Intelektualno zadovoljstvooooh!

In Dingen des Geistes ist Jeder groß, der, als große Ausnahme, die Dinge des Wissens stark empfindet und gegen ferne Dinge sich so verhält wie gegen die nächsten, so daß sie ihm wehe thun. Leidenschaft erregen, große Erhebungen geben können, kurz daß sie mit den stärksten Trieben bei ihm verschmolzen sind. (Redlichkeit z. B. wäre wohl Neugierde Stolz Herrschsucht Milde Großmuth Tapferkeit in Bezug auf Sachen, die für die Meisten ganz kalt und abstrakt bleiben) Passion für Abstrakta, und Unfähigkeit, ein Abstraktum sich fern und gleichgültig zu halten macht den Denker.

Kliknite za proširenje...

Strast za apstrakcije cini filozofa. Apstrakcije kod njega pobudjuju velike strasti: postenje pobudjuje ponos, radoznalost, vlastoljublje, blagost, oholost, hrabrost.
Apstrakcije ili vrline?

sačekaj samo da naučim njemački, ili da šteknem mozag u gugl translator.
ah, evo ga i prevod citata...

У стварима духа Свака је велика, која је, као велики изузетак, ствари знања и осећа снажно против ствари је толико далеко од следећег, тако да га не повреде. Пробуди страст може дати велике анкете, укратко, да су спојени са најјачим инстинкти у њему. (Поштење, на пример, вероватно доминирати радозналости понос храброст нежност великодушности у односу на ствари које остају за већину хладно и апстрактно) Страст за апстракције, као и неспособност да се донесу апстракција за држати се резервисано и равнодушни према мислилац.



No, malo ozbiljnije govoreći, sposobnost apstrakcije čak i nije nešto što je "bogom dato", i što se ne može istrenirati. Tako da ne vidim razlog zbog kojeg bi taj nekakav "filozof" koji se bavi svim tim "silnim" pitanjima duha i apstrahovanja realnosti, bio uopšte posebniji, i posebniji se osećao nego bilo ko drugi koji se diči sa nečim, možda čak više konkretnijim.
Barem ja posmatram tako filozofa, ništa vrednijeg nego nekog rudara.
A, istinu je pričao Šopenhauer, kad je govorio o tome koliko je čovek, od svih stvari koje poseduje, najsujetniji na svoj intelekt. Što je takođe vrlo apsurdno, ako se uzme u obzir da nas evolucija ne priprema ni za šta, tj nema nekakav krajnji plan sa nama.No, valjda je sva ta egzaltiranost rezultat shvatanja napretka, koji je na žalost i na moju žalost što moram to da pominjem: relativna stvar.

O da, pardon, editujem tj ispravljam se jer nisam ništa rekao o tematici gornjeg posta.

postenje pobudjuje ponos, radoznalost, vlastoljublje, blagost, oholost, hrabrost.

Kliknite za proširenje...

Ceo ljudski život se zasniva na iluzijama, na apstrakcijama realnih stvari, implementirajući izmišljene osnove unutar stvarnih odnosa, sposobnosti i karakteristika.
Tako npr poštenje pobuđuje ponos, kada bi se znalo da se poštenjem čini neki uzor koji bi godio ravnopravnijem napretku društva;
I sve te stvari koje postoje već u životinjskom svetu, čovek uzima kao stvari za sebe same, što je pogrešno viđenje.

.. to .. dali evolucija ima cilj .. sa tim nebi trebalo brzati .. jer je moguće da nema .. ali to su bili .. davno .. zaključili i majmuni .. prije nego što se bio pojavio čovjek ..

I naravno, sada človek misli da nije majmun. Čak i da nas evolucija gura napred sa nekim ciljem, mi ga ne možemo videti, jer smo ćoravi. A ćoravi smo, pa čak i oni koji gledaju van trenutne evolutivne faze, jer bi radije izabrali to da smo mi vrh i plafon evolucije, nego da smo moderni majmuni.

.. ali bilo je ima i biti će .. ljudi .. koji misle da ovi ameri nisu himalaja ..
.. vjerovati za sebe da smo vrh vrhova .. može biti problem .. ali pravi .. jebeni problem je .. samoodržanje .. ovdje znamo živjeti ..

Evolucija bi bila mudro usmjeravanje strasti ka apstrakcijama koje ljude, i sve sto je u prirodi, prije veze nego razvezuje. Ono sto covjeka razvezuje od svega oko sebe se naziva "cista fantazija", a svojstveno joj je, kao i svim hriscanima, pobijanje strasti.
Volja nije nista drugo nego kompromis izmedju raznih strasti.
Strasti su, najvjerovatnije, intelektualni instinkti.
Drugim rijecima, onaj koji pobija svoje vlastite strasti, taj unistava svoj vlastiti nervni sistem u glavi.

hm... apstrakcija vezuje ljude sa životinjama?

