sjajno pitanje. sta je to u coveku sto ga tera na zlo?
da li dobro i zlo postoje u coveku, kao nekakvi entiteti, koji se bore? da li se radjamo sa nekim omerom, pa kao ja imam 30% zlog u sebi, i 70% dobrog, a neko drugi ima drugaciji procenat? ili se svi rodimo kao tabule raze, pa u nas upisuju roditelji, i sredina, svaki dodoirom, svakom recju, svakom emocijom..ili nedostatkom iste?
ono sto sam primetila, je da je zlo usko povezano sa lenjoscu..jer svaki cin, koji bi mogli okarakterisati kao zao,ima u sebi tu osnovu..
svako od nas ima u sebi kontrolu..ne verujem u afekat, ne verujem u zlocine iz strasti..mislim da covek samo dozvoli da u njemu prevlada TO, jer mu je lakse..jer je tesko i mucno ponekad boriti se protiv niskih poriva..kao sto je tesko raditi, lakse je ukrasti..kao sto je tesko paziti na druge ljude, lakse je gaziti sve oko sebe..
disciplina je osnov dobra..uloziti trud je zapravo ljubav. ne nekontrolisana bura emocija, vec beskonacno igranje sa detetom lopte, umesto da ga ostavis da gleda tv..ne izjave ljubavi, vec ono sto cinimo da nam emocije ostanu ciste i lepe.
covek je postao covek radom..i rad, na sebi, na drugima, na zivotu, jeste dobro, i on dok radi i dok se trudi , ostaje covek..
onog momenta kad se prepusti stihiji, kad posustane, kad u njemu pobedi inercija i lenjost, tu pocinje zlo..bez obzira da li je zlo necinjenjem, ili je zlo cinjenjem..
za ovako dobar odgovor
