je posledice do sada ekonomska kriza ostavila na naše radnike?
- Zaposlenost je od početka krize manja za pet odsto, imamo 770.000 ljudi na birou. I dalje se borimo sa dva ključna i hronična problema - velikom nezaposlenošću i velikom nelikvidnošću naših preduzeća.
* Mogu li se u te probleme uvrstiti i najmanje plate u regionu na koje neprestano ukazuju sindikati u Srbiji?
- Takve plate su odraz naše teške ekonomske situacije i stanja u privredi. U niskim platama vodimo neslavnu trku sa Makedonijom, Albanijom i Bosnom. Utoliko je gore što je upravo Srbija, po potencijalima, daleko iznad svih zemalja u regionu.
* Ko će osetiti najveće posledice aktuelnog „kolebanja“ kursa?
- Ako se traži ko bi eventualno mogao da ima neku korist od slabljenja dinara, mogli bismo da zaključimo da su to izvoznici, a njih je vrlo malo. Svi drugi imaju samo štetu. A najveću će svakako osetiti radnici, naročito oni koji su uzeli kredite i moraju da nastave da ih otplaćuju. I privrednici su na gubitku jer su, takođe, uzeli kredite kada je evro bio 87 dinara, a sada je preko sto.
ZAKON
* DA li će brisanje odredbe u nacrtu zakona da se penzije vežu za 60 odsto prosečne zarade značiti i dalje urušavanje standarda najstarijih?
- Kada su u pitanju penzioneri, ali i čitava socijalna politika, mora se poći od pretpostavke da je za svaki boljitak neophodno da ojača ekonomija. Bez toga teško da ijedna administrativna mera ili zakon mogu ikome išta da garantuju.
MLADIĆ JE ŽIV
* ŠTA mislite o inicijativi porodice da se general Mladić proglasi mrtvim?
- Ova prilično trivijalna inicijativa ima više medijskog nego drugog efekta. Greška bi bila da se upuštamo u polemiku sa advokatima i porodicom. Njihovo je pravo da pokreću razne inicijative i da daju predloge, ali to neće ni na koji način da utiče na dalji tok potrage. Oni znaju da je Mladić živ, i to je više nego jasno. Mi ćemo nastaviti sa svim operativnim aktivnostima. Ionako smo pretpeli ogromnu štetu. Sve te potrage koštaju. Jedino što očekujem jeste da će se sve okončati što pre, jer bi od toga svako imao koristi - i porodica, i država, i svaki građanin Srbije.
BRUKA I SRAMOTA CIME SE ON HVALI!!!
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=180510&title_add=Stiže%20paket%20za%20siromašne&kword_add=Rasim%20
NIKADA razgovori sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda nisu toliko išli u prilog socijalnoj politici i bili toliko uspešni. Gotovo da se ceo paket mera može nazvati - socijalnim. Oko 6,5 milijardi dinara će biti potrošeno na one kojima je to i najpotrebnije.
Ovako Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, za „Novosti“, ocenjuje epilog pregovora sa MMf i predočava plan kako će se ovaj novac utrošiti.
- Dogovoreno je da se sa dve milijarde pomogne radnicima u javnom sektoru i sa još dve penzionerima. Obe pomoći biće jednokratno uručene. Dodatna milijarda namenjena je za najnerazvijenije opštine kojima su prethodno smanjeni transferi, a još 1,5 milijardi biće utrošeno na klasična socijalna davanja.
* Šta konkretno sadrži taj najuži paket pomoći koji ste namenili ugroženom stanovništvu?
- Sastoji se iz više osnovnih mera. Prva je obezbeđivanje 252 miliona dinara za rad 69 narodnih kuhinja i otvaranje deset novih do kraja godine. Ovaj novac biće sasvim dovoljan da narodne kuhinje nesmetano funkcionišu, a to nam je bilo veoma važno jer je za 50.000 ljudi, koliko se hrani u narodnim kuhinjama, ovo i jedini topli obrok u danu.
* Kome je namenjen ostatak novca?
- U planu nam je i da obezbedimo 50.300 prehrambenih i higijenskih paketa, a podelićemo ih u 53 nerazvijene opštine. Ovo bi praktično bio drugi krug, jer smo takve pakete već podelili u 53 najsiromašnije opštine.
* Najavili ste da ćete pomagati i porodicama koje se nalaze u takozvanoj sivoj zoni siromaštva. Ko može da očekuje pomoć?
- Prvenstveno se misli na porodice koje iz formalno-pravnih razloga ne ostvaruju nikakvu socijalnu pomoć iako imaju potrebu za tim. Takvih je zaista mnogo. Imamo bezbroj primera po Srbiji kada nosilac domaćinstva ima 50 ari zemlje, pa ne ispunjava uslov za dobijanje ikakve socijalne pomoći, a tu zemlju zapravo niko ne obrađuje i od nje niko nema koristi. Za takve porodice opredelili smo 100 miliona dinara.
* Da li će u budžetu biti dovoljno novca za isplatu već predviđenih naknada za trudnice i porodilje ili se mogu očekivati kašnjenja?
- Uvek nam je bilo teško da tačno predvidimo koliko će se dece rađati u jednoj godini, pa nam je nedostajalo 500 ili 600 miliona dinara za isplatu dečjih i roditeljskih dodataka i naknada za porodiljsko odsustvo. Taj novac smo, ipak, redovno obezbeđivali bilo rebalansom ili iz nekih budžetskih rezervi. Sada su ta sredstva obezbeđena unapred, baš iz ovog socijalnog paketa, da bi se garantovala redovnost u isplati.
