Sta je za vas dogma?

Poruka
3.127
Evo vec neko vreme citam "ona dogma ova dogma", i izgleda da ljudi imaju razlicitu definiciju dogme. Zato ova tema, napisite sta je za vas dogma.

Za mene, dogma je osnova nekog verovanja, tvrdnja koja se mora usvojiti i postati aksiom za vernika, i pretpostavka za pripadanje odredjenoj veri. Moze ih imati vise, i sve se moraju prihvatiti da bi neko bio pripadnik odredjene vere.
 
ДОГМА, ДОГМАТ (гр. ογμα – δογματα, правило, мишљење, одлука, решење):
саборно формулисано учење вере, у којем Црква препознаје потпун садржај и
православно развиће апостолског учења, пренетог било писаном било усменом
традицијом. У Новом Завету реч догма употребљава се у многим значењима: едикт,
декрет, царска наредба (Лк. 2,1; Дела 17,7; Јевр. 2,23); заповест или одредба
јудејског Закона (Еф. 2,15; Кол. 2,14); одлука апостолске заједнице у Јерусалиму са
обавезним карактером за веру ("оно што је неопходно" - Дела 15,28): "И кад
пролажаху по градовима, учаше их да држе правила (τα δογματα) која утврдише
апостоли и презвитери у Јерусалиму" (Дела 16,4). У постапостолској и патристичкој
литератури овај термин указује на основна учења хришћанства: "Господњи догмати"
(Св. Игњатије Богоносац, Посланица Магнежанима 13,1), "догмати Јеванђеља"
(Дидахи 11, 3), "догмати Цркве" (Св. Јован Златоусти, Беседа на Филипљане 6,2;
Р.О., 62, 220). Свети Василије Велики тврди да учење (διδασκαλια) Цркве обухвата
догме (δογματα), односно науку предату тајанственом Традицијом, и проповедањима
(κηριγματα), то јест учења пренета кроз јавно објављивање и богослужење: "Међу
догматима и проповедањима сачуваним у Цр кви, једне имамо од писаног учења, а
друге смо сабрали, тајанствено предане, од Апостолске Традиције: Сва имају исту
снагу (моћ, силу) што се тиче вере..." (0 Светоме Духу, XXVII, 66, стр. 479-481).
У речнику Васељенских Сабора, догма (догмат) јесте саборска одлука, са
неизоставно обавезујућим држањем вере Цркве. Догма (догмат) је равна са ορος-ом,
то јест одредбом вере или доктринарном дефиницијом, а разликује се од канона који
има смисао дисциплинског прописа или богослужбеног правила. Православни
богослови разликују догмате, то јест учења вере која имају ауторитет Сабора, од
теологумена или учења са великом циркулацијом у Цркви, али која немају
једнодушну сагласност Цркве и теолошког мишљења, то јест од личних тумачења
неких теолога или теолошких школа која не противрече сагласности Цркве.
Православна традиција задржава неколико главних аспеката догмата: а) Црква
предлаже догмате да би изразила regula fidei, или quae creditur односно објективни,
нормативни и јединствени садржај њеног исповедања вере (norma normans fidei). б)
Пошто је Истина Јеванђеља била откривена Апостолима и поверена Цркви, која
истину препознаје непосредно у Светоме Духу и кроз њега, Црква је та која једно
учење проглашава за догматски ауторитет, и то увек кроз саборско формулисање;
јер епископи имају налог да предају учење у апостолском континуитету и црквеним
примањем, тако да све тело Цркве има мисију да суштински потврди исто. в)
Источни Оци, који негују апофатичку концепцију о Откривењу, више воле категорије
тајне и доксолошке термине кад говоре о откривеним учењима. г) Догмат је пут
сазнања; зато Црква дог-машише не да би затворила тајну у дефиниције, него да би
ту тајну разоткрила и учинила је приступачном схватању и опитовању. д) У
доктринарним одлукама Васељенских Сабора догматска терминологија чини
суштински критеријум за православно тумачење тих одлука. Доктринарне формуле
треба да буду схватане по њиховом стварном смислу и не треба да буду мењане
осим ако је то у интересу бољег разумевања и примања вере. Оне се могу
разјашњавати. ђ) Православље није пазило да по сваку цену своје исповедање вере
формулише саборним путем у догмате, пошто доктринарни развој не зависи од
процеса догматизовања. Преношење традиције не исцрпљује се у догматизовању јер
постоје и други начини објашњавања и саопштавања: богослужење, литургија,
иконографија, уметност, песништво, народна предања. е) "Нови догмати" не значе
"нова откривења или учења", него нова теолошка искуства и разумевања истине
коју је Црква примила једанпут за свагда. Може се говорити о историји догмата у
смислу историјске еволуције формулисања доктрина; Васељенски Сабор, то јест
скуп православних помесних епископа, јесте највиша власт која расправља опште
догматске проблеме и одлучује у материји учења вере. Исто тако, треба подвући
чињеницу да Православна Црква придаје велику важност догматској традицији коју
је Црква једнодушно и заједнички прихватила, јер она представља критеријум
јединства Помесне и Васељенске Цркве.
Што се тиче ауторитета текстова у којима су изложени догмати, начелно се
прави разлика између древних символа, односно одлука седам Васељенских Сабора,
јединих које носе печат непогрешивости Цркве и имају нормативан карактер за
учење вере јер чине део Свете Традиције, с једне стране; и, с друге стране,
исповедања вере, или символичких текстова и књига објављених током историје (од
којих су неке штампале помесне Цркве) које, будући да нису потврђене од
Васељенског Сабора, поседују нижи степен теолошког ауторитета него прва
категорија. Професор Ј. Кармирис помиње следеће символичке текстове:
- Енциклика Архијерејским престолима Истока (866) патријарха Фотија
-Прво писмо Петру Антиохијском (1054) патријарха цариградског Михаила
Керуларија
-Одлуке Цариградских Сабора (1341. и 1351) о исихазму
- Писмо православним хришћанима по целоме свету (1440-1441) Марка
Евгеника, епископа ефеског
-Исповедање вере Генадија Схоларија
-Три одговора цариградског патријарха Јеремије II протестантским
тибингенским теолозима (1537-1581)
-Акта Цариградског Сабора (1672)
-Акта Јерусалимског Сабора (1672)
- Исповедање верејерусалимског патријарха Доситеја (1672)
-Акта Цариградског Сабора (1691)
- Одговори православних источних патријараха англиканцу Аномотосу (1716-
1725)
-Исповедање вере Цариградског Сабора (1727)
- Енциклика Цариградског Сабора против протестантских мисионара (1836)
- Енциклика Цариградског Сабора против латинских новотарија (1838)
-Одговор православних источних патријараха папи Пију IХ (1848)
- Одговор Цариградског Сабора папи Лаву XIII (1895)
- Енциклика Васељенске Патријаршије о екуменском покрету (1920. и 1952).
 
