Transakcione igre

Kad čitam o transakcionim igrama prvi utisak je da je to nešto što je svojstveno samo primitivnim ljudima, ljudima slabog ega i slabe introspekcije. Doduše, Bern je i rekao da se igre retko sreću kod ljudi koji su postigli autonomjiu. A onda je moj sledeći utisak da apsolutno svi ljudi bez izuzetka igraju ove igre...i samo je ostalo još da ja pronađem svoju :)
 
Pa hajde da ih sve iznesemo ,klasifikujemo, pa da vidimo da li igraju svi, da li je svi igraju kao prvi potez ili kao odgovor na tudju igru, da li je u modi i da li je neophodna u komunikaciji , ili da li su svi tipovi potrebni ili samo neki...
 
Generalno, velika većina ljudi igra transakcione igre, odnosno sledi svoj "životni skirpt" koji je usvojen u ranom detinjstvu, odnosno prenet od strane roditelja (nesvesno). Veoma je retko da osoba bude u potpunosti svesna igre koju igra, jer je ovo igranje igara najčešće nesvesno. Da bi čovek shvatio koju igru igra, najčešće je potrebna ozbiljna psihoterapijska analiza. Često možemo da budemo potpuno iznenađeni rezultatom.

Ukoliko je osoba "otvorene svesti" i spremna da se suoči sa svojim nesvesnim motivacijama, možda je moguće da na osnovu literature, "pronađe sebe" u nekom od opisa igara, ali to je zaista veoma teško. Odavno je poznato da teorijsko znanje iz knjiga ne može da zameni psihoterapijski rad na sebi uz pomoć obučenog psihoterapeuta. Mehanizni odbrane koje čovek primenjuje zamagljuju realnost i često onemogućavaju da steknemo uvid u prave izvore svojih motivacija i svog ponašanja.

Takođe, interesantan je fenomen da bilo ko od nas može veoma lako da bude uvučen u igru neke druge osobe, takoreći iskorišćen kao "sredstvo" za postizanje cilja te druge osobe. Najčešće nismo ni svesni da nas je neko uvukao u svoju igru u kojoj nikako ne možemo da pobedimo. Jednostavno postajemo sredstvo da ta druga osoba potvrdi svoj životni skript (na primer: "Svi muškarci su loši").

Pozdrav!
 
Ukoliko nekoga interesuje transakciona analiza, preporučio bih svakako knjigu: "Šta kažeš posle zdravo?" (Erik Bern) U njoj su na veoma interesantan i čini mi se prilično pristupačan način objašnjena teorija i osnovne postavke transakcione analize, a ima i veoma interesantnih primera.

Što se tiče knjige "Koju igru igraš" preporučujem da je čitate tek posle prethodno navedene. U ovoj knjizi se daje veoma kratak i oskudan pregled nekih od osnovnih "igara", a razumevanje teksta podrazumeva posedovanje već određenog znanja iz ove oblasti.
 
Da pitam.
Jel ti tvrdis da je zivotni skript cvrsto vezan za transakcione igre,naravno deo koji ide uz taj zivotni skript?

Meni se cini da je to vise prepisano iskustvo, sablon, a ne da mora da bude uvezani model ponasanja.
Ali doktori cesto upadaju u tu sliku da definisu uzak broj modela ponasanja pa se proces dijagnoze ustvari pretvara u proces dokazivanja odokativne dijagnoze...(ovo ja strasno mrzim, jer mi se desavalo da me sa 39,8C koja traje i gnojno grlo, lekarka izbaci bez prepisanog antibiotika, jer mi sija koza (a sija zbog 3x dnevno preznojavanja koje sam cinio u kucnoj radinosti...a sija mi i ovako,samo manje)...

Mrzim lekare "anesteziologe hronicnih bolesnika" koji rade u odeljenju opste prakse (samo pisu recepte, umiruju hronicare,i za njih ne postoji nikakva nagla promena koja moze da nastupi, tj pritisak se polako povecava, jetra polako podize bilirubin, bubrezi polako dobijaju neke ciste, nisam strucan ali slusam kad mladi pacijenti sa naglom promenom i ono sto meni lici na akutnu promenu, lekarka pretvori u takoreci hronicnu....i obicno uzrok nepoznat ili nervno ili je u modi i virusno...)

Zar to nisu vrlo stetne tranzicione igre?
Mislim ok je to sto npr 50% nekih bolesti u jednom trenutku bude virusno,ali koristiti statistiku jednog trenutka na anesteziju pacijenta pretvarajuci ga u hipohondra,to nije u redu...