Strast je za tebe put ka istini, a volja je nešto što deluje između različitih strasti?

A, nažalost moram ti reći da kod "čoveka" su instinkti obuzdani, i da su izgubili svoje pravo značenje, te više nisu ni instinkti. Što se tiče originalnih instinkta, koji postoje samo kod životinja (čovek jeste životinja, ali životinja koja više nije životinja) kod ljudi su one prisutne u svojoj degradiranoj formi karaktera. (tako barem veli Fromm)
Strast, sa druge strane, je često nešto što nema apsolutno nikakve veze sa intelektom.
Strast je samo brzina, sila inercije, zamajanost nečim. To nešto, može biti iznedreno pomoću intelekta, da. Ali strast nikad sama po sebi nema veze sa intelektom. I pošto se čovek, zadržavajući svoje karakteristike životinja, više bavi fizičkim pobudama no hm... apstrakcijama svojih pobuda, strast je češće loša i lošijeg dejstva nego pozitivnog i konstruktivnog dejstva.

.. izraz .. usmjeravanje strasti ka apstrakcijama .. ne vuče na dobro ..

.. kada se bilo gdje .. nastoji .. potiče .. ili uređuje .. jebada je već napravljena ..
.. ne treba zakon koji zabranjuje i kažnjava krađu kokoši tamo gdje nema kokoši ili niko ih ne krade ..

Nije, nego je strast, npr., na putu ka istini, a volja pravac kojim putuju razne strasti zajedno, znas ono, sjede u autobusu a voze se kud se dogovore. Taj pravacje volja. Volja ne djeluje, ona je rezultat dejstava raznih strasti - ona je pravac njihovog zajednickog djelovanja. Volja nema snagu sama po sebi, nego ta snaga potice odstrasti.

Postoje "zivotinjski instinkti" a postoje i intelektualni. Ja sam, npr. odbijao da ucim bez zadovoljstva, kad god sam to mogao.

.. i postoje .. strast za lebom .. za društvom .. i za bogom .. ?

Za bogom ne postoji strast ako "bog kaze" da ne treba biti nikakvih strasti.

Izgleda da alim ne samo da me lose cita (npr. ako je vrlo umoran), nego i inace lose razumije.

Mozda je zatro svoju radoznalost.

Ako je volja pravac kojom se strasti kreću, onda je strast = volja, jer ako postoji samo jedna strast, onda je ta strast jednaka volji.

.. ne .. zajebao si se .. bog je put istina i život .. govori gospodin .. pa slušaj malo te popine .. oni jesu ***** .. ali im riječi ponekad svašta znače ..
.. a ti gororiš o strasti za istinu .. znači o strasti za bogom ..

a što ti koristiš dve tačke umesto zareza?

Rijetkost je da jedna strast potisne sve ostale, tj. da se dogovore da ova jedna totalno otkaci i porobi ove ostale.

Sem u slucaju tiranina kojim gospodari Eros kao jedini gospodar.

U demokratiji postoji anarhija instinkata.

Volja opet nije strast, nego samo pravac kojom se krece, u tom slucaju, jedna jedina strast.

Ti nisi put, nego se kreces po putu.

Molim da se postavljaju malo dublja pitanja da se diskusija ne bi pretvorila u parodiju.

alim:

.. ne .. zajebao si se .. bog je put istina i život .. govori gospodin .. pa slušaj malo te popine .. oni jesu ***** .. ali im riječi ponekad svašta znače ..
.. a ti gororiš o strasti za istinu .. znači o strasti za bogom ..

Kliknite za proširenje...

Ti vjerujes u magareceg boga, on ce od tebe i napraviti magarca, ako vec nije, ali zasto bi magarac kao ti naredjivao covjeku, da slusa ono sto tvoj magareci bog "zapovijeda"?

Zar cak i magarci zapovijedaju jedan drugome, ili su to samo robovi koji cekaju da ih dobro natovare ljudi?

Mislim, nisi ti divlji magarac, nego bozji.

alim

a - podsjeca na usi koje vise i njusku.
li - to je ono sto se stavlja oko vrata i sluzi za vucu.
m - dva para nogu i rep.

