VladimirPutin89
Aktivan član
- Poruka
- 1.308
Минск, маја– За новинара је увек занимљиво доћи у Белорусију, државу која је своје место у УН имала, као и Украјина, од првих дана постојања те организације, још у време Совјетског Савеза, јер су тај уступак Стаљину западни савезници морали да направе, између осталог, и због огромног доприноса СССР-а и тих двеју република у рату против нацизма и фашизма. Белорусија је током Другог светског рата изгубила трећину популације, била је срушена и спаљена земља, трупе Вермахта два пута су прелазиле преко белоруске територије, на путу ка Москви и у повлачењу са Источног фронта, бежећи пред јединицама Црвене армије. У Белорусији је током тог рата постојао и најснажнији партизански покрет на целокупној територији СССР-а.
После 1945. године, у бившем Совјетском Савезу, Белорусија је економски имала положај као Словенија у некадашњој Југославији: фине и прецизне технологије, транзит ка Западу, релативно добар стандард. Протеклих година Белорусија је свој повољан економски положај базирала и на чврстим економским везама са Русијом захваљујући којима је имала специјалну и нижу цену руског гаса и нафте. Онда су из Москве затражили да Минск плаћа пуну и светску цену енергената, а из Минска су одговорили да ако су у царинском савезу са Русијом, а јесу, онда нема разлога да плаћају и светску цену за руски гас и нафту. Из Москве је затим речено да ако су у царинском савезу са Белорусијом, а јесу, онда Минск мора царине за увозне аутомобиле да прилагоди руским царинама. Јер Русија штитећи своју ауто-индустрију има царину на увозне аутомобиле, а Белорусија која нема домаћу ауто-индустрију, заправо, има минималне царине на увоз аутомобила. Зато Белоруси возе данас најновије моделе аутомобила са Запада, а возни парк у Минску много је бољи и луксузнији него возни парк у Београду.
Најновији трактор од 300 кс
У ствари, и ми бисмо неке ствари могли би да научимо од Белорусије. Еколошки то је беспрекорна чиста земља, градови и села савршено уређени, нема папира, пластичног отпада, разваљених контејнера, бачених фрижидера по рекама, ауто-гума по ливадама, разног отпада дуж главних путева. Цесте су у Белорусији скоро као и у државама ЕУ, викенд насеља са „даћама” изазивају дивљење, хотели у Минску на нивоу светских, тржни центри као и код нас у Србији. Просечна плата у Белорусији је око 350 евра, добар радник у металској индустрији може да заради и до 500 евра. Белоруски ГДП је већи од српског, али Белорусија има за око 1,8 милиона више становника од Србије.
Па ипак, на Белорусију се из Вашингтона гледало, па и сада гледа, истина нешто мање, као на једну од држава „царства зла”, а политичка елита те земље скоро да и није могла да путује на Запад. Белорусија једноставно није била спремна да распрода националну економију. Како то изгледа покушао сам да видим у огромном МТЗ, Минском тракторском заводу с именом Лењина.
Неких десетак километара од центра Минска, на великом простору налази се 11 фабрика тог завода са укупно 30.000 запослених. Годишња производња завода је 72.000 трактора свих типова, од најмањих мотокултиватора за окућнице до трактора са 300 коњских снага којима се управља уз помоћ „џојстика”. Ако се зна да је данашња годишња продукција трактора у целој Русији око 5.000 комада, онда је завод у Минску са својих 72.000 трактора годишње производње заиста гигант. Недавно су на тржиште испоручили и први електромоторни трактор у свету, без зупчаника и остале класичне скаламерије, од 300 коњских снага. Кабина тог трактора је као кокпит млазног авиона, а управљач се може преместити и назад.
Инжењер и кандидат техничких наука Иван Никодимович главни је конструктор у тракторском заводу који је добио назив по Лењину. Каже да тракторе извозе по целом свету, а у Србију преко новосадске фирме „Агропанонија” са чијим директором Драгољубом Швоњом имају дугогодишњу успешну сарадњу, као и да сада трагају за простором у Новом Саду где би завод из Минска монтирао своје тракторе, па и ове најновије са електромоторима.
Када сам главног конструктора Ивана Никодимовича запитао каква су то њихова организацијска искуства из бившег социјалистичког времена која им помажу да и данас тако успешно воде завод, само ме је погледао.