Ja znam puno slucajeva gde su ljudi platili greske dijagnoze na odelenju opste prakse...zbog nekih njihovih internih hijararhija (mlada doktorka ne sme da mnogo pacijenata salje na spec preglede,imaju ogranicen broj uputa za spec itd...)...ili greske u tretmanu od lekara i sestre...(moj poznanik gitarista je izgubio kaziprst zbog pogresnih instrukcija i drenaze ....)
Medjutim znam i puno ljudi koji su se izvukli jer su trazili drugo misljenje i zaobilazili drustveni sistem lecenja (pazite ne drzavni , vec drustveni....)...
Na zalost ne postoji nacin da posle ispravnog drugog misljenja bude kaznjen autor prvog misljenja...
Cak i kad dete umre, nista.....

Zato bih da definisem nekim opstim terminom transakcione igre, kao pojam, pa tek onda da idemo na primere...
 
Oduvek mi je smetalo zanemarivanje intencionalnosti u psihologiji i u objašnjavanju ponašanja. Čovek nije neki nesvesni mehanizam sa usađenim kojekakvim tendencijama za ovo ili ono.
To važi i za TA i za psihoanalizu i za sve Ja/Sub(nad)Ja/nesvesno orijentisane teorije.
Da li zaista mislite da nesvesno u velikoj meri određuje čovekovo ponašanje?
Da li se npr gorepomenute igre zaista odigravaju na nesvesnom nivou?
Da li zaista postoji tako nešto kao ukrštena transakcija?
I think not... ne zato što mi se buni, jednostavno, nisam primetio skoro ništa od akademske psihologije u privatnom životu.
Sve je to ekonomija, komercijala... negde daleko, zatrpana ispod mora teorija i pretpostavki, između draži i odgovora, iznad Ja, iznad Selfa, Flow-a i ostalih gluposti ova nauka u grču čeka promenu paradigme. Možda za života doživimo to, ja se iskreno nadam da hoćemo. :)
 
Transakciona analiza i transakcione igre su isto?
Mislim ako se oslanjaju jedno na drugo, ja ih vidim totalno drugacije...
Svaku reakciju ti mozes preko TA da analiziras...ali da li je svaka reakcija transakciona igra?

Ocigledno da ja pod transakcionim igrama ubrajam sve podsvesne ili i svesne igrice u smislu ako ja onda on....
Iliti psihosah.....
Ja i napisah da ne znam nista o transakcionim igricama, ali mi je glupo da ih povezujem sa TA metodom....
 
NaraYan:
Oduvek mi je smetalo zanemarivanje intencionalnosti u psihologiji i u objašnjavanju ponašanja. Čovek nije neki nesvesni mehanizam sa usađenim kojekakvim tendencijama za ovo ili ono.
To važi i za TA i za psihoanalizu i za sve Ja/Sub(nad)Ja/nesvesno orijentisane teorije.
Da li zaista mislite da nesvesno u velikoj meri određuje čovekovo ponašanje?
Da li se npr gorepomenute igre zaista odigravaju na nesvesnom nivou?
Da li zaista postoji tako nešto kao ukrštena transakcija?
I think not... ne zato što mi se buni, jednostavno, nisam primetio skoro ništa od akademske psihologije u privatnom životu.
Sve je to ekonomija, komercijala... negde daleko, zatrpana ispod mora teorija i pretpostavki, između draži i odgovora, iznad Ja, iznad Selfa, Flow-a i ostalih gluposti ova nauka u grču čeka promenu paradigme. Možda za života doživimo to, ja se iskreno nadam da hoćemo. :)
Kliknite za proširenje...


Činjenica je da postoje nastojanja egzistencijalistički i humanistički usmerenih psiholoških pravaca da u prvi plan stave svesno i čovekove "pozitivne, tipično ljudske potencijale". To mi se svakako sviđa i mislim da može da ima dosta pozitivnih efekata u praksi, ali to ipak ne znači da ne postoje nesvesne determinante ponašanja.

Frojdov postulat o dinamici nesvesnog, je i dan danas toliko jak, da je gotovo neoboriv. Iako su mnoge od njegovih postavki kritikovane, ovo je definitivno prihvaćeno kao nesporno.

Dokaz za to možemo naći ukoliko jednostavno pogledamo primere psihopatoloških simptoma koji su svuda oko nas. Na primer, osobe koje 200 puta dnevno peru ruke, osobe kod kojih mora sve da bude u maksimalnom redu - pod konac, osobe koje imaju problema sa raznim fobijama, itd. Ove osobe imaju veoma ozbiljne probleme koji često mogu da ih onemoguće da normalno funkcionišu u svakodnevnom životu, a pri tom nemaju predstavu odakle sve to potiče kao ni kako da ih se reše. Kako to drugačije objasniti nego delovanjem nesvesnog.

Možemo razgovarati o vrednosti određenih psihoterapijskih pristupa u različitim slučajevima, ali postulat o potiskivanju i nesvesnom, definitivno je neoboriv.

Pozdrav!

PS: Moguće je da se nisi mnogo susretao sa ozbiljnom psihopatologijom u životu, pa iz tog razloga imaš takvo mišljenje (koje svakako uvažavam).
 
Poslednja izmena:
Tuzni_patak:
Transakciona analiza i transakcione igre su isto?
Mislim ako se oslanjaju jedno na drugo, ja ih vidim totalno drugacije...
Svaku reakciju ti mozes preko TA da analiziras...ali da li je svaka reakcija transakciona igra?

Ocigledno da ja pod transakcionim igrama ubrajam sve podsvesne ili i svesne igrice u smislu ako ja onda on....
Iliti psihosah.....
Ja i napisah da ne znam nista o transakcionim igricama, ali mi je glupo da ih povezujem sa TA metodom....
Kliknite za proširenje...

Transakcione igre su isključivo vezane za Transakcionu analizu kao teorijski pravac i psihoterapijsku tehniku. Ove igre imaju psihopatološku strukturu i dinamiku, i ne mogu se povezivati sa svim postupcima u životu.
 
Poslednja izmena:
Znaci te igre su samo podskup igara koje covek igra....
A nije mi jasno zasto ih odmah oznacavas kao psihopatoloske,osim ako TA svoje polje primene ne tumaci patoloski.

Ja to nisam shvatio tako, zato sto covek skoro sve svoje vestine upotrebljava i za dobronamerno i zlonamerno , bez obzira da li je svesno ili ne...
Tj da li ce mu nesto koristiti ili skoditi covek ne zna ni kod svesnog , a kamoli kod nesvesnog...

Npr ja sam u praksi video da diktiranjem teksta od po jedne recenice, a da ne zahtevam da bude zapisano od reci do reci, imam upravo nesto sto lici na transakcionu igricu....(opet mozda gresim sto je tako nazivam)....osoba nesvesno menja znacenje da bi potvrdila ono sto ima kao podsvesno ili svesno opredeljenje....ali znacenje teksta menja neprimetno skoro (njoj je neprimetno) ali dosledno ka sebi.....
Znaci i ako ne razume potpuno posledice diktirane recenice, opet osoba menja minimalno , ali znacajno znacenje recenice upravo na nacin da maksimalizuje svoja duboka ubedjenja, iako svesno mozda ne priznaje da ih ima....ili ih i ne primecuje da ih ima...

Obican diktat....
 
Ma ovo o čemu ti pričaš nema baš nikakve veze sa Transakcionom analizom.

Molim te, ako imaš vremena, pročitaj knjigu "Šta kažeš posle zdravo" (Erik Bern), pa će ti mnoge stvari biti jasnije. Nema smisla da pričamo ovako napamet.
 
shaddow:
Činjenica je da postoje nastojanja egzistencijalistički i humanistički usmerenih psiholoških pravaca da u prvi plan stave svesno i čovekove "pozitivne, tipično ljudske potencijale". To mi se svakako sviđa i mislim da može da ima dosta pozitivnih efekata u praksi, ali to ipak ne znači da ne postoje nesvesne determinante ponašanja.
Kliknite za proširenje...

Ne kažem da ne postoje, vrlo mi je jasno da postoji nešto iza koprene svesti, samo mi smeta mehanicistički pogled koji je dosta izražen. Pri tom ne govorim uopšte o pozitivnim potencijalima,

shaddow:
Frojdov postulat o dinamici nesvesnog, je i dan danas toliko jak, da je gotovo neoboriv. Iako su mnoge od njegovih postavki kritikovane, ovo je definitivno prihvaćeno kao nesporno.
Kliknite za proširenje...

Ma svaka njemu čast, ali poodavno ne uzimam za ozbiljno veliki deo Frojdovih zamisli. Ok nesvesno postoji, čovek je loš, žene još gore, bla bla...

shaddow:
Dokaz za to možemo naći ukoliko jednostavno pogledamo primere psihopatoloških simptoma koji su svuda oko nas. Na primer, osobe koje 200 puta dnevno peru ruke, osobe kod kojih mora sve da bude u maksimalnom redu - pod konac, osobe koje imaju problema sa raznim fobijama, itd. Ove osobe imaju veoma ozbiljne probleme koji često mogu da ih onemoguće da normalno funkcionišu u svakodnevnom životu, a pri tom nemaju predstavu odakle sve to potiče kao ni kako da ih se reše. Kako to drugačije objasniti nego delovanjem nesvesnog.
Kliknite za proširenje...
E to je već pravo pitanje. :) Ja mslim da mnogo više uticaja na to ima socioekonomska struktura negoli delovanje nesvesnih misterioznih sila. Ne bih znao zasigurno, ali smem da se opkladim da su slične kompulzije učestalije u industrijski i ekonomski razvijenijim zemljama.