* Sve ove pomoći su, ipak, kratkoročne. Šta će biti kada se taj novac potroši i da li rešenje može da ponudi novi zakon o socijalnoj zaštiti?
- Novi zakon bi trebalo da stupi na snagu tek naredne godine, u najboljoj varijanti. Sve ove probleme do sada smo rešavali „ad hok“, a zakon će se njima baviti sistemski.
* Koliko će on povećati zahvatanja iz budžeta?
- Za potpunu primenu tog zakona, o čemu smo takođe pričali sa delegacijom Međunarodnog monetranog fonda, i to u varijanti da zakon startuje 1. januara 2011. godine, bilo bi nam potrebno oko 4,2 milijarde. Ukoliko bi, međutim, tražili primenu samo onog dela koji se tiče klasične socijalne pomoći, odnosno isplate materijalnog obezbeđenja i pomoći (MOP), bile bi nam potrebne samo tri milijarde. Zato idemo na tu drugu varijantu, jer je ona izglednija, a izuzetno je korisna.
* Koji će najveći nedostatak biti uklonjen novim zakonom?
- Prvenstveno bi se promenili kriterijumi za ostvarivanje prava na MOP, a samim tim bi se proširio obuhvat korisnika. Računamo da bi bio povećan za čak 39 odsto. U novom zakonu, po prvi put, definisaće se i položaj samohranih majki, koje bi za 20 odsto imale veće prihode od dosadašnjih.
* Kako uopšte može da se vodi socijalna politika kada jedan radnik izdržava jednog nezaposlenog, skoro dva penzionera i dvoje mladih?
- Rešenje je u jakoj ekonomiji. To je jedini način da se vodi dobra socijalna politika. Moramo da menjamo dosadašnji model ekonomskog i privrednog razvoja. Mora da se proizvodi, izvozi. Ne može da se živi od trgovine, ni od zaduživanja, ni od finansijskih usluga i otvaranja novih banaka. Nama nije cilj da stimulišemo ljude da žive od socijalne pomoći. Oni to i ne žele, hoće da rade i sami zarađuju. Ali, u ovom trenutku to ne možemo da im obezbedimo.
* Vidite li neke neiskorišćene mogućnosti?
- Pogledajte koliko ima zemlje koju niko ne koristi, koliko praznih fabričkih hala, napuštenih objekata... Ima ih i u najužem centru Beograda. Nije mi jasno zašto to nekome ne ponudimo. I ne razumem da tako ogroman potencijal koji država ima u svojoj imovini ne ume i da iskoristi. Ne znam da li je to tako zbog birokratije ili zato što se tu ništa ne prodaje, pa niko ne može da se ugradi. Treći razlog zaista ne vidim. A radi se o ogromnim resursima i sasvim je nevažno da li ćemo ih ustupiti našim ili stranim privrednicima.
* Kakve je posledice do sada ekonomska kriza ostavila na naše radnike?
- Zaposlenost je od početka krize manja za pet odsto, imamo 770.000 ljudi na birou. I dalje se borimo sa dva ključna i hronična problema - velikom nezaposlenošću i velikom nelikvidnošću naših preduzeća.
* Mogu li se u te probleme uvrstiti i najmanje plate u regionu na koje neprestano ukazuju sindikati u Srbiji?
- Takve plate su odraz naše teške ekonomske situacije i stanja u privredi. U niskim platama vodimo neslavnu trku sa Makedonijom, Albanijom i Bosnom. Utoliko je gore što je upravo Srbija, po potencijalima, daleko iznad svih zemalja u regionu.
* Ko će osetiti najveće posledice aktuelnog „kolebanja“ kursa?
- Ako se traži ko bi eventualno mogao da ima neku korist od slabljenja dinara, mogli bismo da zaključimo da su to izvoznici, a njih je vrlo malo. Svi drugi imaju samo štetu. A najveću će svakako osetiti radnici, naročito oni koji su uzeli kredite i moraju da nastave da ih otplaćuju. I privrednici su na gubitku jer su, takođe, uzeli kredite kada je evro bio 87 dinara, a sada je preko sto.
ZAKON
* DA li će brisanje odredbe u nacrtu zakona da se penzije vežu za 60 odsto prosečne zarade značiti i dalje urušavanje standarda najstarijih?
- Kada su u pitanju penzioneri, ali i čitava socijalna politika, mora se poći od pretpostavke da je za svaki boljitak neophodno da ojača ekonomija. Bez toga teško da ijedna administrativna mera ili zakon mogu ikome išta da garantuju.
MLADIĆ JE ŽIV
* ŠTA mislite o inicijativi porodice da se general Mladić proglasi mrtvim?
- Ova prilično trivijalna inicijativa ima više medijskog nego drugog efekta. Greška bi bila da se upuštamo u polemiku sa advokatima i porodicom. Njihovo je pravo da pokreću razne inicijative i da daju predloge, ali to neće ni na koji način da utiče na dalji tok potrage. Oni znaju da je Mladić živ, i to je više nego jasno. Mi ćemo nastaviti sa svim operativnim aktivnostima. Ionako smo pretpeli ogromnu štetu. Sve te potrage koštaju. Jedino što očekujem jeste da će se sve okončati što pre, jer bi od toga svako imao koristi - i porodica, i država, i svaki građanin Srbije.
BRUKA I SRAMOTA CIME SE ON HVALI!!!
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=180510&title_add=Stiže%20paket%20za%20siromašne&kword_add=Rasim%20
Poslednja izmena:
