KianyRiws
Ističe se
- Poruka
- 2.747
25. maj 2010. | 17:41
Izvor: Beta
Tužilaštvo Haškog tribunala obelodanilo nove izvode iz ratnih beležaka generala Ratka Mladića, iz kojih proizlazi da su bosanski Srbi i Hrvati, uz pomoć vlasti u Beogradu i Zagrebu, delovali zajedno da bi muslimane
prisilili na podelu BiH.
Tadašnji predsednici Jugoslavije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman nudili su bosanske muslimane jedan drugom, a nijedan ih nije hteo, proističe iz Mladićevih beležaka.
U beleškama sa sastanka s Miloševićem 8. jula 1993. u Beogradu Mladić citira predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića: "Pomoći Hrvatima da bi se prisilili muslimani za podelu Bosne."
U istom zapisu, Mladić navodi i Miloševićeve reči: "Muslimanima nuditi prihvatljive opcije, a na ratištu im ruinirati pozicije. Ne bih ja išao na presecanje muslimana na dve autonomije. Mi smo ih sve nudili Hrvatima, a Tuđman je rekao: 'Uzmite ih vi'."
Milošević je, istovremeno, rekao da rat mora što pre da se završi i da ne bi trebalo davati preveliku podršku Hrvatima da se ne bi ustalili u centralnoj Bosni, piše u beležnici.
Na sastanku, kom je prisustvovao i šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, razgovaralo se i o prebacivanju fabrika oružja i municije iz BiH u Jugoslaviju, snabdevanju Vojske Republike Srpske i plaćanju njenih starešina iz Jugoslavije i proizvođenju novih oficira u vojnim školama u Jugoslaviji.
U zapisima se opisuju i pregovori vojnih i političkih lidera bosanskih muslimana i Hrvata na štetu muslimana, vođeni u Pečuju u Mađarskoj i Njivicama u Crnoj Gori u periodu od 1992. do 1994.
Na sastanku u Pečuju, 5. oktora 1992, s delegacijom Hrvatske, Mladić zapisuje reči Slobodana Praljka, kog naziva zamenikom ministra odbrane Hrvatske, da je hrvatski cilj Banovina iz 1939, a u protivnom nastavak rata.
"Treba razmeniti stanovništvo, iseliti Hrvate iz Vojvodine", rekao je, po Mladićevim beleškama, Praljak tokom razgovora u kom je postignut dogovor o primirju Hrvata i Srba u BiH.
Tri nedelje kasnije, isti sagovornici sastali su se u Njivicama, a Praljak ocenjuje: "Na dobrom smo putu da prisilimo Aliju Izetbegovića da deli Bosnu. Mi ćemo što logistički, što silom naterati Aliju da sedne za sto s Matom Bobanom, liderom bosanskih Hrvata, i Karadžićem", rekao je Praljak, po Mladićevim beleškama, dodajući da je Tuđman pristao na razgovor s Karadžićem, Dobricom Ćosićem i Bobanom.
Praljak je navodno rekao i da Hrvatska neće odstupiti od svog interesa i da neće preterano zaoštravati odnose sa Srbijom. "Interes nam je da muslimani dobiju svoj kanton, da bi se imali gde odseliti".
Mladić u beleškama detljano opisuje i medjusobne isporuke oružja i municije između VRS i Hrvatskog vijeća obrane u BiH 1993. i davanje vatrene podrške za novac, o čemu je razgovarao na Jahorini 1993. s komandantom HVO-a Milivojem Petkovićem.
Praljak i Petković optuženi su pred Tribunalom, s drugim liderima bosanskih Hrvata, za zločine nad muslimanima 1993. i 1994. Tužilaštvo namerava da Mladićeve beleške uvede u dokaze protiv njih i danas ih je objavilo.
Ranije je saopšteno da je oko 3.500 stranica Mladićevih belešaka iz 18 radnih beležnica, vođenih od 1991. do 1996, zaplenjeno pri pretresu stana njegove supruge Bosiljke u Beogradu, krajem februara.
