vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
BEOGRAD 17. 05. 2010
Beta
Predstavljena knjiga Tito - strogo poverljivo
Knjiga dokumenata "Tito - strogo poverljivo" autora iz Srbije i Hrvatske Pera Simića i Zvonimira Despota u izdanju Službenog glasnika predstavljena je danas u kafe knjižari tog izdavačkog preduzeća
U knjizi su objavljena oko 253 dokumenta o doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Tito, od kojih su neki objavljeni prvi put.
"Prigodom godišnjica smrti i rođenja Broza, često se nekritički govori o uspesima i posledicama njegove vladavine i najčešće se veličaju liberalizacija posle 50-tih godina, uspesi samoupravljanja i ekonomske politike, bez dublje kritičke analize. Ova knjiga je značajna jer kroz dokumente objektivno sagledava Brozovu vladavinu, bez mitologizacije", rekao je istoričar Srđan Cvetković.
Cvetković je naveo da je značajno i to što je knjiga plod zajedničkog rada i istraživanja dvojice autora iz Srbije i Hrvatske, i podsetio da je Despot uredio i knjigu "Partizanski zločini i komunistička represija u Hrvatskoj", koju je ocenio kao značajno delo, jer u Srbiji ta vrsta dokumentacije još nije dostupna istraživačima.
U knjizi "Tito - strogo poveljivo" neka poglavlja nose nazive "Tito nudi primirje Nemcima", "Vrhovni štab želi da se bori samo protiv četnika", "Nemamo više nikakvog povoda da se borimo protiv nemačke vojske, niti da nanosimo štete nemačkim interesima u Jugoslaviji"...
Autori u predgovoru tvrde da je Brozu osvajanje vlasti bilo važnije od borbe protiv fašizma, te da je 1943. godine nacističkoj Nemačkoj ponudio sporazum o strateškom partnerstvu, jer se bojao da bi iskrcavanje saveznika na jugoslovensku obalu Jadranskog mora moglo da ojača pozicije četničkog pokreta Dragoljuba Mihailovića.
"Komanda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) smatra da u datoj situaciji ne postoji nikakav razlog da nemački Vermaht vodi ratna dejstva protiv NOVJ s obzirom na situaciju, protivnika i interese i jedne i druge strane... NOVJ smatra četnike glavnim neprijateljima", navodi se u dokumentu bez signature Vojnog arhiva u Beogradu.
Broz je, navodi se, na pregovore sa Nemcima poslao svoje najpoverljivije ljude, Milovana Đilasa, Konstantina Popovića i obaveštajca Vladimira Velebita.
"Kada su pregovori o partnerstvu Titovih i Hitlerovih snaga vođeni u Zagrebu, vođa jugoslovenskih komunista bio je veoma konkretan: 'Pod takvim okolnostima (iskrcavanje Angloamerikanaca u Jugoslaviju) mi nemamo više nikakvog povoda da se borimo protiv nemačke vojske, niti da nanosimo štete nemačkim interesima u celoj zemlji... Ne tražimo nikakvu protivuslugu. Treba nam samo dati priliku da se borimo protiv četnika da bi ih uništili", navodi se u knjizi.
U poglavlju "Ko nije za nas, biće razbijen", u kojem je objavljen zapisnik sa sednice Politbiroa CK KPJ od 2. marta 1945. godine, Broz govori o predstojećim izborima i kaže da je preneo predsedniku Demokratske stranku Milanu Grolu da se po selima ne mogu održavati nikakvi sastanci, a da se Grol složio sa tim.
"Biće više kandidata. Ko bude van (narodnog) Fronta istakao listu biće razbijeni. Treba ih pustiti da se kandiduju i najgori, potom izvaditi dosije u toku najživlje agitacije i tada ih raskrinkati.
Demokrati su najopasniji", rekao je tada Broz.
Broz je 29. oktobra pisao sovjetskom vođi Josifu Visarionoviču Staljinu da se sovjetski oficiri nisu pridržavali Staljinove naredbe da sav plen "zahvaćen u Beogradu" bude predat Narodnooslobodilačkoj vojsci, na šta mu je Staljin odgovorio da "plen pripada onome ko ga osvoji".