shaddow:
Možemo razgovarati o vrednosti određenih psihoterapijskih pristupa u različitim slučajevima, ali postulat o potiskivanju i nesvesnom, definitivno je neoboriv.
Kliknite za proširenje...
U psihologiji ništa nije neoborivo :)

Pozdrav!

shaddow:
PS: Moguće je da se nisi mnogo susretao sa ozbiljnom psihopatologijom u životu, pa iz tog razloga imaš takvo mišljenje (koje svakako uvažavam).
Kliknite za proširenje...
Moguće jeste, ne znam šta je mnogo, ali svakako je dovoljno za sada. :bye:
 
NaraYan:
....E to je već pravo pitanje. :) Ja mslim da mnogo više uticaja na to ima socioekonomska struktura negoli delovanje nesvesnih misterioznih sila. Ne bih znao zasigurno, ali smem da se opkladim da su slične kompulzije učestalije u industrijski i ekonomski razvijenijim zemljama...
Kliknite za proširenje...

Pa "nesvesne misteriozne sile" i nastaju pod uticajem socijalne sredine. Pre svega roditelja ili osoba koje se staraju o detetu u ranom detinjistvu, a kasnije i šireg socijalnog okruženja. Treba imati u vidu mnoge kasnije revizije psihoanalize koje su sve više uzimale u obzir i socijalne faktore. Pa već je i O. Fenihel uzimao u obzir ove faktore.

Iako mislim da je razvoj u prvim godinama života ključan za kasnije formiranje ličnosti, svakako prihvatam da veliku važnost ima i uticaj kasnijih problema u životu, odnosno način života i sve u kome živimo. Još je Karen Hornaj o tome lepo pisala u svojoj knjizi "Neurotična ličnot našeg doba" (koja je izvorno bila prihoanalitičar).

Čini mi se da se u prvim godinama života formira, da tako kažemo, osnovna strukrura ličnosti, od koje zavisi kako će čovek kasnije u životu, odnosno u susretu sa raznim problemima i izazovima, reagovati.

Sve u svemu, želim da naglasim da nesvesno ne nastaje samo od sebe, već pod izrazitim uticajem socijalnih faktora.

Ako govorimo o socijalnim faktorima u odraslom dobu, osnono u problemima sa kojima se svakodnevno srećemo u današnjem društvu, onda već možemo govoriti o rekaktivnim poremećajima (recimo reaktivnoj depresiji).

Pozdrav! :)
 
Mislom da socijalna sredina i život generalno više imaju uticaja na organizaciju i svesnog i nesvesnog, a da samo nesvesno imamo i pre rođenja čak. Imam vrlo određeno mišljenje o tome. E sad, poenta je da mi kažeš šta ti misliš, bez Karen ili Fenihela :) Ja iskreno mislim npr da "neurotična ličnost" duplo ne postoji, a ni reaktivna depresija ili kleptomanija... sve je to nekako labavo i zahteva veru. Ne kažem da je neko od nas ili od naučnika u pravu, ali postoji toliko stvari koje ne mogu u naučnu metodologiju pa to postane vrlo smešno (kao npr merenje empatije) :bye:
 
NaraYan:
Na osnovu čega i čime može da se meri stepen empatičnosti? :)
Testom?! Izrazito sumnjam da testom može bilo šta da se "meri". :)
Kliknite za proširenje...

Odgovorom na određena pitanja, kako bi se ponašali u određenoj životnoj situaciji, može se steći određena slika o načinu reagovanja ljudi.

Takođe, postoje skale koje prilično tačno mogu da procene stepen empatičnosti određenih odgovora.

Naravno, idealno bi bilo i posmatranje pojedinca u realnim životnim situacijama.

PS: Slažem se da nijedan test nije idealan, ali ih ipak ne treba ni potpuno odbacivati. :)
 
Poslednja izmena:
E ispamovasmo patkovu temu, onako, simpatično. :)
Sorry Patak.

Vidim, shaddow, da se dosta mimoilazimo u shvatanju ove nauke
Možda bi trebalo da otvorimo neki topic gde možemo da konverziramo ovako ali u duhu teme :lol:
P. S.
Dok ne odbacimo testove i slične stvari nećemo ostvariti napredak u psihologiji čoveka.
 
Ma nisam ja uopšte neki pristalica testova. Čak mogu da kažem i da ih ne volim.

Jedino što nekada mogu da posluže kao korisno pomoćno sredstvo, kao pokušaj da se postigne veći stepen objektivnosti i "naučnosti". Slažem se sa tobom da su testovi daleko od idealnog rešenja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top