Dobro, ajd da zanemarimo taj primer u kojem je volja pravac strasti.
Ajmo prvo da se latimo strasti i šta je to ona.
Zar ona nije količina uživanja koje jedna osoba dobija iz rađenja jedne stvari, a sa svrhom da podstakne kretanje/delanje te jedne stvari? Strast sama po sebi nije određena, ona je samo to međudelovanje između cilja i onog što ide ka njemu.
Strast je motivacija.
A volja, pošto nije strast, onda bi bila ono što stvara perpetum strasti, ona iniciirajuća iskra, ili neki kauzalitet na nama nespoznajućem nivou.
Hm... a šta kažeš na to da se strast nalazi unutar volje, i da je strast njena manifestacija?

Po meni strast je skup celija nervnog sistema koji se razvio (porastao, evoluirao) kroz vrijeme i kroz borbu. Po meni, strasti koje se cesto zadovoljavaju dovode do njihovog slabljenja. Zato djevice obicno(-ako nisu bolesne) imaju ostriji pogled (ljepse su) od prostitutki, a to je zato sto kroz njihove oci gledaju strasti u punoj svojoj snazi.

Sve zavisi koliki zadatak covjek postavi pred sebe i svoje strasti.
Slabi ljudi traze brzo zadovoljenje, a jaki traze djela od najveceg zadovoljstva (i upravo zato od najrjedjeg). Zato zene stalno misle o seksu i rado oblace oskudnu odjecu.

Najvece zadovoljstvo nastaje tamo gdje smo ulozili najvecu kolicinu energije i shodno tome smo se i najvise napatili.

"Zadovoljstvo je vrsta boli" - Nietzsche


Zamisli sada da su strasti izasle iz autobusa i bile primorane da guraju autobus preko jednog brezuljka, jer on sam nije imao dovoljno snage da ih vozi preko uzvisenja. Gurajuci autobus, one su ojacale i namucile se. A bilo im je zadovoljstvo kasnije da se spustaju niz brezuljak velikom brzinom, jer ih je to vodilo ka cilju...

Tako i zadovoljavanje intelektualnih strasti zahtijeva maksimum napora, a tek zadovoljenje apstrakcija u koje se uprezu cak i intelektualne strasti (od kojih ce jednog dana nastati nove intelektualne strasti - ako su apstrakcije ostvarive, a ne "cista fantazija" ili bog)!

Mislim da ti povezuješ tj spajaš individualnu volju tj njen doživljaj, sa strašću,
i kategorišeš strast prema skupu u koju je stavljaš. Ne postoji intelektualna ili recimo seksualna strast.
Postoje samo usmerene strasti, ka intelektu ili ka bilo čemu drugom.

Plutarh:

Po meni strast je skup celija nervnog sistema koji se razvio (porastao, evoluirao) kroz vrijeme i kroz borbu. Po meni, strasti koje se cesto zadovoljavaju dovode do njihovog slabljenja. Zato djevice obicno(-ako nisu bolesne) imaju ostriji pogled (ljepse su) od prostitutki, a to je zato sto kroz njihove oci gledaju strasti u punoj svojoj snazi.

Sve zavisi koliki zadatak covjek postavi pred sebe i svoje strasti.
Slabi ljudi traze brzo zadovoljenje, a jaki traze djela od najveceg zadovoljstva (i upravo zato od najrjedjeg). Zato zene stalno misle o seksu i rado oblace oskudnu odjecu.

Najvece zadovoljstvo nastaje tamo gdje smo ulozili najvecu kolicinu energije i shodno tome smo se i najvise napatili.

"Zadovoljstvo je vrsta boli" - Nietzsche


Zamisli sada da su strasti izasle iz autobusa i bile primorane da guraju autobus preko jednog brezuljka, jer on sam nije imao dovoljno snage da ih vozi preko uzvisenja. Gurajuci autobus, one su ojacale i namucile se. A bilo im je zadovoljstvo kasnije da se spustaju niz brezuljak velikom brzinom, jer ih je to vodilo ka cilju...

Tako i zadovoljavanje intelektualnih strasti zahtijeva maksimum napora, a tek zadovoljenje apstrakcija u koje se uprezu cak i intelektualne strasti (od kojih ce jednog dana nastati nove intelektualne strasti - ako su apstrakcije ostvarive, a ne "cista fantazija" ili bog)!

Kliknite za proširenje...