Evo vec neko vreme citam "ona dogma ova dogma", i izgleda da ljudi imaju razlicitu definiciju dogme. Zato ova tema, napisite sta je za vas dogma.

Za mene, dogma je osnova nekog verovanja, tvrdnja koja se mora usvojiti i postati aksiom za vernika, i pretpostavka za pripadanje odredjenoj veri. Moze ih imati vise, i sve se moraju prihvatiti da bi neko bio pripadnik odredjene vere.

To je to.
 

Da. :lol: I ako to dovodite u pitanje....vecna vatrica.
Za mene je verska dogma nesto sto je neko prihvatio za istinito i ne dovodi u pitanje, ne zeli da razmislja o tome, jer samo razmisljanje... sumnja... je greh.
Ne znam sta je gore,da li to da neko dovodi u pitanje da li je stvarno moguce da je sveti duh (bog) oplodio devicu i tako napravio sam sebe i posle ubio i vaskrsnuo...i zakljuci "da,jeste, sigurno je tako bilo" ili da samo veruje a da se nikada ne zapita koja je to glupost.
Eto, stvarno ne znam sta je gore. :confused:
 

Naizlged aksiom=dogma , ali nije tachno . Pojam dogma je chisto vezan za religiju . Dok pojam aksiom je vezan za matematiku , filozofiju , itd...
Tako da nemamo matematichke dogme , vec aksiome .
Ako odbacish dogrmu crkve , ti si automatski otpadnik , ali npr. Lobachevski je odbacio (neke) Euklidove aksiome i napravio svoju geometriju , a nije postao "otpadnik" .
 
Evo vec neko vreme citam "ona dogma ova dogma", i izgleda da ljudi imaju razlicitu definiciju dogme. Zato ova tema, napisite sta je za vas dogma.

Za mene, dogma je osnova nekog verovanja, tvrdnja koja se mora usvojiti i postati aksiom za vernika, i pretpostavka za pripadanje odredjenoj veri. Moze ih imati vise, i sve se moraju prihvatiti da bi neko bio pripadnik odredjene vere.
Da, ovo je izuzetno dobro srocena definicija dogme. Mozda, kazem, mozda bi moglo da se doda da nju, dogmu, sacinjavaju svi kanonizovani (analogno - kodifikovanii) "sveti spis"' jedne religije (uklljuciv Biblije za hriscane, odnosno Kuran za muslimane), po kojima su pripadnici odnosne crkve (laici i duhovnici) obavezni da se saglasno ophode.::kpozdrav:
 
Evo vec neko vreme citam "ona dogma ova dogma", i izgleda da ljudi imaju razlicitu definiciju dogme. Zato ova tema, napisite sta je za vas dogma.

Za mene, dogma je osnova nekog verovanja, tvrdnja koja se mora usvojiti i postati aksiom za vernika, i pretpostavka za pripadanje odredjenoj veri. Moze ih imati vise, i sve se moraju prihvatiti da bi neko bio pripadnik odredjene vere.

Ne, po mom misljenju dogma nije vezana za veru i verovanje, jer sama rec verovanje objasnjava sve.

Dogma je, naprotiv, kad sami vernici (svestenici, patrijarsi, monasi najcesce) napisu knjige ili svoja misljenja i tumacenja vere, koja ponekad nemaju veze sa osnovnim duhom Jevandjelja, a to je ljubav i prastanje.
Stavise, pod njihovim uticajem razvilo se vise "mini-religija" koje su nista drugo nego sujeverje cemu je narod, nazalost, vise sklon no cistoj veri. Eto zato je dogma za mene stetna.

(Naravno, svaka dogma je stetna:neutral:)
 
Постоје ли разлике између појмова религијске догме и црквене догме?
Религија је веза човека са оностраним.Постоје разне везе између човека и оностраног и оне су углавном везе између човека и демона.Вера је нешто друго.Једина права вера је православно хришћанство.Да постоји разлика између верске догме и назови догме разних религијских погрешних веровања.А то може јасно да се види у мом објашњењу религије и религијских веровања на почетку поруке.:think:
 

Back
Top