Birači u Holandiji početkom juna izlaze na parlamentarne izbore
Populista Vilders sanja premijersku funkciju
D. Milojković | 17. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters, AFP | Komentara: 5
Holandski birači 9. juna izlaze na parlamentarne izbore, a na nešto više od tri nedelje pred izbor nove vlade te zemlje u trci za premijersku funkciju svoje šanse vidi i Gert Vilders, lider desničarske Slobodarske partije(PVV), koji je slavu stekao političkim „krstaškim pohodom“ protiv muslimana u Holandiji.
Vildersova stranka je početkom marta osvojila najviše glasova na lokalnim izborima u Hagu i Almereu, a prema tadašnjim istraživanjima javnog mnjenja, Slobodarska partija imala je šanse da osvoji 32 od 150 poslanički mesta u holandskom parlamentu, što bi zbog specifičnog izbornog zakona Vildersu pružilo šansu da postane premijer i sprovede u delo svoj antiimigrantski program.
„Danas Almere i Hag, a sutra čitava Holandija. Ovo je naša odskočna daska za uspeh“, govorio je u martu Vilders.
Međutim, najnovije ankete pokazuju da je rejting Slobodarske partije opao nakon što je bio u konstantnom usponu u proteklih godinu dana, što je smanjilo Vildersove izglede za trijumf, ali on i dalje ostaje ozbiljan faktor u izbornoj utakmici. Slobodarska partija mogla bi da osvoji 18 poslaničkih mesta, a trenutno je najveći kandidat za pobedu Laburistička partija, kojoj se prognozira da će imati 33 parlamentarna zastupnika. Job Koen, lider Laburista i pretendent na funkciju premijera, isključio je mogućnost da njegova stranka bude deo koalicione vlade u kojoj bi učestvovala i Vildersova antiislamistička stranka.
Vilders je zato u plaćenoj TV reklami krenuo u direktan napad na laburističkog lidera. U spotu se vidi avion koji sleće na holandski aerodrom „Shiphol“, a potom slike muslimanskih žena zabrađenih maramama, dok glas komentatora objašnjava kako je Koen potpuno proislamski opredeljen, da podržava izgradnju džamija za radikalne muslimane i da želi islamsku kulturu u Holandiji. Pored Vildersa i Koena, u trci za premijersku funkciju su i Jan Peter Balkenende, vođa Hrišćanskih demokrata i aktuelni predsednik vlade koji privodi kraju svoj drugi mandat, i Mark Rute, lider Partije za slobodu i demokratiju kojoj je i Vilders pripadao pre nego što je zbog neslaganja oko prijema Turske u EU rešio da formira sopstvenu stranku.
Vildersovi ekstremistički stavovi prema muslimanima doneli su mu već optužbe za raspirivanje međuverske mržnje, tako da će u oktobru pred sudom u Amsterdamu morati da odgovara zbog svojih istupanja u Parlamentu, prilikom kojih je muslimanske imigrante u Holandiji nazivao kolonistima.
„Te Marokance, koji nam ovde prave haos, naša elita naziva novim Holanđanima. Ja više volim da ih nazovem kolonistima. Muslimanskim kolonistima. Jer oni ovde nisu došli da bi se integrisali, već da bi preuzeli vlast, da bi nas potčinili“, tvrdio je Vilders u jednom od ovakvih svojih istupanja.
Slobodarska partija zalaže se za zabranu nošenja marama u javnim ustanovama, kao što su na primer gradske većnice, kao i za zabranu izgradnje novih džamija. Populistički političar stoji i iza antimuslimanskog filma „Fitna“ iz 2008. godine, tokom čijeg predstavljanja u Londonu su ga dočekale demonstracije. Pad rejtinga Vildersa u anketama se, između ostalog, dogodio i zato što su ostale vodeće stranke u zemlji i same zaoštrile svoje stavove prema imigraciji, pod uticajem zabrane burki u Belgiji i najave sličnog zakona u Francuskoj.
Bliskost ili neslaganje sa Vildersom predstavlja vrlo aktuelnu temu i među holandskim Jevrejima, čija populacija broji oko 40.000 ljudi. Gidi Markuzover, holandski Jevrejin i poslovni čovek, odlučio je da se kandiduje na listi Slobodarske partije na junskim izborima, ali je svoju kandidaturu ubrzo morao da povuče. On se našao na meti napada javnosti zbog kontroverzne primedbe da bi kritike na račun Izraela trebalo da budu zabranjene, kao i zbog nošenja oružja.
Religijske tenzije počele 2004.
Tenzije zbog muslimanske imigracije u Holandiji narasle su tokom proteklih godina, a naročito otkako su 2004. muslimanski ekstremisti ubili Tea van Goga, kontroverznog filmskog režisera. On je radio na filmu „Potčinjavanje“, koji kritikuje odnos prema ženi u islamu, dok je poslednji film koji je pre smrti završio bio o atentatu na Pima Fortejna, i protivnika imigracije, koji je stradao tokom predizborne kampanje 2002. godine.