...iznosenje istine u svojoj verziji a potkrijepljene sa svojim dozivljajima , cesto djeluju na prvi pogled ispravne i ako ne mora tako biti...mislim da strasti poticu iz domena nagona i rijetko imaju sto sa intelektom osim ako ispunjenost ili neispunjenost intelektualnog napora ne nazivamo strascu a taj termin je , po meni, nesretno iskoristen. Strast cesto pomuti razum , znaci odvojen je od razuma, i ovladao je nagonski dio nas.
Kola misljenje o djevicama kao o medijumima ili nosiocima fakirskog , uslovno receno,ali samo kao prenosioca jer ta osobina moze i ostati ako se defloracija ( ?) odvija u vlasti vec postojeceg...meni se cini da zenskost moze biti naglasenija i zenstvenija u tihoj "pokrivenosti" a, javne dame znajuci 'jaci pol' udaraju ih gdje su slabi i ne zato sto su takve od sebe ...primjer gejsi , koje su prakticno krem zenskog dostignuca i muskog porinuca ...

Nisi valjda tek sada poceo da mislis o tome? Ja sam mislio da to vise neces ni spominjati.
Zar treba to jos objasnjavati? "Volja" je jedna od spoljnih manifestacija neceg unutrasnjeg, kao sto je puls manifestacija krvi, srcanog misica i impulsa iz glave. Prica o volji je stara, jer su ranije ljudi bili povrsni i nisu shvatali mnogo, pa su davali imena samo onim najuocljivijim pojavama, koje nisu morale biti sustinske. Zadatak filozofa je da da dublje i sustinskije objasnjenje za takve pojave i da ih prevrednuje. Ti, dakle, smatras da su strasti nesto bezimeno i nedefinisano ili odugovlacis sa time? (kod ovakvih razgovora imam utisak da bi sagovornik najradije pobjegao jer se uvalio u zivo blato)
Nietzsche npr. kaze da su nagoni "apologeti ljudskog ponosa" (oni koji podrzavaju) i da sa zadovoljavanjem nagona pada i ponos, dakle, vise ga ne drze, ne podrzavaju. Strast je za mene pitanje srcanosti. Grci su dijelili dusu na pozude, volju i "glavu"(razum i logiku). Sad imamo pretpostavku da je ponos strast. Platon definise ponos kao sposobnost da se sacuva primljeno znanje o korisnom i stetnom. Radoznalost je mozda sposobnost da se uci, a takodje je N naziva strascu. Seksualnost je takodje neka sposobnost. A ako su pozude i strasti nesto razdvojeno, onda su to zasebni entiteti.
N takodje kaze da ne postoji "slobodna volja", jer prije nego sto volja dodje do izrazaja, ona mora da dobije odobrenje od razuma...

Imas li da dodas ili ispravis nesto iz ovoga?

Plutarh:

Nisi valjda tek sada poceo da mislis o tome? Ja sam mislio da to vise neces ni spominjati.
Zar treba to jos objasnjavati? "Volja" je jedna od spoljnih manifestacija neceg unutrasnjeg, kao sto je puls manifestacija krvi, srcanog misica i impulsa iz glave. Prica o volji je stara, jer su ranije ljudi bili povrsni i nisu shvatali mnogo, pa su davali imena samo onim najuocljivijim pojavama, koje nisu morale biti sustinske. Zadatak filozofa je da da dublje i sustinskije objasnjenje za takve pojave i da ih prevrednuje. Ti, dakle, smatras da su strasti nesto bezimeno i nedefinisano ili odugovlacis sa time? (kod ovakvih razgovora imam utisak da bi sagovornik najradije pobjegao jer se uvalio u zivo blato)
Nietzsche npr. kaze da su nagoni "apologeti ljudskog ponosa" (oni koji podrzavaju) i da sa zadovoljavanjem nagona pada i ponos, dakle, vise ga ne drze, ne podrzavaju. Strast je za mene pitanje srcanosti. Grci su dijelili dusu na pozude, volju i "glavu"(razum i logiku). Sad imamo pretpostavku da je ponos strast. Platon definise ponos kao sposobnost da se sacuva primljeno znanje o korisnom i stetnom. Radoznalost je mozda sposobnost da se uci, a takodje je N naziva strascu. Seksualnost je takodje neka sposobnost. A ako su pozude i strasti nesto razdvojeno, onda su to zasebni entiteti.
N takodje kaze da ne postoji "slobodna volja", jer prije nego sto volja dodje do izrazaja, ona mora da dobije odobrenje od razuma...
Imas li da dodas ili ispravis nesto iz ovoga?

Kliknite za proširenje...