„Знате, ми производимо најбоље тракторе у Европи, више од 72.000 трактора сваке године, а ви ме питате за управљање. Ми смо четврта фирма по уплатама у годишњи буџет Белорусије. Немам шта друго да вам кажем”.
Најбољи европски трактори названи су по Лењину. У 21. веку, у време велике светске економске кризе. Маркс се вероватно слатко смеје у гробу.
Мирослав Лазански
[објављено: 17/05/2010]
После 1945. године, у бившем Совјетском Савезу, Белорусија је економски имала положај као Словенија у некадашњој Југославији: фине и прецизне технологије, транзит ка Западу, релативно добар стандард. Протеклих година Белорусија је свој повољан економски положај базирала и на чврстим економским везама са Русијом захваљујући којима је имала специјалну и нижу цену руског гаса и нафте. Онда су из Москве затражили да Минск плаћа пуну и светску цену енергената, а из Минска су одговорили да ако су у царинском савезу са Русијом, а јесу, онда нема разлога да плаћају и светску цену за руски гас и нафту. Из Москве је затим речено да ако су у царинском савезу са Белорусијом, а јесу, онда Минск мора царине за увозне аутомобиле да прилагоди руским царинама. Јер Русија штитећи своју ауто-индустрију има царину на увозне аутомобиле, а Белорусија која нема домаћу ауто-индустрију, заправо, има минималне царине на увоз аутомобила. Зато Белоруси возе данас најновије моделе аутомобила са Запада, а возни парк у Минску много је бољи и луксузнији него возни парк у Београду.
Најновији трактор од 300 кс
У ствари, и ми бисмо неке ствари могли би да научимо од Белорусије. Еколошки то је беспрекорна чиста земља, градови и села савршено уређени, нема папира, пластичног отпада, разваљених контејнера, бачених фрижидера по рекама, ауто-гума по ливадама, разног отпада дуж главних путева. Цесте су у Белорусији скоро као и у државама ЕУ, викенд насеља са „даћама” изазивају дивљење, хотели у Минску на нивоу светских, тржни центри као и код нас у Србији. Просечна плата у Белорусији је око 350 евра, добар радник у металској индустрији може да заради и до 500 евра. Белоруски ГДП је већи од српског, али Белорусија има за око 1,8 милиона више становника од Србије.
Па ипак, на Белорусију се из Вашингтона гледало, па и сада гледа, истина нешто мање, као на једну од држава „царства зла”, а политичка елита те земље скоро да и није могла да путује на Запад. Белорусија једноставно није била спремна да распрода националну економију. Како то изгледа покушао сам да видим у огромном МТЗ, Минском тракторском заводу с именом Лењина.
Неких десетак километара од центра Минска, на великом простору налази се 11 фабрика тог завода са укупно 30.000 запослених. Годишња производња завода је 72.000 трактора свих типова, од најмањих мотокултиватора за окућнице до трактора са 300 коњских снага којима се управља уз помоћ „џојстика”. Ако се зна да је данашња годишња продукција трактора у целој Русији око 5.000 комада, онда је завод у Минску са својих 72.000 трактора годишње производње заиста гигант. Недавно су на тржиште испоручили и први електромоторни трактор у свету, без зупчаника и остале класичне скаламерије, од 300 коњских снага. Кабина тог трактора је као кокпит млазног авиона, а управљач се може преместити и назад.
Инжењер и кандидат техничких наука Иван Никодимович главни је конструктор у тракторском заводу који је добио назив по Лењину. Каже да тракторе извозе по целом свету, а у Србију преко новосадске фирме „Агропанонија” са чијим директором Драгољубом Швоњом имају дугогодишњу успешну сарадњу, као и да сада трагају за простором у Новом Саду где би завод из Минска монтирао своје тракторе, па и ове најновије са електромоторима.
Када сам главног конструктора Ивана Никодимовича запитао каква су то њихова организацијска искуства из бившег социјалистичког времена која им помажу да и данас тако успешно воде завод, само ме је погледао.
„Знате, ми производимо најбоље тракторе у Европи, више од 72.000 трактора сваке године, а ви ме питате за управљање. Ми смо четврта фирма по уплатама у годишњи буџет Белорусије. Немам шта друго да вам кажем”.
Најбољи европски трактори названи су по Лењину. У 21. веку, у време велике светске економске кризе. Маркс се вероватно слатко смеје у гробу.
Мирослав Лазански
[објављено: 17/05/2010]