Dodao bih svoje vidjenje:,,Sve je bilo dogovoreno!!!"
Izvor: Beta
Tužilaštvo Haškog tribunala obelodanilo nove izvode iz ratnih beležaka generala Ratka Mladića, iz kojih proizlazi da su bosanski Srbi i Hrvati, uz pomoć vlasti u Beogradu i Zagrebu, delovali zajedno da bi muslimane
prisilili na podelu BiH.
Tadašnji predsednici Jugoslavije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman nudili su bosanske muslimane jedan drugom, a nijedan ih nije hteo, proističe iz Mladićevih beležaka.
U beleškama sa sastanka s Miloševićem 8. jula 1993. u Beogradu Mladić citira predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića: "Pomoći Hrvatima da bi se prisilili muslimani za podelu Bosne."
U istom zapisu, Mladić navodi i Miloševićeve reči: "Muslimanima nuditi prihvatljive opcije, a na ratištu im ruinirati pozicije. Ne bih ja išao na presecanje muslimana na dve autonomije. Mi smo ih sve nudili Hrvatima, a Tuđman je rekao: 'Uzmite ih vi'."
Milošević je, istovremeno, rekao da rat mora što pre da se završi i da ne bi trebalo davati preveliku podršku Hrvatima da se ne bi ustalili u centralnoj Bosni, piše u beležnici.
Na sastanku, kom je prisustvovao i šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, razgovaralo se i o prebacivanju fabrika oružja i municije iz BiH u Jugoslaviju, snabdevanju Vojske Republike Srpske i plaćanju njenih starešina iz Jugoslavije i proizvođenju novih oficira u vojnim školama u Jugoslaviji.
U zapisima se opisuju i pregovori vojnih i političkih lidera bosanskih muslimana i Hrvata na štetu muslimana, vođeni u Pečuju u Mađarskoj i Njivicama u Crnoj Gori u periodu od 1992. do 1994.
Na sastanku u Pečuju, 5. oktora 1992, s delegacijom Hrvatske, Mladić zapisuje reči Slobodana Praljka, kog naziva zamenikom ministra odbrane Hrvatske, da je hrvatski cilj Banovina iz 1939, a u protivnom nastavak rata.
"Treba razmeniti stanovništvo, iseliti Hrvate iz Vojvodine", rekao je, po Mladićevim beleškama, Praljak tokom razgovora u kom je postignut dogovor o primirju Hrvata i Srba u BiH.
Tri nedelje kasnije, isti sagovornici sastali su se u Njivicama, a Praljak ocenjuje: "Na dobrom smo putu da prisilimo Aliju Izetbegovića da deli Bosnu. Mi ćemo što logistički, što silom naterati Aliju da sedne za sto s Matom Bobanom, liderom bosanskih Hrvata, i Karadžićem", rekao je Praljak, po Mladićevim beleškama, dodajući da je Tuđman pristao na razgovor s Karadžićem, Dobricom Ćosićem i Bobanom.
Praljak je navodno rekao i da Hrvatska neće odstupiti od svog interesa i da neće preterano zaoštravati odnose sa Srbijom. "Interes nam je da muslimani dobiju svoj kanton, da bi se imali gde odseliti".
Mladić u beleškama detljano opisuje i medjusobne isporuke oružja i municije između VRS i Hrvatskog vijeća obrane u BiH 1993. i davanje vatrene podrške za novac, o čemu je razgovarao na Jahorini 1993. s komandantom HVO-a Milivojem Petkovićem.
Praljak i Petković optuženi su pred Tribunalom, s drugim liderima bosanskih Hrvata, za zločine nad muslimanima 1993. i 1994. Tužilaštvo namerava da Mladićeve beleške uvede u dokaze protiv njih i danas ih je objavilo.
Ranije je saopšteno da je oko 3.500 stranica Mladićevih belešaka iz 18 radnih beležnica, vođenih od 1991. do 1996, zaplenjeno pri pretresu stana njegove supruge Bosiljke u Beogradu, krajem februara.
Dodao bih svoje vidjenje:,,Sve je bilo dogovoreno!!!"