...K.L.Stros razbija misao o primitivnosti starih civilizacija ili njihovih misljenja tj . nedubinskim njihovim misljenjima/ po tebi/...a pocetkom 19.vijeka von Humbolt u 'O Kava jeziku' zapocinje lingvisticke i antropo-semioloske prodore i njihove datosti iz naroda 'primitive'...tvoja Volja kao spoljna manifestacija, kod mene ne nalazi sletiste pa i neka je Tvorac Nadcovjeka gradi jer mozes i potkrijepiti je i samim nazivom Volja za moc, opet ona mora doci iz nas a nikad odnekud sletjela i uletjela...ponos je najveci ubica covjekov i nema nista u njemu pozitivnog , narocito u domenu humanizma ili edukacije a pogotovu na polju emocija gdje je covjek Covjek i samo vladanje sobom kao covjekom koji nece uskratiti povlacenje ako grijesi ili strpljenje ako ukazuje na gresku...princip kao vodilja pojedinca a ne metodolski rukavac je isto nemoc da se ukaze na svoje greske ili slabosti a moze biti i pokrijevanje svojih bolesti i manjkavosti ...volja i njeno odobrenje ukazuje na dolazak njen od nekog a zasto bi razum odobravao ili neodobravao nekom ako smo ponosni i postojimo samo za sebe ?

Volja nije spoljna manifestacija nečeg unutrašnjeg.
Kao što si i sam rekao, tj što i sam imaš pretpostavku, da se strast razvila kao mehanizam tokom evolucije ljudskog mozga.
Ne postoji ništa unutar čoveka što se nije razvilo i što ne potiče od spoljnjeg sveta.
Ti ne postojiš naspram sveta, nego si ti jedan mali delić sveta. U tom se razlikuje tvoja tačka gledišta od moje.
Ti si ubeđen da čovek dela po svojoj volji. Što je najgore, spomenuo si skroz gore, da čovek mora da poseže za apstrakcijama da bi dosegao slobodu, u kojoj bi mogao da ima svoju volju.
Volja, nije nikakva unutrašnja pojava unutar čovekovog uma.
Ti, i sva tvoja ličnost koja reguliše taj tvoj nivo iluzije volje, je potekla iz sveta i svega što te okružuje.
Ne postoji ništa veoma posebno ni otud znbačajno unutar čoveka.
I zbog tog što ti polaziš od te tačke da postoji volja unutar čoveka, kojom on može da upravlja, koja je slobodna od kauzalnosti, (ti ideju te slobode dobijaš iz apstrakcije, što NIJE realno, i što je u principu protivljenje svojoj svrsi) ti kontaš da je strast u stvari erekcija volje.
E, ovako.
Uzmi da svako telo, radi poređenja i um je pod konstantnim uticajima od spoljašnjeg i onog što dolazi spolja.
Tvoja individualna sposobnost apstrakcije (koja se razvija tokom učenja i tvojeg vaspitanja) je ono što ti omogućuje da se opireš tim uticajima.
Kao npr što pacov bi radio uvek sve ono što mu stimuliše taj deo mozga za uživanje, ni čovek se ne razlikuje u principu mnogo od njega, ili od kokoši koja će umreti hraneći se, osim u tome što čovek ume da apstrakcijom svede taj uticaj na njegovo telo pod nekom kategorijom, koja neće direktno uticati na njegov izbor, tj proces misli, koja navodi akcije. jel?
Strast uvek dolazi spolja, i pojavljuje se kao odgovor tela na stimulaciju, i ljudske nespoobnosti da se tome odupre.
Strast je ona koja zaslepljuje, opšte poznata činjenica.

Faraon, ako je covjek pogrijesio, onda ce i dobiti kaznu od ili zbog ostecenog, a ako je ne dobije, onda nije pogrijesio. Mislim da bi svi oni koji se oslanjaju na "zlocin i kaznu po sebi", dakle svi vjernici trebali da se drze podalje od ove teme.

Covjek sebe spoznaje zadnjeg, jer je najdalje od samoposmatranja. Kad bi mogao sebe da posmatra, onda bi imao jedno oko koje bi visilo iznad ili iza ili ispred njega i koje bi stalno pratilo sta on radi.
Prema tome, njemu ostaju samo unutrasnji poticaji koji mu omogucavaju donosenje brzih odluka i cula koja su usmjerena prema vani.

Sloboda se ne dostize apstrakcijama, to nisam nigdje ni nagovijestio. Postoje ropske apstrakcije ili vrline, npr. poznata hriscanska poniznost koju ce i faraon rado nametnuti i sebi i drugima.
Slobodan i sposoban - to se rimuje.

Sto se tice volje i strasti, sad si me ubijedio da si glup za te stvari i ne zelim da te vise maltretiram.
Ko je glup, ne budi mu drug.

Jedino emocije dolaze kao reakcija spolja, ili afekti, ali i afekti se mogu posmatrati kao (djelimicna) promjena volje.

pardoniraj me što sam glup jer vidim svoja ograničenja, ne kao ti O moćni Plutarhu. hahaha
I da, pored tebe je neko sigurno glup.