Beta
Predstavljena knjiga Tito - strogo poverljivo
Knjiga dokumenata "Tito - strogo poverljivo" autora iz Srbije i Hrvatske Pera Simića i Zvonimira Despota u izdanju Službenog glasnika predstavljena je danas u kafe knjižari tog izdavačkog preduzeća
U knjizi su objavljena oko 253 dokumenta o doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Tito, od kojih su neki objavljeni prvi put.
"Prigodom godišnjica smrti i rođenja Broza, često se nekritički govori o uspesima i posledicama njegove vladavine i najčešće se veličaju liberalizacija posle 50-tih godina, uspesi samoupravljanja i ekonomske politike, bez dublje kritičke analize. Ova knjiga je značajna jer kroz dokumente objektivno sagledava Brozovu vladavinu, bez mitologizacije", rekao je istoričar Srđan Cvetković.
Cvetković je naveo da je značajno i to što je knjiga plod zajedničkog rada i istraživanja dvojice autora iz Srbije i Hrvatske, i podsetio da je Despot uredio i knjigu "Partizanski zločini i komunistička represija u Hrvatskoj", koju je ocenio kao značajno delo, jer u Srbiji ta vrsta dokumentacije još nije dostupna istraživačima.
U knjizi "Tito - strogo poveljivo" neka poglavlja nose nazive "Tito nudi primirje Nemcima", "Vrhovni štab želi da se bori samo protiv četnika", "Nemamo više nikakvog povoda da se borimo protiv nemačke vojske, niti da nanosimo štete nemačkim interesima u Jugoslaviji"...
Autori u predgovoru tvrde da je Brozu osvajanje vlasti bilo važnije od borbe protiv fašizma, te da je 1943. godine nacističkoj Nemačkoj ponudio sporazum o strateškom partnerstvu, jer se bojao da bi iskrcavanje saveznika na jugoslovensku obalu Jadranskog mora moglo da ojača pozicije četničkog pokreta Dragoljuba Mihailovića.
"Komanda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) smatra da u datoj situaciji ne postoji nikakav razlog da nemački Vermaht vodi ratna dejstva protiv NOVJ s obzirom na situaciju, protivnika i interese i jedne i druge strane... NOVJ smatra četnike glavnim neprijateljima", navodi se u dokumentu bez signature Vojnog arhiva u Beogradu.
Broz je, navodi se, na pregovore sa Nemcima poslao svoje najpoverljivije ljude, Milovana Đilasa, Konstantina Popovića i obaveštajca Vladimira Velebita.
"Kada su pregovori o partnerstvu Titovih i Hitlerovih snaga vođeni u Zagrebu, vođa jugoslovenskih komunista bio je veoma konkretan: 'Pod takvim okolnostima (iskrcavanje Angloamerikanaca u Jugoslaviju) mi nemamo više nikakvog povoda da se borimo protiv nemačke vojske, niti da nanosimo štete nemačkim interesima u celoj zemlji... Ne tražimo nikakvu protivuslugu. Treba nam samo dati priliku da se borimo protiv četnika da bi ih uništili", navodi se u knjizi.
U poglavlju "Ko nije za nas, biće razbijen", u kojem je objavljen zapisnik sa sednice Politbiroa CK KPJ od 2. marta 1945. godine, Broz govori o predstojećim izborima i kaže da je preneo predsedniku Demokratske stranku Milanu Grolu da se po selima ne mogu održavati nikakvi sastanci, a da se Grol složio sa tim.
"Biće više kandidata. Ko bude van (narodnog) Fronta istakao listu biće razbijeni. Treba ih pustiti da se kandiduju i najgori, potom izvaditi dosije u toku najživlje agitacije i tada ih raskrinkati.
Demokrati su najopasniji", rekao je tada Broz.
Broz je 29. oktobra pisao sovjetskom vođi Josifu Visarionoviču Staljinu da se sovjetski oficiri nisu pridržavali Staljinove naredbe da sav plen "zahvaćen u Beogradu" bude predat Narodnooslobodilačkoj vojsci, na šta mu je Staljin odgovorio da "plen pripada onome ko ga osvoji".
